Специјалан резерват природеЗасавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић.[1] Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом. Укупна површина резервата је 1825 ха од чега је 675 ха у првој категорији заштите. Засавица се подземним путем напаја и водом из реке Дрине и гравитационо са планине Цер. Припада Црноморском сливу и једно је од од последњих изворно очуваних мочварних подручја, идући од севера ка југу Србије.[2]
Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва.
Природни услови у водотоку Засавица условили су да је овај простор насељен многим ретким биљним и животињским врстама, где се издваја присуство језичастог љутића(Ranunculus lingua),ребратице (Hottonia palustris), мочварне коприве (Urtica kioviensis), слатководног сунђера (Spongillalacustris), ретке врсте олигохете (Rynchelmnislimnosela), подунавског мрмољка (Triturusdobrogicus), патке њорке (Aythya nyroca) и видре (Lutralutra).[3]
На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.
Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
