Svetozar Brkić (14. mart 1916) rođen je u Obrovcu , tada pod Italijom. Otac Steva, trgovac, i majka Milica (rođ. Kovačević) kojima je on bio peto dete, su po predačkom predanju u 15. veku izbegli sa Kosova. Uticajem susreta dvaju kultura (italijanske i slovenske) i dvaju vera, Sveta dolazi u dodir, pored srpske epike, sa stihovima Dantea, Leopardija, Puškina i Ljermontova.
Sa 12 godina, posle bankrotstva oca, dolazi u Beograd gde maturira 1934. godine u 4. muškoj gimnaziji. Profesori su mu bili, između ostalih, Momčilo Nastasijević, Miloš Crnjanski i D. Matić.
Na beogradskom Filozofskom fakultetu studira anglistiku. U toku studija, kao stipendista, boravi na Univerzitetu u Bristolu gde, pored predavanja engleske književnosti, pohađa kurseve iz istorije umetnosti i muzike i studira slikarstvo na tamošnjoj akademiji.
Posle kapitulacije je otpušten zbog brata Dušana koji je bio komunista. Pred opasnošću od hapšenja, kao trećezonac, prebegava u tada italijanski Split. U tamošnjoj gimnaziji predaje latinski do trenutka kad odbija da položi zakletvu italijanskom kralju, 1942. godine.
Posle rata posvećuje se profesorskom pozivu, predaje engleski jezik i knjževnost. Njegovu profesionalnu karijeru pratila je senka njegovog brata, Dušana, koji je ušao u sukob sa Vladimirom Bakarićem „zbog zapostavljanja Srba u Hrvatskoj“ i javnog istupanja protiv otkupa i koji je „poslat na Goli otok kao imformbirovac“. Biva pod prismotrom, otpušten i osujećen u napredovanju.
Do otpuštanja (1953) radi na beogradskom Filozofskom fakultetu. Potom je dve godine profesor u 2. muškoj gimnaziji. Na poziv odlazi na novo osnovanu katedru u Novom Sadu gde predaje angloameričku književnost. Posle osporenog izbora u više zvanje prelazi u Beograd na Višu pedagošku školu (1963), a po ukidanju katedre za engleski zapošljava se na Fakultetu u Skoplju gde je i penzionisan 1981. godine.
Pored pedagoškog rada piše, prevodi, drži javna predavanja i sarađuje sa dramskim programom radio Beograda. Urednik je Letopisa Matice srpske (1961—1965).
Preko pedeset godina životna saputnica i saradnica bila mu je Zdenka (rođena Boić), germanista, prevodilac i profesor. Njihova ćerka je dr. Lasta, udata Đapović, etnolog-antropolaog.
Poetski svet Brkića je „lirsko-metafizičkog usmerenja stvaran u krilu srpskog modernizma“ donekle oslonjenog na Nastasijevića, ali sopstvenog, originalnog izraza. Prebirući po dubinskim slojevima jezika, istorije i sopstvenih osećanja, u težnji da što preciznije „izrazi suštinu svog doživljaja“, njegove pesme bivaju hermetične, teške pri prvom čitanju“. Negujući kult individualizma „pisao je govoreći iz sebe i kazujući sebe“, svoja osećanja osamljenosti, duboke religioznosti, ali i ushićenja lepotom.
Pripovetke koje je napisao, nastajale su u različitim vremenima. U njma se on bavi, umetnički i moderno, „temama koje nisu česte u našoj književnost“ i oslikava jedan „samosvojan uvid u svet“. Njegova „veština pripovedanja jeste jedan kvalitet po sebi“. Osmišljenim izborom detalja „precizno upućuje na motivaciju postupaka svojih junaka“. S. Brkić „dobro vlada fantastikom i vešto u svoju prozu unosi satirične žaoke“. Trudi se da razume i opiše „čoveka XX veka raspetog između instinkta i razuma, između bića i društva, prolaznosti i istorije“.
U svojim esejima se bavio srpskom i angloameričkom knjževnošću, komparatistikom, kao i raznovrsnim temama iz više oblasti. Ukorenjen u sopstvenoj kulturi i jeziku bio je otvoren i za stvaralaštvo duha u kulturama vremenski i prostorno veoma udaljenim. On stvaraoce i njihova dela – s jedne strane smešta u društveno-istorijski kontekst a – s druge strane ukazuje na bezvremenu „vrednost lepote misli i duhovnosti kao nečeg univerzalnog“, prevashodno iskazanog rečju ali i likovnošću i muzikom. „Originalnost i inventivnost Brkićevih viđenja, lišenih polemičnosti, unele su kvalitet, svežinu i duhovne ozarenosti u srpsku eseistiku.“
Veliki značaj za srpsku kulturu imao je Brkićev integralni prevod drevnih kineskih filozofa, uz uvod i komentare, “Konfučije Laoce i Čuangce – izabranni spisi”. Prevod je nastao posle dugogodišnjih upoređivanja prevoda na raznoevropske jezike i proučavanja ideograma. Izbor spisa je sačinjen sa namerom da “sadrži ono što je bitno za ulaženje u kinesku misao i za ulaženje u način njihovog mišlenja”. Izlaženje ove knjige u Beogradu 1964. god. ne samo da je probudilo interes za istočnjačku filozofiju već je podstaklo i stručno proučavanje kineske kulture i jezika.
U saradnji sa Miodragom Pavlovićem S. Brkić je priredio “Antologiju savremene engleske poezije” (1954), period 1900-1950, da bi kasnije, 1975, obuhvatila i pesništvo do 1973. god. U obimnom predgovoru – studiji (110 str.) Brkić je ukazao na “nove struje u engleskoj poeziji odražene u jeziku i strukturi pesama”. Nadahnuto je analizirao svakog pesnika ponaosob sagledavajući sličnosti i razlike među njima.
Veliki prevodilački opus S. Brkića tadašnjih najznačajnijih romanopisaca kao što su Fokner, Hemingvej, H.Džejms kao i pesnika Jejts, D. Tomas, T.S- Eliot i dr. pružila je srpskoj javnosti uvid u savremena angloamerička književna kretanja.
Pored književnog, prevodilačkog i pedagoškog rada S. Brkić je učestvovao na naučnim skupovima. Održao je niz javnih predavanja kako na knjževnim tribinama, tako i na radiju i televiziji.
Sa engleskog je prevodio poeziju Šekspira, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, E. Sitvel, R. Grejvsa, V. H. Odna, S. Spendera, L. Meknisa , D. Gaskojna, Dž. Barkera, D. Tomasa i drugih. Sa Miodragom Pavlovićem priredio je Antologiju savremene engleske poezije 1900-1950 (u drugom izdanju dopunjenu i proširenu do 1973), za koju je napisao iscrpan predgovor. Od prozaista je prevodio H. Džejmsa, Foknera, Hemingveja, L. Hjuza i druge; više dramatičara, među kojima Jejtsa, Eliota i Beketa; eseistiku Eliota, H. Rida, A. Strindberga, R. Tagore, Laoceove, Konfučijeve i Čuanceove spise itd. Sa italijanskog je preveo Danteov Novi život i više Mikelanđelovih soneta, a sa novogrčkog pesme K. Kavafisa, Seferisa i O. Elitisa. Uz ove prevode objavio je i više radova o pojedinim piscima i njihovom delu, a u rukopisu ostavio više prevedenih komada iz savremene dramske knjževnosti, izvođenih na radiju.
Naš humor i naši o humoru, u „Urnebesniku Vaska Pope“, Delo dec. 1960, Beograd, s.1353-1364
Sećanje na Siba Milinčića, „Reči na delu“, Zbornik 76 pisaca od 1941-1961, (priredio Ž. Stojković) III tom, Savez književnika Jugoslavije, Beograd 1961. s.885-888 i Radomir Prodanović, isto s.1021-1023
Vilijem Fokner 1897-1962, Letopis MS avg-sept. 1962, N. Sad, s 231-238
Oko 80 odrednica za „Malu enciklopediju Prosvete“ (Književnost afričkih naroda na engleskom jeziku) Prosveta, Beograd 1964.
Stiven Stepančev i njegova pesnička sredina, Letopis MS sept. 1972, N.Sad, s.247-254
Put ka Milanu (o naivnom skulptoru Milanu Stanisavljeviću), Letopis MS jul-avg. !975, N.Sad, s.30-46
Reske i duboko potresne pesme, Politika 12. jan. 1978, Beograd
Oko jednog mogućeg načina prevođenja Miltonovog „Izgubljenog raja“ na srpskohrvatski, Zbornik radova IV beogradskih prevodilačkih susreta 1978, Beograd 1980, s.95-102
Uz slike Stanka Novaka (članak za katalog) 29. 9,1982, s.1-4
Romani Sinklera Lujsa u izdanju predratnog Nolita, Anali Filološkog fakulteta, knj. 15, Beograd 1983, s. 25-33
Dragiša Stanisavljević, (katalog) Etnografski muzej, Beograd 1991, s.1-3
Vasko Popa, tekst za londonski Independent Akumen Magazine, 1991.
Slika suštastva, Istočnik, proleće 1992. Beograd, s.49-53; isto u Gradina 7,8,9, 1993, s.18-21
Nešto o ispovednoj poeziji s posebnim osvrtom na pesme Blaže Koneskog, Godišten zbornik Filološkog fakulteta, Skopje 1994.
V. Fokner „Uljez u prašinu“, Novo pokoljenje, Beograd 1953, s.23-234; Svjetlost, Sarajevo 1962
T.S.Eliot „Poezija i drama“, Vidici br. 5 i 6, Beograd 1953; Pozorište VII, Tuzla 1965, s.1-8
H.Rid „Pesničko iskustvo“, Vidici br. 11, Beograd 1953, s.2-6
T.S. Eliot „Tradicija i individualni talenat“, Književnost br. 9, Beograd 1956, s.222-228
H. Rid „Ličnost pesnika“, Književnost br.4, Beograd 1957.
H. Rid „O prirodi poezije i prirodi kritike“, (i pogovor 182-192) Nolit, Beograd 1959, s.1-180
F. Vorn „Pohakontas“, Kosmos, Beograd 1958, s.7-134
H. Spring „Odbegli ljubavnici“ I-II, Bratstvo-jedinstvo, N.Sad 1960, s.1-627
K. B. Šipen „Vikinzi“, Kosmos, Beograd 1960, s.7-198
R. Tagora „Eseji“ (i izbor), Nolit, Beograd 1961, s.5-181
V. Fokner „Nepobeđeni“, Rad, Beograd 1961, s.19-206
H. Džejms „Srednje godine“ i „Slomljena krila“ u H.Dž. „Pripovetke“ , Prosveta 1962, s.131-156 i 203-226
D.Tomas „Pod mlečnom šumom“, Nolit, Beograd 1964, s.1-110; i emitovano u dramskom programu
Radio Beograd
„Antologija engleske proze od početaka do naših dana“ (sa saradnicima: Z. Pejić, Z. Petković, N. Vuković) s predgovorom i jezičkim objašnjenjima, BIGZ 1971
Konfučije „Veliko učenje“ (i predgovor i uvod za svako poglavlje sa beleškama), BIGZ, Beograd 1984, s.1-195
POEZIJA
K. Sendberg, 4 pesme u: Književni Jadran, Beograd 1953; i 1 pesma u: Zmaj, Beograd 1954.
Antologija savremane engleske poezije 1900-1953 i dopunjeno izdanje: 1900-1973, priredili
S. Brkić i M. Pavlović, Nolit 1975 ( S. Brkić predgovor s.7-110 i prepevi pesama: V.B. Jejts, E. Sitvel, T.S. Eliot, R.Grejvs, L. Mekins, V.H. Odn, S.Spender, D. Tomas, D. Gaskojn, T. Hjuz)
T.S. Eliot „Četiri kvarteta“, Prosveta, Beograd 1966; kao drama emitovano na RTB
„Laoce, Konfučije, Čuangce – izabrani spisi“ (opšti uvod i izbor), Prosveta Beograd 1964,1983,2oo6,2o17.
V. Šekspir: „11 soneta“ ( 25, 27, 28, 29, 30, 32, 71, 91, 98, 142), Letopis MS nov. 1964, N. Sad
K. Kavafi: „Očekujući varvare“, „Opasne stvari“, Che fece...il gran rifiuto“, „U Sparti“ „Iz škole veoma poznatog filozofa“, - prevod sa novogrčkog - Letopis MS, febr. 1964, s.118-121, N.Sad
G. Seferis: „Haiku I-VIII“, „Junski dani 1941“, „Postskriptum“ „Starac na obali reke“, „Stratis mornar među agapantusima“, Ibid, s.121-126
O. Elitis: „Lepota i nepismeni“, „ludog nara džbun“, Ibid, s.127-129
K. Miladinov: „Tuga za jugom“, Knjževne novine, 26. jul 1980, Beograd, s.12
Dante Alijegeri, „Novi život“, -prevod sa italijanskog - (i predgovor „Nešto o Danteu i njegovoj „Knjižici“ Novi život“ s.9-22) Svetovi, N. Sad 1992, s. 25-100
Mikelanđelo Buonaroti: 10 soneta („Duša smušena“, „Smrtan kad vide“, „Izvesna smrt je“, „Ono što smrtan“, „O njemu je teško izreć“, „Put mog života“, „Ako višnja milost“, „Ni najbolji umetnik“, „O, da Te na svakom mestu“, „Mada mi često“, „Bože ovog leša ..“, „Dok me žalosti“) – prevod sa italijanskog – Istočnok proleće 1994, Beograd, s.104-112
Emitovano na RTB
Džon Vajting, „Pesma za groš“, drama, i III program 1964, 1-86
^Iskušenje svetlosti: Sam; I rečju bih sebe u pokret; Rano kazivanje Tihog; Onima koji vole zvezde; Prerodni san: O, neka reč bude ćutanje; Golub izmirenja – Sećanje je obeležavanje..., Podnosimo sećanje, Primamo sećanje, Prihvatamo sećanje, Zvono – Ono što ne postoji merimo sobom, I razmak je tu, Prigni glavu i oslušni u blagosti, Brzina i kretanje su samo u vremenu, I reč, Niti prokletstvo ni blagoslov; Smeli; Vrata; Pobeda; Sastanak; Elegična pesma; Mladost i starost; Ljubavna pesma bez kraja; Picco i o divertimento; Saloma; U početku beše...;Na skicu za spomenik palim; Živi spomenik: Pripreme; Praznini; Marijia; Na kotaču; Avramov trenutak; Lazar (1) Lazar (2); Priziv; Porazu; Vrač i car/triptih/; Iskupljenje od slike; Iskušenje svetlosti.
^Pod vizantijskim nebom: Zagledan: Neznano ko smo; Javljanje; Opsena; Okrenuv se meni; Smrt svaka; Iza zalaska prostora; Nebeski spomenik; Na ekranu, na monitoru; Različiti su putevi; Neznano kako; Posredniku; Iza; Mala Ana i ja; Stalni je čas; Stvaranje oka; Mesec i zmijac; Sunce i riba; Pesma oslepelih; Posleniku; On (Mladen); Vest; Karpoš Kratovski; Pesme iz ruševina; Na Kalemegdanu; Pregršt haiku pesama; Tri telefonska razgovora; Koji jesi – prevelik si; Koji jesi - ne u razgovoru; Koji jesi – snaga; Koji jesi – na smrknutoj pučini; Koji jesi – providnost; Koji tragove briše; Koji glača zrcala; Koji od sebe ide; Koji jest pećina nade; Koji jest – tuga nad potopom; Koji jest – međa; Koji jest gutač vremena; Koji jest – u oštećenoj probodenoj materi; Koji jest – u ozarenoj noći; Koji jest – koji tregove briše; Kratak je dah; Pred jutro; Poselo žreca; Na stepeništu; Ludama; Glas za sumrak; Reči za povratak; Na veliki petak; Aja-Sofija; Elegična pesma za Vaska.
^I nad klicom taban: Ukop; Čupavac na selu; Tamara Komarovska; I nad klicom; Trešnja; Lelujanje svitaca.
^Odsutnost: Zrno ikre; Oglas; Vrata u kamenom zidu; Osveta, ili Ilija Mutibara; Izgubljena legitimacija; Paučina; San obične žene; Odsutnost; Gospođa s koferima; Vladan Georgijević; Jedno popodne i veče mladog Borana; Prva priča iz kanjona; Druga priča iz kanjona; Dolazak harfiste; Kao kroz staklo u zagonetki.
^Svetla lovina: Otisci novina u pesničkom jeziku i obliku; Volt Vitman; Vizantija kao pesnička inspiracija; Jedan spomenik i jedno sećanje, Henri Džejms rob i pobednik svog zanata; Uz jedan Foknerov roman; Ernest Hemingvej /u engl. prevodu, uz predstavljanje autora objavljeno u James I. Thorson „Yugoslav Perspectives on American Literature“ (An antology) Heather way, Ardis Publisher 1980/; Kortezovo more; Džejms Džojs i njegova nastojanja; Maska kralja i bit čoveka; Lik Ofelije; Kome Dante kazuje svoj intimni bol; Laoce i njegovo delo Tao Te; Konfuceovski traktat o muzici; Tema „međunarodne situacije“ u delu Henrija Džejmsa i Ive Andrića; Tenisonov Enoh Arden u Zmajevom prepevu; San zemlje u jeziku; O jednom putovanju i jednom putniku; Radomir Prodanović – životvorna senka; Pesnik i zavičaj spomen na Jugoslava Đorđevića; Muzičke strukture i pesništvo sa posebnim osvrtom na „Stražilovo“ Miloša Crnjanskog; Anticipacija jednog kritičkog metoda; O genezi jednog ritma i jedne forme; Uz pesmu „Santa Maria della Salute“.
^Osvetljeni sprudovi: Funkcija katarze u pesmama o Kosovskom boju; Slike teskobe u Njegoševom Gorskom vjencu; Anticipacija jednog kritičkog metoda; O genezi jednog ritma i jedne forme; Uz Santa Maria della Salute; Elzabetanska drama i mračni likovi Laze Kostića; Laza Kostić Džefri Čoser; Brojevi, grafički znakovi i jezik u pesničkoj zbirci Vaska Pope; Osvrt na jednu pesmu Koče Racina; Slikarska imaginacija Vlade Uroševića; Sećanja na profesora Momčila Nastasijevića; Lenau u Gradskoj bašti; Tri portreta Ive Andrića; Prisutnost Zorana Mišića; Uz skulpture Olge Jevrić; Ljubica Marić – Tablice; Tajna jednog buketa; „Kubistički“ roma Oldasa Hakslija; Džejm Džojs – veliki izazov.
Literatura
Poezija, časopis za poeziju i teoriju poezije, 55-56/2011, Osnivač i urednik Milutin Petrović, saradnik Borislav Radović, str. 38
Ana Živković, Svetozar Brkić kao književnik i književni istoričar, magistarski rad (u rukopisu).
Vladimir Stanić, „Svetlost i sjaj jezika“, Letopis Matice srpske /dalje MS/ jan. 1972, Novi Sad
Vasa Pavković, povodom „Pod vizantijskim nebom“ , Politika 27. maj 1995.
Srba Mitrović, „Spomen na Svetozara Brkića“, Sveske jun 1995, Pančevo s. 113-117''
Predrag Protić, „Svetozar Brkić kao pripovedač“ Letopis MS jan. 1975.
Vasa Pavković, Moderni realista, u predgovoru za knjigu S. Brkića „Odsutnost“, Gutenberg. S.va galaksija, Beograd 2000, str. 5-8
Gojko Božović, na promociji knjige „Odsutnost“ u Kolarčevoj zadužbini, 20. mart 2001.
Zdenka Brkić, „S nežnošcu i strepnjom“ Letopis MS nov.2001. s.700-704
Predrag Protić, „Analitička kritika Svetozara Brkića“, Književnost god.28, knj.57, sv.7, Beograd 1973.
Milan Đurčinov, „Iz drugog ugla“, Odjek god. 48, br.9, Sarajevo 1991.
Slavko Gordić, „Svetli tragovi eseja“, Letopis MS maj 1995. N.Sad
Vladeta Jerotić, Svetozar Brkić i Džojsov Ulis u nama“, Dometi jesen-zima 1995. Sombor
Slavko Gordić, „Svetozar Brkić: rasponi eseističke inspiracije“, u: Profili i situacije – O srpskoj knjževnoj misli XX veka, Filip Višnjć, Beograd 2004. str. 138-144
Ustanova jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut „YUBIN“ sa p.o.
