PROFILBARU.COM

Засавица I
Засавица I;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	722
— густина	60*/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 04″ С; 19° 30′ 02″ И / 44.951166° С; 19.5005° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 m
Површина	25,8* km2
	Засавица I Засавица I на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22201
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Засавица I или Горња Засавица је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 722 становника.

Демографија

У насељу Засавица I живи 655 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1] ^[2]
Година	Становника
1948.	925
1953.	978
1961.	969
1971.	913
1981.	924
1991.	864	833
2002.	836	893
2011.	722

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	821	98,20%
Роми	8	0,95%
Хрвати	2	0,23%
Украјинци	1	0,11%
Бугари	1	0,11%
непознато	3	0,35%

Знаменитости

Специјални резерват природе Засавица је стављена под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у јужном Срему и северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.^[4] Ово је ретко место где се може затећи дабар у природи у Србији, пошто је овде враћен плански и већ се појавила прва брана коју су даброви направили.

Српска православна црква Свете Тројице је једини богослужбени храм у селу и под заштиом је државе као споменик културе од великог значаја.

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	9
80+	3	9
75—79	18	19
70—74	29	38
65—69	19	27
60—64	17	15
55—59	8	12
50—54	32	20
45—49	43	31
40—44	42	37
35—39	20	28
30—34	21	25
25—29	24	25
20—24	25	33
15—19	27	23
10—14	25	25
5—9	27	31
0—4	25	18
Просек :	38,9	40,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	169	190	223	217	232	243	268

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	57	54	47	58	26	17	7	1	1	0	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	334	89	221	19	5
Женски	351	60	217	62	12
УКУПНО	685	149	438	81	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	196	103	0	0	28
Женски	92	51	0	0	7
УКУПНО	288	154	0	0	35
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	8	4	0	16
Женски	0	0	11	1	1
УКУПНО	0	8	15	1	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	3	7
Женски	0	1	1	5	6
УКУПНО	0	1	2	8	13
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	23
Женски	1	0	0	7
УКУПНО	4	0	0	30