PROFILBARU.COM

Нови Зеланд је у раном колонијалном периоду препустио питања трговине и спољне политике британској влади.^[1] Током Империјских конференција 1923. и 1926. одлучено је да се Новом Зеланду дозволи склапање међународних уговора, а први такав уговор је био потписан са Јапаном 1928. Без обзира на независност, Нови Зеланд је следио политику Уједињеног Краљевства, нпр. када је проглашен рат против Немачке 3. септембра 1939. када је тадашњи премијер Мајкл Севиџ у односу на Британску империју прогласио „где иде она, идемо и ми; где она стоји, стојимо и ми“.^[2]

Нови Зеланд је од 1951. у АНЗУС пакту са САД и Аустралијом.^[3] Утицај САД је убрзо почео да бледи због несугласица око Вијетнамског рата,^[4] одбијања САД да се прикључе осуди Француске због потапања Гринпис брода „Дугин ратник“ у Окланду,^[5] неслагања око трговинских питања и на крају проглашавања Новог Зеланда за слободну зону од нукеларне енергије што је довело до тога да САД билатерално суспендују пакт све до 2010. године.^[6]^[7] Нови Зеланд оджава блиске политичке везе са Аустралијом, на снази су споразум о слободној трговини (енгл. Closer Economic Relations) и споразум о слободи кретања (енгл. Trans-Tasman Travel Arrangement) који дозвољава држављанима две државе да посећују, живе и раде у другој без ограничења.^[8] Тренутно око 500.000 Новозеланђана живи у Аустралији и око 65.000 Аустралијанаца живи на Новом Зеланду.^[8]

Нови Зеланд одржава присутност међу тихоокеанским државама. Велики део хуманитарне и друге помоћи са Новог Зеланда иде управо овим државама, док многи становници ових држава одлазе на Нови Зеланд ради запослења.^[9] Трајне миграције су одређене правилима 1970 Samoan Quota Scheme и 2002 Pacific Access Category која дозвољавају да до 1.000 становника Самое и до 750 становника других тихоокеанских држава добије трајно пребивалиште на Новом Зеланду. Програм за сезонске раднике је уведен 2007. године и 2009. је 8.000 острвљана било запослено на тај начин.^[10] Нови Зеланд активно учествује у раду организација Форум пацифичких острва, Азијско-тихоокеанска економска сарадња, Асоцијација нација Југоисточне Азије^[8] а члан је такође и Уједињених нација,^[11] Комонвелта^[12] и Организације за економску сарадњу и развој.^[13]

Извори

^ McLintock, Alexander, ур. (април 2009) [originally published in 1966]. „External Relations”. from An Encyclopaedia of New Zealand. Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 7. 1. 2011.
^ „Michael Joseph Savage”. Ministry for Culture and Heritage. јул 2010. Приступљено 29. 1. 2011.
^ „Department Of External Affairs: Security Treaty between Australia, New Zealand and the United States of America”. Australian Government. септембар 1951. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „The Vietnam War”. Ministry for Culture and Heritage. јун 2008. Архивирано из оригинала 08. 11. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „Sinking the Rainbow Warrior – nuclear-free New Zealand”. Ministry for Culture and Heritage. август 2008. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „Nuclear-free legislation – nuclear-free New Zealand”. New Zealand History Online. август 2008. Архивирано из оригинала 03. 11. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ Lange, David (1990). Nuclear Free: The New Zealand Way. New Zealand: Penguin Books. ISBN 0-14-014519-2.
^ ^а ^б ^в „New Zealand country brief”. Department of Foreign Affairs and Trade. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ Bertram, Geoff (април 2010). „South Pacific economic relations – Aid, remittances and tourism”. Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 11. 1. 2011.
^ Howes, Stephen (новембар 2010). „Making migration work: Lessons from New Zealand”. Development Policy Centre. Приступљено 23. 3. 2011.
^ „Member States of the United Nations”. United Nations. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „The Commonwealth in the Pacific”. Commonwealth of Nations. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „Members and partners”. Organisation for Economic Co-operation and Development. Приступљено 11. 1. 2011.