Мирковић је дипломирао 1966. на Филолошком факултету у Београду,[2] на Одсеку за југословенске књижевности. Почео је каријеру као члан редакције „Књижевних новина”. Од 1973. године био је запослен у Телевизији Београд, прво на месту главног и одговорног уредника Школског програма и Културно-образовног програма, а од 1992. био је и вршилац дужности директора Телевизије Београд. Две године касније прихватио је место директора издавачке куће „Просвета” а на том месту је остао до 2000. године.
Био је потпредседник Нове Демократије (члан опозиционе коалиције ДЕПОС) а пре тога је био председник Социјалдемократске партије центра (две странке су се ујединиле 1994. године).[3] Једно време је био и посланик у Савезној скупштини.
Објавио је десетак књига есеја, приповедака, књижевних критика и један роман. Годинама је био стални књижевни критичар листа Политика, а такође је објављивао кратке текстове и цртице из културног живота у листовима и часописима (Јединство, Летопис Матице српске и др.). У децембру 2004. године изабран је за потпредседника Удружења књижевника Србије.
.jpg)
