Теогонија (грч. Θεογονία) је Хесиодов митолошки еп написан у 1022 хексаметра. Теогонија у преводу значи "постанак богова", а уз Хомерове „Одисеју” и „Илијаду”, „Теогонија” је најстарији извор грчке митологије.[1]
Теогонија је прва грчка митолошка синтеза која расправља о постанку света и родослову богова и објашњава порекло богова.[2] Хесиод у свом епу покушава афирмисати Зевса који је победом над Титанима постао највише и највеће божанство - свемогући чувар истине и правде.
Овај еп је синтеза великог броја грчких традиција о боговима, која говори како су настали и како су успоставили трајну контролу над космосом.
Хесиод је, на самом почетку епа описао како су га, посетиле Музе док је он чувао, у густој магли, своје стадо на Хеликону. Музе су га подстакле да пише и у њему пробудиле песника, као и да су оне те које су га овенчале ловоровим венцем - венцем славе и успеха.
У свом другом епу „Послови и дани” он помиње овај догађај и то приликом победе на такмичењу песника. Као победник у песништву, Хесиод је, као награду добио троножни котао, који је он посветио музама са Хеликона. У овом епу, Хесиод започиње неку врсту књижевне полемике, јер на алегоријски начин напада писце тог времена који пишу неистину.
„Говор муза је често неистина под привидом истине, мада понекад има и истине и то оне праве.“
Теогонија започиње „Космогонијом”, причом о постанку свемира и свега што постоји.
На самом почетку, Хесиод пише, је постао Хаос. Хесиод нигде не помиње одакле је постао Хаос, већ, нешто касније говори о томе како су постали Земља и Ерос који су, по њему, настали сами од себе, јер ниоткуд, а ни од кога нису ни створени. После Земље и Ероса из Хаоса прво настају Ереб, или Тама и Ноћ, а из њихове везе се рађају Етер - чисти ваздух - и Дан. После тога се рађа и настаје све остало:
„Титаномахија” је најузвишенији део у епу „Теогонија”. Ту Хесиод описује како Зевс побеђује Хрона и Титане, и на који начин он постаје врховни - највиши грчки бог. Хесиод је, за разлику од Хомера, богове описао узвишено, надљудски, а они су у Хомеровим делима слични људима.
Хесиод је у „Теогонији” историју поделио на:
По Хесиодовом мишљењу, он је живио у гвозденом добу, а то доба, по његовом мишљењу, траје све до данашњих дана.
Он о гвозденом добу пише као о најгорем, најлошијем добу, добу у коме је све зло света изашло на светло дана - Доба Пандорине кутије.
Завршетак епа „Теогонија” припада најави новог епа - песме која је требало да буде певање о женама које су као љубавнице богова родиле, јунаке хероје, славно потомство. Можда баш због тога, и те најаве у Хесиодовој „Теогонији”, се песма „Каталог жена” приписује њему.
„Каталог жена” је имао пет књига чија је садржина била велики број митолошких прича. Приче су биле из скоро свих крајева Грчке.