RR Lira

RR Lira

Ilustracija tipične svetlosne krive za RR Liru.
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Lira
Rektascenzija 19h 25m 27.91285s[1]
Deklinacija +42° 47′ 03.6942″[1]
Prividna magnituda (V) 7,195[2] (7,06–8,12)[3]
Karakteristike
Spektralni tip A7III - F8III[4]
U−B indeks boja +0,172[2]
B−V indeks boja +0,181[2]
Varijabilni tip RR Lyr[5]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)-72,4[6] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: -109,68[1] mas/g
Dek.: -195,75[1] mas/g
Paralaksa (π)3.64 ± 0.23[7] mas
Rastojanje900 ± 60 ly
(270 ± 20 ps)
Apsolutna magnituda (MV)0,600 ± 0,126[8]
Detalji
Masa0,65[9] M
Poluprečnik5,1 do 5,6[9] R
Luminoznost49 ± 5[9] L
Površinska gravitacija (log g)2,4 ± 0,2[9] cgs
Temperatura6.125 ± 50[9] K
Metaličnost [Fe/H]–1,16[8] dex
Druge oznake
RR Lyr, 2MASS J19252793+4247040, NLTT 47799, HD 182989, BD+42°3338, HIP 95497, SAO 48421, LTT 15677[10]
Referentne baze podataka
SIMBADdata

RR Lira je promenljiva zvezda u sazvežđu Lira, koja se nalazi na njegovom zapadu u blizini Labuda.[11] Kao najsjajnija zvezda u svojoj klasi,[12] ona je postala eponim za promenljivu klasu zvezda RR Lira,[3] i astronomi su je detaljno proučavali.[8] Promenljive zvezde RR Lira klase služe kao važne standardna sveća koje se koriste za merenje astronomskih udaljenosti. Period pulsiranja promenljive RR Lire zavisi od njene mase, luminoznosti i temperature, dok razlika izmerene luminoznosti i stvarne luminoznosti omogućava da se utvrdi njena udaljenost pomoću zakona inverznih kvadrata. Otuda, razumevanje odnosa perioda luminoznosti za lokalni skup takvih zvezda omogućava utvrđivanje rastojanja udaljenijih zvezda ovog tipa.[13]

Istorija

Promenljivu prirodu RR Lire je otkrila škotska astronomkinja Vilijamina Fleming u Harvardskoj opservatoriji 1901. godine.[11]

Udaljenost RR Lire ostala je neizvesna do 2002. godine kada je senzor za fino vođenje svemirskog teleskopa Habl korišćen za određivanje udaljenosti RR Lire unutar margine greške od 5%, dajući vrednost od 262 parseka (855 svetlosnih godina).[14] U kombinaciji sa merenjima sa satelita Hiparkos i drugih izvora, rezultat je procena udaljenosti od 258 pc (841 ly).

Klasa promenljivih zveda

Promenljiva zvezda RR Lira tipa (ne sama RR Lira) u blizini galaktičkog centra iz VVV ESO javnog istraživanja

Ova vrsta zvezde male mase je konzumirala vodonik u svom jezgru, evoluirala dalje od glavnog niza i prošla kroz fazu crvenog giganta. Energija se sada proizvodi termonuklearnom fuzijom helijuma u njenom jezgru, a zvezda je ušla u evolutivnu fazu koja se zove horizontalna grana (HB). Efektivna temperatura spoljne ovojnice HB zvezde će se vremenom postepeno povećavati. Kada njena rezultujuća zvezdana klasifikacija uđe u opseg poznat kao trak nestabilnosti - što je tipično kod zvezdane klase A - spoljna ovojnica može početi da pulsira.[13] RR Lira pokazuje upravo takav redovan obrazac pulsiranja, zbog čega njena prividna veličina varira između 7,06–8,12 tokom kratkog ciklusa koji traje 0,56686776 dana (13 sati, 36 minuta).[3] Svaka radijalna pulsacija uzrokuje da radijus zvezde varira između 5,1 i 5,6 puta radijus Sunca.[9]

Ova zvezda pripada podgrupi promenljivog tipa RR Lira, čiji pripadnici ispoljavaju karakteristično ponašanje nazvano Blažkov efekt,[15] pri čemu je naziv izveden iz imena ruskog astronoma Sergeja Blažka. Ovaj efekat je uočen kao periodična modulacija promenljive jačine pulsacije ili faze zvezde; ponekad jednog i drugog. To uzrokuje da se kriva svetlosti RR Lire menja od ciklusa do ciklus. Prema podacima iz 2009. godine, uzrok ovog efekta još nije u potpunosti razjašnjen. Blažkov period za RR Liru iznosi 39,1 ± 0,3 dana.[3]

Opis

Kao i kod drugih promenljivih zvezda tipa RR Lira, i sama RR Lira sadrži malo elemenata koji nisu vodonik i helijum - što astronomi nazivaju njenom metalnošćú. Ona spada u kategoriju zvezda populacije II, koje su se formirale tokom ranog perioda svemira kada je u regionima koji formiraju zvezdu bilo manje metala.[16] Trajektorija ove zvezde je vodi kroz orbitu koja je blizu ravni Mlečnog puta, dovodoći je ne više od 680 ly (210 pc) iznad ili ispod ove ravni. Orbita ima visoku ekscentričnost, što dovodi RR Liru na približno 680 6,80 kly (2,08 kpc) od galaktičkog centra na periapsisu, i odvodi je do 59,9 kly (18,4 kpc) u apsidi.[17]

Reference

  1. ^ а б в г van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ а б в Schoeneich, W.; Lange, D. (1979), „UBV observations of RR Lyr”, Information Bulletin on Variable Stars, 1557: 1—2, Bibcode:1979IBVS.1557....1S 
  3. ^ а б в г Kolenberg, K.; et al. (februar 2011), „Kepler photometry of the prototypical Blazhko star RR Lyr: an old friend seen in a new light”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 411 (2): 878—890, Bibcode:2011MNRAS.411..878K, arXiv:1011.5908Слободан приступ, doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17728.x 
  4. ^ Gillet, D.; Crowe, R. A. (1988), „Bump, hump and shock waves in the RR Lyrae stars - X Ari and RR LYR”, Astronomy and Astrophysics, 199: 242, Bibcode:1988A&A...199..242G 
  5. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009), „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)”, VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally Published in: 2009yCat....102025S, 1, Bibcode:2009yCat....102025S 
  6. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953), General Catalogue of Stellar Radial Velocities, Washington: Carnegie Institution of Washington, Bibcode:1953GCRV..C......0W 
  7. ^ Brown, A.G.A.; et al. (Gaia Collaboration) (novembar 2016), „Gaia Data Release 1. Summary of the astrometric, photometric, and survey properties”, Astronomy and Astrophysics, 595 (A): 2, Bibcode:2016A&A...595A...2G, arXiv:1609.04172v1Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361/201629512 
  8. ^ а б в Catelan, M.; Cortés, C. (april 2008), „Evidence for an Overluminosity of the Variable Star RR Lyrae, and a Revised Distance to the LMC”, The Astrophysical Journal, 676 (2): L135—L138, Bibcode:2008ApJ...676L.135C, arXiv:0802.2063Слободан приступ, doi:10.1086/587515 
  9. ^ а б в г д ђ Kolenberg, K.; et al. (septembar 2010), „An in-depth spectroscopic analysis of the Blazhko star RR Lyrae. I. Characterisation of the star: abundance analysis and fundamental parameters” (PDF), Astronomy and Astrophysics, 519: A64, Bibcode:2010A&A...519A..64K, arXiv:1004.5156Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361/201014471 [мртва веза]
  10. ^ „V* RR Lyr -- Variable Star of RR Lyr type”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 8. 1. 2012 
  11. ^ а б Burnham, Robert, Jr. (1978), Burnham's Celestial Handbook, 2, New York: Dover Publications, ISBN 0-486-23568-8 
  12. ^ Templeton, Matthew (24. 9. 2010), RR Lyrae, American Association of Variable Star Observers, Приступљено 8. 1. 2012 
  13. ^ а б Salaris, Maurizio; Cassisi, Santi (2005), Evolution of stars and stellar populations, John Wiley and Sons, стр. 181—182, ISBN 0-470-09220-3 
  14. ^ Benedict, G. Fritz; et al. (januar 2002), „Astrometry with the Hubble Space Telescope: A Parallax of the Fundamental Distance Calibrator RR Lyrae”, The Astronomical Journal, 123 (1): 473—484, Bibcode:2002AJ....123..473B, arXiv:astro-ph/0110271Слободан приступ, doi:10.1086/338087 
  15. ^ Smith, Horace A.; et al. (januar 2003), „The Blazhko Effect of RR Lyrae in 1996”, The Publications of the Astronomical Society of the Pacific, 115 (803): 43—48, Bibcode:2003PASP..115...43S, doi:10.1086/345458Слободан приступ 
  16. ^ Inglis, Mike (2003), Observer's guide to stellar evolution: the birth, life, and death of stars, Patrick Moore's practical astronomy series, Springer, стр. 162, ISBN 1-85233-465-7 
  17. ^ Maintz, G.; de Boer, K. S. (oktobar 2005), „RR Lyrae stars: kinematics, orbits and z-distribution”, Astronomy and Astrophysics, 442 (1): 229—237, Bibcode:2005A&A...442..229M, arXiv:astro-ph/0507604Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20053231 

Literatura

Spoljašnje veze

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!