У врхунцу своје играчке каријере је играо у ФК МТК Хунгарија(MTK Hungária FC), где је играо на позицији халфа. Током педесетих године двадесетог века је био члан мађарске златне екипе. Током 1953, је учествовао на чувеној утакмици против Енглеза на Вемблију, а такође и на узвратној утакмици у Будимпешти на Неп стадиону.
ФК МТК Хунгарија
Грб ФК МТК Хунгарија
У зениту своје каријере Закаријаш је играо у мађарском клубу МТК. У то време МТК је био познат под именима Башћа (Bástya SE) и Вереш Лобого (Vörös Lobogó SE). Са тимом који је укључивао Нандор Хидегкутија, Петар Палоташа и Михаљ Лантоша, Закаријаш је освојио две титуле мађарског шампиона, мађарски и Митропа куп.
Са МТК Закаријаш је освојио две шампионске титуле Мађарске
Закаријаш је играо за репрезентацију мађарске у периоду од 1947. па до 1954.. Одиграо је 35. утакмица и није постигао ниједан гол. Проглашен је достојним спортистом Мађарске Народне Републике 1954. године[1]
Играо је на светском првенству 1954. где је Мађарска освојила друго место. Од пет утакмица он је одиграо четири. На финалној утакмици против Немачке, није играо. Био је кажњен за недисциплину и утакмица у полуфиналу против Уругваја му је била задња у репрезентативном дресу.
