Џон Бофорт (енгл. John Beaufort; 1404, Вестминстер - 27. мај 1444, Вимборн Минстер) је био енглески велможа, војсковођа и војвода од Самерсета (1418—1444) из куће Бофорт (огранка династије Плантагенет). Био је истакнути учесник последње фазе Стогодишњег рата.
Отац му је био Џон Бофорт, 1. гроф од Самерсета [1][2][3], незаконити син Џона од Гента, сина енглеског краља Едварда III, и извесне даме Катарине Свинфорд [1][3]. Овај брак није био признат све док се Џон није оженио Катарином, мало пред своју смрт 1399. године. Деца рођена у том браку узела су име Бофорт, по замку у ком су рођена, а парламент је признао њихову законитост, али им је изричито одрекао право наслеђивања престола [1].
Старији Џон Бофорт умро је 1409. године, а Хенри, његов старији син а брат млађег Бофорта, 1419. године, тако да је он постао гроф Самерсета. Седамнаестогодишњи Бофорт се потом придружује експедицији свог рођака енглеског краља Хенрија V у Француској. Јован је следеће године са краљевим братом Томасом, војводом од Кларенса, послат против дофена у Анжуу. Војска је пребрзо напредовала кроз мочварна подручја, где ју је пресрела и разбила француска војска. Сам војвода од Кларенса је пао у боју, а Јован је био заробљен. Откупљен је тек 17 година касније.
Јован је учествовао и у наставку рата у Француској сада под Хенријем VI, а његово блиско сродство с владајућом династијом учинило га је високим командантом. Али, иако је 1443. године учињен војводом Самерсета и генерал-капетаном Аквитаније и Нормандије, војвода од Јорка имао је предност као регент Француске. Недуго потом Бофорту се слошило и морао се вратити кући у Енглеску, где је умро следеће године, како се наводи, од своје руке, пошто није могао трпети срамоту протеривања из суда, коју му је донео сукоб с владом [3].
Џон Бофорт је био ожењен Маргаретом, удовицом сер Оливера Сент-Џона и наследницом Јована Бошана, 2. барона од Бошана и са њом 1441. године имао ћерку Маргарет, будућу жену Едмунда Тјудора и мајку енглеског краља Хенрија VII.