Ugljena kiselina

Ugljena kiselina

Structural formula Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv Carbonic acid
Drugi nazivi Rastvor ugljen-dioksida; Dihidrogen karbonat; vazdušna kiselina
Identifikacija
CAS broj	463-79-6^Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:28976^Y
ChemSpider	747^Y
ECHA InfoCard	100.133.015
KEGG[1]	C01353^Y
SMILES O=C(O)O
Svojstva
Hemijska formula	H2CO3
Molarna masa	62,03 g/mol
Gustina	1,0 g/cm^3 (rastvor)
Tačka topljenja	n/a
Rastvorljivost u vodi	postoji samo u rastvoru
Kiselost (pKa)	6.352 (pKa1)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je ^YН ?)
Reference infokutije

Ugljena kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H₂CO₃ (ili OC(OH)₂).^[2] Ovo ime se isto tako koristi za rastvore ugljen-dioksida u vodi, zato što takvi rastvori sadrže male količine H₂CO₃, i reakcije teku kao da je glavni molekul H₂CO₃. Ugljena kiselina formira dve vrste soli: karbonate i bikarbonate. Ona je slaba kiselina.

Hemijska ravnoteža

Kad se ugljen-dioksid rastvori u vodi uspostavi se hemijska ravnoteža sa ugljenom kiselinom:

CO₂ + H₂O ⇌ H₂CO₃

Reference

1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura

• Welch, M. J.; Lipton, J. F.; Seck, J. A. (1969). „Tracer studies with radioactive oxygen-15. Exchange between carbon dioxide and water”. J. Phys. Chem. 73 (335): 3351. doi:10.1021/j100844a033. 
• Jolly, W. L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd Edn.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-112651-9. 
• Moore, M. H.; Khanna R. (1991). „Infrared and Mass Spectral Studies of Proton Irradiated H2O+Co2 Ice: Evidence for Carbonic Acid Ice: Evidence for Carbonic Acid”. Spectrochimica Acta. 47A: 255—262. doi:10.1016/0584-8539(91)80097-3. 
• W. Hage K. R. Liedl, Mayer E.; Hallbrucker, A; Mayer, E (1998). „Carbonic Acid in the Gas Phase and Its Astrophysical Relevance”. Science. 279 (5355): 1332—1335. PMID 9478889. doi:10.1126/science.279.5355.1332.  Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
• Hallbrucker; Mayer E. (1993). „Carbonic Acid: Synthesis by Protonation of Bicarbonate and Ftir Spectroscopic Characterization Via a New Cryogenic Technique”. J. Am. Chem. Soc. 115: 8427—8431. doi:10.1021/ja00071a061.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
• Hallbrucker; Mayer E. (1995). „A Polymorph of Carbonic Acid and Its Possible Astrophysical Relevance”. J. Chem. Soc. Farad. Trans. 91: 2823—2826. doi:10.1039/ft9959102823.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Spoljašnje veze

• Razlaganje ugljene kiseline Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2010)
• Zašto je postojanje ugljene kiseline bilo neopravdano osporavano tako dugo?