Умчари

Умчари
Умчари;
	Умчари, центар
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2022.	2293
Географске карактеристике
Координате	44° 35′ 01″ С; 20° 44′ 01″ И / 44.583666° С; 20.7335° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Умчари Умчари на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11430
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Умчари је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2293 становника.

Историја

Варош се налази јужно од Гроцке, у долини реке Раље. Топографски називи Црквине, Манастирско, Кућерине, Селиште и др. Доказ су да је овде постојало неко старо насеље. На месту Црквине и данас се налазе остаци некаквих зграда, које су биле поплочане опеком. На некадашњем имању Михаловића било је трагова старог гробља које се зове „маџарско гробље“.

Прве писане помене о овој варошици имамо из првих деценија 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718.-39. г.) ово насеље је забележено под именом Umschari. Године 1732. помињу се Умчари и у њима обр’књаз Лаза. Умчари су у ово време припадали нурији (парохији) манастира Рајиновца и имали су 22 куће (домова-хлебова). Касније, у првим деценијама 19. века помињу се Умчари у арачким списковима, и 1818. г. 66 кућа. Године 1846.варошица је имала 96 кућа, а по попису из 1921. г. у варошици је било 413 кућа са 2424 становника.

По предању место је било најпре на десној обали реке Раље, на месту које се зове „Кућерине“ , одакле су се у току времена спустили ближе реци Раљи, код извора Селиште. Касније је село премештено на леву обалу Раље и на тој су страни прве куће биле у подножју Садова, у долини потока Липовника.

Одатле се ово насеље ширило и развијало у разним правцима. Почетком 20. века неколико породица је отишло у Жировљин, где су била трла, и засновали су заселак, који по кнезу Живку добио Живковац. По предању, које је двојако, ово је насеље добило име по умкама које су служиле као граница између Београдског и Смедеревског Пашалука, а по другом предању име је дошло по земљи умњачи-уми које има на много места.

За најстарију породицу сматрају се Михаловићи (Јовановићи, Пантелићи). Њихов чукундед Јован, који је дошао од Бјелог Поља, „ударио је колац овоме насељу“ Кад је дошао овде, затекао је густу и непроходну шуму. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Указом Краља од 29. јуна 1922. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налазе ОШ „Мића Стојковић” Умчари и Железничка станица Умчари.

Демографија

У насељу Умчари живи 2316 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 895 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.025
1953.	3.195
1961.	3.565
1971.	3.396
1981.	3.398
1991.	3.487	3.148
2002.	2.880	3.180

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.712	94,16%
Роми	105	3,64%
Румуни	6	0,20%
Црногорци	4	0,13%
Македонци	3	0,10%
Хрвати	2	0,06%
Југословени	2	0,06%
Руси	1	0,03%
Бугари	1	0,03%
непознато	7	0,24%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	7	5
80+	22	34
75—79	39	76
70—74	69	99
65—69	93	106
60—64	62	95
55—59	64	68
50—54	110	113
45—49	151	110
40—44	114	102
35—39	77	75
30—34	87	95
25—29	110	98
20—24	92	73
15—19	94	93
10—14	79	71
5—9	89	66
0—4	66	76
Просек :	39,3	42,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	663	683	857	870	913	945	895

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	150	226	159	167	108	42	26	9	4	4	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.191	333	767	59	28	4
Женски	1.242	195	766	254	24	3
УКУПНО	2.433	528	1.533	313	52	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	633	220	0	0	111
Женски	368	134	0	0	41
УКУПНО	1.001	354	0	0	152
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	53	71	12	81
Женски	3	3	80	6	8
УКУПНО	20	56	151	18	89
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	7	19	16	7
Женски	2	5	4	26	50
УКУПНО	4	12	23	42	57
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	3
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	19	0	0	4

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) „Летописа“ варошице Умчара, Бр.186.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература:

Коришћена Литература:
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани