Књига се налази у дрвеној кутији прекривеној кожом и украсним металом. Са својих 92 цм дужине, 50 цм ширине и 22 цм дебљине и тежином од 75 килограма то је највећи познати средњовековни рукопис.[2] Ђавоља библија је састављена од 310 листова пергамента углавном начињених од кожа 160 магараца и вероватно телади.[3] Првобитно је садржао 320 страна, али су неке од њих временом уклоњене.[4] Није познато ко их је уклонио и у коју сврху али је вероватно да су садржале монашка правила Бенедиктинаца. Рукопис је исписао само један писар.[5]
Историја
Верује се да је кодекс начинио монах Херман у бенедиктинском манастиру Подлажице, у близини Хрудима. Манастир је уништен током 15. века. Извештаји у кодексу завршавају се закључно 1229. годином.
Кодекс је касније завештан цистерцитскомманастиру Седлек, а потом га је купио бенедиктински манастир Бревнов. У периоду од 1477. до 1593. године чуван је у библиотеци манастира Брумов, док није однет у Праг 1594. да би постао део колекције Рудолфа II.
Кодекс је оштећен 7. маја 1697. када је велики пожар букнуо у краљевском дворцу у Стокхолму, захватајући и краљевску библиотеку. Кодекс је спасен од пламена тако што је избачен кроз прозор приликом чега су вероватно неки листови одлетели и дан-данас недостају.[7] Након пуних 359 година, Кодекс Гигас је накратко враћен у Праг, где је изложен у Народној библиотеци Клементинум, у посебном стакленом трезору, уз велике мере обезбеђења.[8][9] Драгоцени рукопис је претходно из Стокхолма посуђиван само ради изложби у Берлину и Њујорку.
Рукопис садржи илуминације у црвеној, плавој, жутој, зеленој и златној боји. Почетна слова су богато украшена, често и преко целе странице. Кодекс има уједначен изглед, будући да се начин писања кроз цео рукопис не мења, не показујући трагове година, болести или расположења од стране самог писара. То је можда довело до уверења да је књига написана за веома кратко време. Ипак, научници су склони да верују у теорију да је било потребно преко 20 година да се књига комплетира.
На листу 290, налази се слика ђавола, око 50 цм висине. Неколико претходних страница је написано на тамнијем пергаменту, другачијем од остатка кодекса. Разлог овој другачијој боји је изложеност пергамента светлости. Одмах наспрам ђавола налази се слика Небеског краљевства, у контрасту према слици ђавола.
Кодекс Гигас, највећи средњовековни рукопис на свету познат је и под називом Ђавоља Библија због велике илустрације ђавола која се налази унутар књиге, као и због легенде која га окружује - документ је написан на латинском, а садржи и хебрејски, грчки и словенски алфабет (ћирилични и глагољски)
Легенда о настанку рукописа за једну ноћ
Према легенди забележеној још у средњем веку, аутор Кодекса био је монах који је прекршио своју монашку заклетву и био осуђен да буде жив зазидан. Да би окајао тешку казну, обећао је да ће створити књигу за једну ноћ, која ће заувек прославити манастир и обухватити целокупно људско знање. Близу поноћи је схватио да неће моћи да испуни задатак сам, тако да је упутио посебну молитву, не Богу, већ палом анђелу Луциферу, како би му помогао да заврши књигу у замену за своју душу. Ђаво је завршио књигу, а монах је додао слику ђавола из захвалности за помоћ.[1][11][12] Приликом тестирања, процењено је да би само за калиграфски део, без илустрација и украшавања, требало пет година непрекидног писања.[13]
^Boldan 2007, стр. 17. sfn грешка: no target: CITEREFBoldan2007 (help)
^M. Gullick, The Codex Gigas. A revised version of the George Svensson lecture delivered at the National Library of Sweden, Stockholm, November 2006, Biblis 28 (2007), pp. 5-19.
