Sloboda medija (engl.Freedom of the Press) je bivši godišnji izveštaj američke nevladine organizacijeFridom haus, publikovan od 1980. do 2017. godine. U njemu je ocenjivan nivo slobode i uređivačke nezavisnosti koju uživaju mediji u zemljama i spornim teritorijama širom sveta.
Metodologija
Indeks slobode medija određuje poziciju na jedinstvenoj rang listi zemalja kao i detaljan izveštaj o stanju medija u nekoj zemlji. Vrednost indeksa varira od 0 (najbolji) do 100 (najlošiji) i dobija se na osnovu rezultata upitnika koji se sastoji od 23 metodoloških pitanja i 109 indikatora. Indikatori su podeljeni u 3 kategorije i to na pravno, političko i ekonomsko okruženje.[1]
Pravno okruženje (0-30 poena) obuhvata regulative koje bi mogle sa jedne strane da utiču na sadržaj medijskog izveštavanja kao i , sa druge strane, tendencije vlasti da kroz te zakone ograniče rad medija.
Kategorija političkog okruženja (0-40 poena) je definisana pre svega mogućom kontrolom politike na sadržaj medijskog izveštavanja pri čemu se istražuje uređivačka nezavisnost, dostupnost informacija i njihovim izvorima, cenzura i samocenzura, raznolikost ponuđenih vesti i izveštaja, prisutnost lokalnih i istovremeno stranih reportera kao i zastrašivanje novinara.
Indikatori ekonomskog okruženja (0-30 poena) podrazumevaju istraživanje vlasničkih struktura medija kao i transparentnost i koncentraciju vlasništva. Dalje se istražuju troškovi produkcije i preraspodela medijske moći, nivo korupcije i uticaj podmićivanja na medijsko istraživanje kao i nivo uticaja sveobuhvatne ekonomske situacije jedne zemlje na njene medije.
Pozicija na jedinstvenoj rang listi utvrđuje se sumiranjem vrednosti gore pomenutih indikatora na osnovu čega se sve zemlje svrstavaju u jednu od 3 kategorije slobode medija: zemlje sa rezultatom od 0-30 imaju slobodne, 31-60 delimično slobodne i one sa rezultatom od 61 do 100 neslobodne medije.
Izveštaj za 2012. godinu po regionima
Izveštaj Sloboda medija 2012 se odnosi na period od 1. januara 2011. do 31. decembra 2011. godine.[2]