Сјукуро Манабе (јап.眞鍋淑郎; 21. септембар1931) је амерички метеоролог и климатолог образован у Јапану, био је пионир у употреби компјутера за симулацију глобалних климатских промена и природних климатских варијација. Добитник је Нобелове награде за физику 2021. године заједно са Клаусом Хаселманом и Ђорђом Паризијем за допринос физичком моделовању Земљине климе, квантификовању њене варијабилности и предвиђањима климатских промена.[1]
Биографија
Рођен је 21. септембра 1931. у префектури Ехиме у Јапанском царству. И његов деда и отац су били лекари који су водили једину амбуланту у селу.[2] Један друг из разреда се присећа да је Манабе чак и у основној школи био заинтересован за време изјавивши „Да Јапан није имао тајфуне не бисмо имали толико кише”.[2] Похађао је средњу школу Мишима у префектури Ехиме. Када је примљен на Универзитет у Токију његова породица је очекивала да студира медицину али је изјавио „Кад год је хитан случај крв ми јури у главу тако да не бих био добар лекар”[3] и „Имао сам ужасно памћење и био сам неспретан са рукама. Мислио сам да је моја једина добра особина да гледам у небо и да се губим у својим мислима”.[4] Придружио се истраживачком тиму Шигекате Шоно (1911—1969) и студирао је метеорологију.[4] Дипломирао је 1953. године, магистрирао 1955. и докторирао 1958. на Универзитету у Токију.[5][6] Након студирања је отишао у Сједињене Америчке Државе да ради на Одељењу за истраживање опште циркулације при Америчком метеоролошком бироу, сада Лабораторији за геофизичку динамику флуида Националне океанске и атмосферске администрације до 1997. године. Од 1997. до 2001. је радио у Јапану као директор Одељења за истраживање глобалног загревања. Године 2002. се вратио у Сједињене Америчке Државе као гостујући истраживачки сарадник на Програму атмосферских и океанских наука Универзитета Принстон.[7] Био је ангажован као специјални професор на Универзитету Нагоја од децембра 2007. до марта 2014.[8] Године 2021. му је додељена Нобелова награда за физику заједно са Клаусом Хаселманом и Ђорђом Паризијем за физичко моделовање климе на Земљи, квантификовање варијабилности и поуздано предвиђање глобалног загревања.[9]Шуџи Накамура, добитник Нобелове награде за физику 2014. који је такође дошао из префектуре Ехиме и емигрирао у Сједињене Америчке Државе, му је честитао 6. октобра.[10]
Stouffer, R. J.; Manabe, S.; Bryan, K. (1989). „Interhemispheric asymmetry in climate response to a gradual increase of atmospheric ”. Nature. Springer. 342 (6250): 660—662. Bibcode:1989Natur.342..660S. ISSN0028-0836. S2CID4251851. doi:10.1038/342660a0.chem stripmarker у |title= на позицији 85 (помоћ)
Manabe, S.; Stouffer, R. J.; Spelman, M. J.; Bryan, K. (1991). „Transient Responses of a Coupled Ocean–Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric . Part I. Annual Mean Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 4 (8): 785—818. Bibcode:1991JCli....4..785M. ISSN0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1991)004<0785:troaco>2.0.co;2.chem stripmarker у |title= на позицији 91 (помоћ)
Manabe, S.; Spelman, M. J.; Stouffer, R. J. (1992). „Transient Responses of a Coupled Ocean-Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric . Part II: Seasonal Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 5 (2): 105—126. Bibcode:1992JCli....5..105M. ISSN0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1992)005<0105:troaco>2.0.co;2.chem stripmarker у |title= на позицији 91 (помоћ)
^„世界一スパコンを使う男」と呼ばれた真鍋さん 頭脳流出と話題に” ['The man who uses the world's top supercomputer,' Manabe talks about the brain drain]. Asahi Shinbun Digital (на језику: Japanese). Japan. 5. 10. 2021. Приступљено 7. 10. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
.jpg)
