PROFILBARU.COM

сејдо бајрамовић
сејдо бајрамовић
	Сејдо Бајрамовић
Лични подаци
Датум рођења	7. јул 1927.
Место рођења	Жуја, код Косовске Каменице, Краљевина СХС
Датум смрти	1993. (65/66 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба; Распад СФРЈ
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија
Чин	заставник прве класе

Сејдо Бајрамовић (Жуја, код Косовске Каменице, 7. јул 1927 — Београд, 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, СР Србије и САП Косова. У завршној фази политичке кризе у СФРЈ, био је члан Председништва СФРЈ, као представник АП Косово и Метохија, од пролећа 1991. до пролећа 1992. године.

Биографија

Рођен је 7. јула 1927. године. Као учесник Народноослободилачке борбе, Сејдо Бајрамовић је 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Током војне службе у Југословенској народној армији (ЈНА) стекао је подофицирски чин заставника прве класе. Као друштвено-политички радник, обављао је различите функције, од општинских до покрајинских органа управе. Од 1990. године био је члан Социјалистичке партије Србије (СПС). На првим вишестраначким изборима у Србији (1990) изабран је за народног посланика, као кандидат СПС.

У време заоштравања политичке кризе, Сејдо Бајрамовић је као поборник очувања СФРЈ и противник албанског сепаратизма уживао знатан углед међу покрајинским функционерима на Косову и Метохији. У марту 1991. године, када је Риза Сапунџију разрешен дужности члана Председништва СФРЈ из АП Косово и Метохија, одлуком Народне скупштине Републике Србије од 21. марта за новог члана ПСФРЈ из АПКМ изабран је Сејдо Бајрамовић, који је дужност преузео у мају, након потврде избора и полагања заклетве. У време ескалације југословенске кризе током лета и јесени 1991. године наставио је као члан Председништва СФРЈ да се залаже за очување Југославије, због чега је био жестоко нападан од стране словеначких, хрватских и албанских сепаратиста.

Након проглашења Савезне Републике Југославије у априлу 1992. године, наставио је са осталим члановима Председништва да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања Добрице Ћосића на дужност Председника СРЈ у јуну 1992. године.^[1]

Његов син, поручник Драган Бајрамовић, погинуо је 8. маја 1992. између села Клепци и Вишићи, на чапљинском ратишту.^[2]

Преминуо је 1993. године у Београду.

Референце

^ Радишић 2002, стр. 85, 148.
^ Није било завере („Вечерње новости”, 16. фебруар 2003)

Литература

Књига, Виктор Меиер (1999). Југославија - Историја њене пропасти. Croom Helm.
Књига, Стипе Месић (2004). Пропаст Југославије - политички Мемоари. Загреб књига.
Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски, Центар за геостратешка истраживања.