Eritropoietin proizvode interstinalni fibroblasti u bubrezima zajedno sa peritubularnim kapilarima i tubularnim epitelnim ćelijama. On se takođe formira u perisinusoidnim ćelijama u jetri. Dok je produkcija u jetri predominantna u fetalnom i perinatalnom periodu, renalna produkcija je predominantna kod odraslih osoba. Eritropoietin je hormon koji prvenstveno reguliše produkciju crvenih krvnih zrnaca, ali ima i niz drugih bioloških funkcija. Na primer on učestvuje u moždanom odgovoru na povredu neurona.[1] EPO takođe učestvuje u procesu zarastanja rana.[2]
Takeuchi M, Kobata A (1992). „Structures and functional roles of the sugar chains of human erythropoietins”. Glycobiology. 1 (4): 337—46. PMID1820196. doi:10.1093/glycob/1.4.337.
Semba RD, Juul SE (2002). „Erythropoietin in human milk: physiology and role in infant health”. Journal of human lactation : official journal of International Lactation Consultant Association. 18 (3): 252—61. PMID12192960.
Ratcliffe PJ (2003). „From erythropoietin to oxygen: hypoxia-inducible factor hydroxylases and the hypoxia signal pathway”. Blood Purif. 20 (5): 445—50. PMID12207089. doi:10.1159/000065201.
Sytkowski AJ (2007). „Does erythropoietin have a dark side? Epo signaling and cancer cells”. Sci. STKE. 2007 (395): e38. PMID17636183. doi:10.1126/stke.3952007pe38.
Goldwasser, Eugene. A Bloody Long Journey: Erythropoietin and the Person Who Isolated It. Xlibris, 2011. ISBN978-1-4568-5737-0