Тахо или Тежо (шп.Tajo, порт.Tejo, лат.Tagus) је најдужа река Иберијског полуострва. Дугачка је 1038 km, 716 km је у Шпанији, 275 km у Португалији и 47 km чини границу између Шпаније и Португалије. Река извире у Монтес Универсалес близу Теруела,[1][2] на средњем истоку Шпаније, тече 1.007 km (626 mi), углавном западно са два главна југозападна дела, да би се улила у Атлантски океан у Лисабону. Његов слив покрива 80.100 km2 (30.927 sq mi) – што на полуострву премашује само Доуро. Ова река је веома искоришћена. Неколико брана и скретања снабдевају пијаћом водом кључне популационе центре централне Шпаније и Португала; десетине хидроелектрана генеришу енергију. Између брана следи веома скучен ток, али после Алмурола у Португалихи има широку алувијалну долину, склону поплавама. Њено ушће је велико и кулминира у главној луци и португалској престоници, Лисабону.
Извор је конкретно: у политичкој географији, у Фуенте де Гарциа у општини Фријас де Албарасин;[3][4] у физичкој географији, унутар изразито високог опсега, Sistema Ibérico (Иберијски систем), Сијера де Албарасин дистрикт. Најиздашније притоке (настају у планинском ланцу Централног система) су са десне обале, која је локално на северу. Река тече 716 km (445 mi) у Шпанији, 47 km (29 mi) границе две земље и 275 km (171 mi) у Португалији.
Португалски регион Алентеђо и бивша провинција Рибатежо су добили имена по реци: Алентежо, од алем Тежо („иза Тежа“) и Рибатежо вероватно од ариба Тажо (архаична фраза за „горњи Тажо“). Међутим, шпанска реч riba значи „обала реке”, или „ривијера”, што имплицира да Рибатежо такође може значити веома генерички „страна Тажа”. Многи примери градова у Шпанији имају овај префикс.
Име
Латинско име реке је Tagus. Иако је етимологија нејасна, највероватније етимолошко порекло хидронима Tagus је индоевропско *(s)tag- ('to drip').[8] Оно је познато под различитим именима на језицима Иберије: баск. Tajo, кат.Tajo,
галиц. Río Texo, миран.Riu Teijo, порт.Tejo, шп.Tajo. На италијанском је позната као Tago и на грчком као Τάγος (Tágos).
Геологија
Доњи регион Тежа у Португалији је сеизмички активна област. Велики земљотреси у Доњем Тежу укључују оне од 1309, 1531 и 1909. године.[9][10]
Историја
Олупина Пепер, заправо олупина Nossa Senhora dos Mártires, је олупина брода лоцирана и ископана на ушћу Тежа између 1996. и 2001. године.[11]
У популарној култури
Велика река, Тежо, присутна је у песмама и причама Португалаца. Популарна фадо песма у Лисабону бележи да, док људи старе, Тежо остаје млад („Моја коса постаје бела, Тежо је увек млад“).[12]
Географија
Тахо настаје код места Фуенте де Гарсија, на надморској висини од 1580 метара, а улива се у Атлантски океан код Лисабона. Протиче на око 40 km јужно од Мадрида. Значајнији градови на реци су Аранхуез, Толедо и Алкантара у Шпанији, и Сантарем и Лисабон у Португалу.
Слив реке Тахо покрива 80.600 km2, од чега 69,2% (55.810 km2) припада шпанским аутономним заједицамаЕкстремадура, Мадрид, Арагон, Кастиља-Ла Манча и 30,8% Португалу (24.790 km2). Године 2005. у шпанском делу живело је 6,093 милиона људи, а у португалском тачно 3,5 милиона. Једине две реке Иберијског полуострва са већим сливовима су Дуро (97.290 km2) и Ебро (83.093 km2).
Мостови
Најдужи мост Европе је мост Васко да Гама (Ponte Vasco da Gama) преко реке Тежо, дужине 17,2 km. Много старији су знаменити мостови у Алкантри (из римског доба) и средњовековни мост Светог Мартина у Толеду.
^„Historia del Trasvase Tajo-Segura: Aprobación” [History of the Tagus-Segura Transfer: Approval]. Región de Murcia Digital (на језику: Spanish). Приступљено 10. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Soto García, Mariano; Martínez Álvarez, Victoriano; Martín Górriz, Bernardo (2004). „El regadío en la Región de Murcia. Caracterización y análisis mediante indicadores de gestión” [Irrigation in the Region of Murcia: Characterization and Analysis through Performance Indicators] (PDF) (на језику: Spanish). Sindicato Central de Regantes del Acueducto Tajo-Segura. стр. 38. Приступљено 10. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
„Real Decreto 773/2014, de 12 de septiembre” [Royal Decree 773/2014, on September 12] (PDF) (на језику: Spanish). 13. 9. 2014. Приступљено 10. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Gómez Espín, J.M.; López Fernández, J.A.; Montaner Salas, M.E. (2011). Modernización de regadíos: Sostenibilidad social y económica. La singularidad de los regadíos del Trasvase Tajo-Segura. [Modernizing Irrigation: Social and Economic Sustainability. The Unique Case of the Tagus-Segura Transfer Irrigation Systems.] (на језику: Spanish). Universidad de Murcia. ISBN978-84-8371-462-1.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
„Impacto económico del trasvase Tajo-Segura” [Economic Impact of the Tagus-Segura Transfer] (PDF) (на језику: Spanish). PwC (PricewaterhouseCoopers). 2013. Приступљено 10. 2. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
San Martín González, Enrique (2011). „VI.1.1. La polémica durante los primeros pasos del trasvase” [The Controversy During the First Stages of the Transfer]. Un análisis económico de los trasvases de agua intercuencas: el trasvase tajo-segura [An Economic Analysis of the Interbasin Water Transfer Systems: the Tagus-Segura Transfer] (PDF) (Doctoral thesis). Universidad Nacional de Educación A Distancia. Приступљено 10. 2. 2015 — преко Fundación Aquae.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Melgarejo Moreno, Joaquín; Molina Giménez, Andrés; Del Villar García, Alberto (2010). El valor socioeconómico del trasvase Tajo-Segura : análisis jurídico y económico ante la hipótesis de su reducción o cancelación [The Socioeconomic Value of the Tagus-Segura Transfer: Legal and Economic Analysis Considering the Hypothesis of Its Reduction or Suspension] (на језику: Spanish). Author's trans. Alicante: COEPA D.L. and Fundación Agua y Progreso de la Comunidad Valenciana. ISBN978-84-933835-6-5. OCLC733880671. „Treinta años después de iniciada la explotación del Acueducto Tajo-Segura, resulta díficil de entender que su funcionamiento todavía no se haya normalizado y que todavía se siga cuestionando el suministro de agua.”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Castro, Filipe Vieira de (2005). The Pepper Wreck: A Portuguese Indiaman at the Mouth of the Tagus River. Texas A&M University Press. ISBN978-1-58544-390-1.