Тахикардија са уским QRS комплексима је поремећај срчаног ритма чија је фреквенца већа од 100/мин, са трајањем QRS комплекса на електрокардиограму (ЕКГ) < 120 ms.[1] Ради упоређења нормална ширина QRS комплекса не прелази 0,10 s, и обично је од 0,06 do 0,08 s.
У тахикардије са уским QRS комплексима спадају:
Најчешћи облик тахикардије са уским QRS комплексима је суправентрикуларне тахикардије, па су најважнији критеријуми за њену дијагнозу:
Суправентрикуларне тахикардије се могу поделити на две групе зависно од тога да ли је AV чвор укључен директно у механизам настанка и одржавања тахикардије:
Прву групу чине reentry тахиакрдије у чији је настанак и одржавање укључен AV чвор, као што су:
Другу групу чине суправентрикуларне тахикардије у чији механизам настанка и одржавања није директно укључен AV чвор. То су reentry тахикардије или тахикардије због повећаног аутоматизма које су локализоване у преткоморама, а где AV чвор само проводи импусле на коморе. У ове тахикардије спадају:
Напред наведене подела је значајна са становишта терапије.
Код тахикардија из прве групе, применом вагусних маневара или лекова који успоравају провођење кроз AV чвор (аденозин, бета блокатори, верапамил, дилтиазем) може се зауставити тахикардија прекидањем кружног кретања импусла у reentry кругу који укључује и AV чвор.
Код тахикардије из друге групе примена вагусних маневара и лекова за успоравање AV чвора не постиже се конверзија, али се успорава провођење импусла на коморе, чиме се постиже њихов ефикаснији рад. Осим тога, са успоравањем АВ провођења може се електрокардиографски боље диференцирати тип суправентрикуларне тахикардије (нпр могу се приказати флатерски таласи).[3]