Сејдо Бајрамовић (Жуја, код Косовске Каменице, 7. јул 1927 — Београд, 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, СР Србије и САП Косова. У завршној фази политичке кризе у СФРЈ, био је члан Председништва СФРЈ, као представник АП Косово и Метохија, од пролећа 1991. до пролећа 1992. године.
Биографија
Рођен је 7. јула 1927. године. Као учесник Народноослободилачке борбе, Сејдо Бајрамовић је 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Током војне службе у Југословенској народној армији (ЈНА) стекао је подофицирски чин заставника прве класе. Као друштвено-политички радник, обављао је различите функције, од општинских до покрајинских органа управе. Од 1990. године био је члан Социјалистичке партије Србије (СПС). На првим вишестраначким изборима у Србији (1990) изабран је за народног посланика, као кандидат СПС.
У време заоштравања политичке кризе, Сејдо Бајрамовић је као поборник очувања СФРЈ и противник албанског сепаратизма уживао знатан углед међу покрајинским функционерима на Косову и Метохији. У марту 1991. године, када је Риза Сапунџију разрешен дужности члана Председништва СФРЈ из АП Косово и Метохија, одлуком Народне скупштине Републике Србије од 21. марта за новог члана ПСФРЈ из АПКМ изабран је Сејдо Бајрамовић, који је дужност преузео у мају, након потврде избора и полагања заклетве. У време ескалације југословенске кризе током лета и јесени 1991. године наставио је као члан Председништва СФРЈ да се залаже за очување Југославије, због чега је био жестоко нападан од стране словеначких, хрватских и албанских сепаратиста.
Након проглашења Савезне Републике Југославије у априлу 1992. године, наставио је са осталим члановима Председништва да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања Добрице Ћосића на дужност Председника СРЈ у јуну 1992. године.
Његов син, поручник Драган Бајрамовић, погинуо је 8. маја 1992. између села Клепци и Вишићи, на чапљинском ратишту.[2]
Преминуо је 1993. године у Београду.
Референце
Литература
