Код преставници великог реда Ferungulata доњи згловни наставци (postzygapophysis) слабински пршљенова су у облику латиничног слова S.[8][9] Ови зглобни наставци су се развили како би спријечили увијање између пршљенова као одговор на потребу за стабилизацијом задњег дјела кичме, како су се ребра код ови сисара смањила.[8] Код представника реда Carnivora је ова особина секундарно нестала. Такође се ово десило и са представницима реда Perissodactyla, иако је код њихови изумрли примитивни сродника (као што је род Cambaytherium) ова анатомска особина била присутна.[8]
Еволуција
Представници великог реда Ferungulata воде поријекло од предака из кладуса Scrotifera, који су у периоду касне креде живјели на простору данашње Сјеверне Америке. Ови преци су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке, и били су мали сваштоједи по исхрани. Око 83,43 милиона година преци мирореда Ferae и кладуса Pan-Euungulata су се одвојили у двије посебне линије сисара.[1]
Cetartioferae - кладус раније кориштен унутар класификације великог реда Ferungulata
Референце
^ абFoley, N. M.; Mason, V. C.; Harris, A. J.; Bredemeyer, K. R.; Damas, J.; Lewin, H. A.; Eizirik, E.; Gatesy, J.; Karlsson, E. K.; Lindblad-Toh, K.; Zoonomia Consortium; Springer, M. S.; Murphy, W. J. (2023). „A genomic timescale for placental mammal evolution”. Science. 380 (6643). eabl8189. doi:10.1126/science.abl8189.
^Kort, A. E.; Jones, K. E. (2023). „Function of revolute zygapophyses in the lumbar vertebrae of early placental mammals”. The Anatomical Record. doi:10.1002/ar.25323.
^O’Leary, M. A., Bloch JI, Flynn, J. J., Gaudin, T. J., Giallombardo, A., Giannini, N. P., Goldber, S. L, Kraatz, B. P., Luo, Z-X, Jin Meng, Xijun Ni, Novacek, M. J., Perini, F. A., Randall, Z. S., Rougier, G. W., Sargis, E. J., Silcox, M. T., Simmons, N. B., Spaulding, M. Velazco, P. M., Weksler, M., Wible, J. R. Cirranello, A. L. (2013.) "The Placental Mammal Ancestor and the Post–K-Pg Radiation of Placentals." Science 339:6120:662-667.