PROFILBARU.COM

Освојене медаље
Гимнастика
Олимпијске игре
Светска првенства

Јосип Приможич
Јосип Приможич
Лични подаци
Надимак	Тошо
Датум рођења	7. фебруар 1900.
Место рођења	Љубљана, Аустроугарска
Датум смрти	18. август 1985. (85 год.)
Место смрти	Марибор, СФРЈ
Држављанство	Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Спортске информације
Спорт	Гимнастика
Награде и медаље
Освојене медаље
Гимнастика
Олимпијске игре
Светска првенства

Јосип Приможич - Тошо (често Јоже Приможич; Љубљана, 7. фебруар 1900 — Марибор, 18. август 1985) био је југословенски и словеначки гимнастичар, позоришни радник и сликар.

Биографија

Јосип Приможич је рођен од оца Јосипа и мајке Антонија рођене Водушек. Мајка му је умрла када је Јосип био дете, тако да је одрастао у породици свог ујака Ферди Приможич. У Љубљани, је завршио шест разреда основне школе, где се први пут упознао са гимнастиком, која је у то време била изузетно популаран спорт. На почетку Првог светског рата пошао је први разред реалке, али због тешке ситуације у породици престаје да иде у гимназију и отишао је на занат.

Године 1918, напунивши 18 година, отишао је у војску. Због слабе физичке издржљивости после три месеца су га пребацили у војну фабрику оружја у Љубљани. Касније на село у је побегао сељаку Тржану у Заградишче на Долењском, где је живео као слуга за готово три године.

Године 1921, је отишао у Љубљану где је поново био позван на одслужење војног рока, сада у новооснованој држави Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај пут војску је служио у Краљеву, где је почео да се озбиљно бави гимнастиком. После одслужења војног рока први посао му је у Марибору обезбедио Леон Штукељ који је ту радио као судија. Штукељ је желео да има гимнастичара за заједничке тренинге и припреме за такмичења. Након дипломирања средње класе школске 1931/32 почиње да слика. Направио је око 1600 слика и портрета. Имао је око 160 изложби (28 самосталних) у земљи и иностранству. Урадио је 65 сценографија за драмске, оперске и балетске представе. Његов плодан стваралачки рад на уметничком пољу је завршио као директор техничких служби СНГ у Марибору.

По њему се данас назива улица Тоше Приможича у Марибору.

Гимнастичарска каријера

У Сокол дошао је на позив Станета Дерганца где је под његовим надзором почео озбиљно вежбати. У само једној години вежбања је толико напредовао да је позван на изборно такмичење за састав екипе (врсте) за Олимпијске игре 1924. у Паризу. Изабран је у екипу и тако је почела његова гимнастичарска каријера и прве олимпијске игре на којима је учествовао. У екипном вишебоју освојено је четврто место.

До Светског првенства 1926. у Лиону био је по успеху трећи гимнастичар у екипи освојивши постао два сребрне медаље на вратилу и екипном вишебоју.

На његовом другом учешћу на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму, освојио је две олимпијске медаље, сребрну на разбоју и бронзану у екипном вишебоју.

Светско првенство 1930. у Луксембургу било је је његово науспешније такмичење. Постао је четвороструки светски првак (партер, разбој, коњ са хватаљкама и појединачни вишебој) и трећи у екипном вишебоју.

На другом све-соколском слету 1930. у Београду, Приможич је био други у борби са златни мач краља Александра као најбољи Словенац на такмичењу.

Трећи пут је учествовао на Олимпијским играма 1936., у Берлину, али без запаженијих резултата. Након тога, учествовао је на Светском првенству 1938. у Прагу, где је освојио две бронзане медаље на разбоју и екипном вишебоју.

Последње такмичење на којем је учествовао било је 1940. у Земуну. Напустио је гимнастику и посветио се сликарству.