Свети синод Руске православне цркве

Свети синод Руске православне цркве (рус. Священный синод Русской православной церкви)^[а] управни је орган Руске православне цркве у периоду између два засједања Архијерејског сабора.

Састав

Предсједник Светог синода је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Има девет сталних и пет привремених чланова из реда епархијских архијереја.^[1]

Стални чланови су:^[2]

по катедри:
по дужности:
- предсједник Одсјека спољних црквених веза;
- управник послова Московске патријаршије.

Привремени чланови се позивају да присуствују на једном годишњем засједању. Свети синод годишње има два засједања: љетње (март—август) и зимско (септембар—фебруар). Њих сазива и предсједава им патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Канонска је дужност свих синодских чланова да учествују у раду (у изузетним случајевима кворум чине 2/3 чланова). Секретар Светог синода је управник послова Московске патријаршије.^[3]

Дјелокруг

Према Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)^[4] Свети синод:^[5]

стара се о чистоти очувања и тумачења православне вјере, норми хришћанског морала и побожности;
служи унутрашњем јединству Руске православне цркве;
подржава јединство с другим православним црквама;
организује унутрашњу и спољашњу дјелатност Цркве и одлучује о организационим питањима општецрквеног значаја;
тумачи канонске прописе и рјешава проблеме везане за њихову примјену;
регулише литургијска питања;
доноси дисциплинске прописе за свештенство, монаштво и црквене раднике;
оцјењује најважније догађаје у области међуцрквених, међуконфесионалних и међурелигијских односа;
подржава међуконфесионалне и међурелигијске везе, како на канонској територији Московског патријархата тако и ван ње;
координира дјелатности све пуноће Руске православне цркве у њеним напорима за достизањем мира и правичности;
изражава пастирску забринутост за друштвене проблеме;
обраћа се посебним посланицама свој дјеци Руске православне цркве;
подржава односе између Цркве и државе у складу са Уставом Руске православне цркве и важећим законодавством;
одобрава уставе самоуправних цркава, егзархата и митрополијских округа;
доноси грађанске уставе (статуте) Руске православне цркве и њених канонских јединица, као и измјене и допуне;
разматра журнале синода егзархата и митрополијских округа;
рјешава питања која се односе на оснивање или укидање канонских јединица Руске православне цркве потчињених Светом синоду, уз накнадно одобрење Архијерејског сабора;
одлучује о начину посједовања, коришћења и располагања зградама и имовином Руске православне цркве;
потврђује одлуке Високог општецрквеног суда у случајевима предвиђеним Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде).

Такође, Свети синод:^[6]

бира, именује, у изузетним случајевима премјешта архијереје и умировљава их;
позива архијереје да присуствују у Светом синоду;
по потреби, на предлог патријарха московског и све Русије, разматра извјештаје архијереја о стању епархија и доноси одлуке о њима;
преко својих чланова инспекцијски прегледа рад архијереја кад год сматра за сходно;
одређује примања архијереја.

Синодалне установе

Синодалне установе (рус. синодальные учреждения) органи су извршне власти патријарха и Светог синода. Одговорне су Светом синоду који одлучује о њиховом оснивању или укидању и поставља руководиоце.^[7]

Синодалне установе Руске православне цркве су:^[8]