Maximas habet divitias qui nullas desiderat лат. (изговор: максимас хабет дивицијас кви нулас дезидерат). Највише има ко ништа не жели. (Публилије Сиранин)[1]
Изговорио Публилије Сиранин римски писац сентенција које су цвјетале у првом вијеку п. н. е.[1]
Публилије тврди да највише има онај ко ништа не жели. Претјеране и незајажљиве жеље постају опсесија и мора, прогоне човјека, и како је такав увијек неостварен, он ништа и нема – имућан је онај ко је срећан с малим и могућим, а богат онај ко ништа и нежели.[1]