Pygopodidae је фамилија гуштера сродних геконима, са редукованим екстремитетима, или у потпуности без њих. [2] Фамилија обухвата најмање 35 врста сврстаних у осам родова. Имају необично дугачка и витка тела, што им наочиглед даје сличност змијама. Попут змија и већине гекона, не поседују очне капке, али за разлику од змија, имају отворе у спољашњим ушима и нерачвасти језик. [3] Насељавају Аустралију и Нову Гвинеју.
Припадници ове фамилије уопште немају предње екстремитете, али имају остатке задњих есктремитета у облику малих, спљоштених поклопаца. [3] Они могу имати специфичну улогу у удварању и одбрамбеном понашању, а могу чак и помоћи у кретању кроз вегетацију. Неке врсте живе закопавајући се у тло и хранећи се инсектима, док су друге су прилагођене кретању кроз густу травнату вегетацију. Као и гекони, припадници ове фамилије полажу по два јаја и гнезде се заједнички. У појединим гнездима је проналажено и до 30 јаја.
Pygopodidae карактерише специјализовано чуло слуха - могу чути више тонове у односу на друге гмизавце. Врста Delma pax може реаговати на звук јачине 60 децибела и фреквенције од 11.100 Hz. [4]
Класификација
- потфамилија Lialisinae
- потфамилија Pygopodinae
- род Delma
- род Paradelma (монотипски)
- род Pygopus
- трибус Aprasiaini
- подтрибус Aprasiaina
- подтрибус Pletholaxina
- род Pletholax (монотипски)
Референце
