Јаков из Камене реке

Јаков из Камене реке
Страница књиге Часослов, коју је штампао Јаков
Друга имена	Каменче или Осоговац[1][2]
Датум рођења	16. век
Место рођења	Каменичка Скакавица [bg]
Датум смрти	16. век
Занимање	штампар

Јаков из Камене реке био је млетачки и српски штампар, један од првих који су штампали књиге на ћирилици.^[3][4]

Биографија и рад

Постоји мало података о Јакову, познато је да је родом из села Камена река, близу града Коласија у Осогову, у данашњој Северној Македонији.^[3][5] Такође, претпостаља се да би његово родно место могли бити Македонска Каменица или Каменичка Скакавица [bg] у данашњој Бугарској, оба смештена у подручју Осогово, близу града Ћустендила.^[6][7][8] Такође, у неким радовима његово место повезивано је са Каменом реком код Колашина у данашњој Црној Гори.^[9][10][11] Ипак, ово гледиште је критиковано јер се сматра да је Павел Јозеф Шафарик погрешно протумачио име града Ћустендин са Колашин.^{[12][13][14][15]}

Чланови Јаковове породице имали су дугу традицију да буду свештеници.^[16] У младости радио је на преписивању црквенословенских књига у Осоговском манастиру, а након тога отишао у Софију, где је у локалној црквеној школи продубио своје књижевно знање.^[17] Ипак, неки истраживачи тврде да су Јаков од Софије и Јаков од Каменичке реке две различите личности.

Након што је усавршио своје књижевно знање, кренуо је преко Ћустендила и Скопља ка Венецији. Претпоставља се да је Јаков у овом периоду радио у манастиру Грачаница, где је тада отворена штампарија, а био је међу првим штампарима књига на ћирилици.^[18][19][20] У Венецију је стигао око 1564. или 1565. године где је радио у Вуковићевој штампарији, коју је основао српски штампар Божидар Вуковић, а наследио ју је његов син Вицко Вуковић.^[21] Током 1566. године, за три и по месеца, Јаков је одштампао књигу Часослов са 710 страна на штампарској преси Вицка Вуковића, на српском језику.^[22][23][24] За штампање ове књиге Јаков је користио старе, већ дотрајале материјале. Имао је на располагању Вуковићеву матрицу и био је спреман да ради нове материјале, али очигледно то није успео.^[25][26] Током 1570. године Јаков је радио у штампарији Јеролима Загуровића где је одштампао Молитвену књигу.^[23] Године 1517. Јаков је поново радио у штампарији Вуковића, заједно са Стефаном Мариновићем.^[27]

Референце

1. наука, Српска академија (1950). Гласник Српске академије наука. Академија. стр. 324. „Стари македонски штампари Јаков од Камене Реке (Каменче)” 
2. Marković, Božidar; Furunović, Dragutin; Radić, Radiša (2000). Zbornik radova: kultura štampe—pouzdan vidik prošlog, sadašnjeg i budućeg : Prosveta-Niš 1925–2000. Prosveta. стр. 24. „Јаков од Камене Реке (Осоговац)” 
3. S.J., Michael F. Suarez; Woudhuysen, H. R. (октобар 2013). The Book: A Global History. Oxford University Press. стр. 506. ISBN 978-0-19-967941-6. „...Jakov of Kamena Reka (the Stone River)...” 
4. История на българите, TRUD Publishers. ISBN 9545284676, p. 225.
5. Родину и отчствомь бехь иже вь подкрули великие гори Осоговцеи близь Коласискаго града в места нарицаема Камена река... изидохь из Македоние отчества моего и выидохь у вь западнaх странахь. (Каратаев 1833: 161; Гусева 2003: 418–419)
6. Književnost. Prosveta. 1950. стр. 98. 
7. Petŭr Atanasov (1980). Yakov Kraĭkov: knizhnovnik, izdatel, grafik : XVI v. : [monogr.]. Nauka i izkustvo. стр. 114. 
8. Orientalia christiana periodica. Pont. institutum orientalium studiorum. 1978. стр. 375. 
9. Dahl, Svend (1965). Dzieje ksiąźki. I wyd. polskie, znacz, rozszerone. Zákl. Narodowy im. Ossolińskich. стр. 179. 
10. umjetnosti, Jugoslavenska akademija znanosti i (1897). Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. U kńižarnici L. Hartmana. стр. 796. 
11. Sakcinski, Ivan Kukuljević (1851). Arkiv za pověstnicu jugoslavensku. Tiskom L. Gaja. стр. 148. 
12. А.М. Чолева-Димитрова (2002). Селищни имена от Югозападна България: Изследване. Pensoft Publishers. стр. 40—. ISBN 978-954-642-168-5. 
13. Сп. Векове, Броеве 4–6, Българско историческо дружество, Наука и изкуство, 1975, стр. 8.
14. Петър Атанасов, „Яков Крайков – книжовник, издател, график”, 1980 г., монография, Наука и изкуство, стр. 61".
15. Zeitschrift für slavische Philologie, Vol. 2, Akademie der Wissenschaften und der Literatur (Germany), Carl Winter Universitätsverlag, 1925, s. 511.
16. Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 185. „... од племена свештеничког познатог тог краја од давнашњих времена .” 
17. Elka Mircheva, (Sofia, Institute for Bulgarian Language (IBL), Bulgarian Academy of Sciences) A New Valuable Contrubution to the Study of Bulgarian Literature, Abstract: A review by Elka Mircheva on Mariyana Tsibranska-Kostova's book Yakov Kraykov's Book for Different Occasions between Venice and the Balkans in the 16th century. Valentin Trayanov Publishing House, 2013.
18. Bulgarskata kniga prez vekovete: izsledvane, Ivan Bogdanov, Narodna prosveta, 1978, str. 212.
19. Macedonian Review. "Kulturen život" (Cultural Life). 1992. стр. 232. „...the very first printed book by a Macedonian author – the Caso- slov of Jakov of Kamena Reka, in 1566.” 
20. Margins and Marginality: Marginalia and Colophons in South Slavic Manuscripts During the Ottoman Period, 1393—1878, Tatiana Nikolaeva Nikolova-Houston, The University of Texas at Austin. School of Information, ProQuest, . 2008. ISBN 054965075X https://books.google.com/books?id=1ULXk_ofPSgC&pg=PA165.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), p. 165
21. Istorija: spisanie na Sojuzot na društvata na istoričarite na SR Makedonija. Sojuz na društvata na istoričarite na SR Makedonija. 1984. стр. 513. „Печатницата на Божидар Вуковиќ, во која работел првиот македонски печатар Јаков од Камена Река,” 
22. Glasnik na Institutot za nacionalna istorija. Institut. 1995. стр. 110. 
23. Mijović, Pavle (1987). Kulture Crne Gore. Leksikografski zavod Crne Gore. стр. 310. „It was inherited by his son Vicen- cio, from whom Jakov of Kamena Reka took over...” 
24. Istorija: spisanie na Sojuzot na društvata na istoričarite na SR Makedonija. Sojuz na društvata na istoričarite na SR Makedonija. 1984. стр. 398. 
25. Bibliotekar. Društvo bibliotekara N.R. Srbije. 1972. стр. 736. „... најстарија штампана маке- донска књига „Часослов", коју је штампао Јаков од Камене Реке у Венецији 1566. године.” 
26. Съюз на българските журналисти, Ще припомним първия ни печатар Яков Крайков, 03.04.2014, Елица Иванова, Кюстендил, Симпозиум и изложба за първия български печатар и граматик ще припомнят делото му. Център за славяно-византийски проучвания към СУ "Свети Климент Охридски".
27. Georgevich, Dragoslav; Maric, Nikola; Moravcevich, Nicholas; Ljubica D. Popovich (1977). Serbian Americans and their communities in Cleveland. Cleveland State University. стр. 211. „However, it was leased, first to a Stefan from Skadar and again in 1571 to a certain Jakov from Kamena Reka.” 

Литература

• Evgenij L'vovic Nemirovskij : Die venezianische Druckerei des Jakov aus Kamena Reka – Gutenberg-Jahrbuch, 1996, 71
• Марияна Цибранска-Костова, Сборникът „Различни потреби“ на Яков Крайков между Венеция и Балканите през ХVІ век, 2013, Издателство „Валентин Траянов“. ISBN 978-954-9928-63-1.