Поремећај функције периферних крвни судова непознате етиологије који карактерише изражена вазоконстрикција крвних судова удова (екстремитета) након излагања организма хладноћи или емоционалном стресу. Остали узроци укључују; пушења код пацијената осетљивих на дуван, и механички притисак (који изазва пролазне промене у циркулацији) крвних судова врата код хиперабдукционог синдрома. Симптоме Рејноове болести карактерише појава повремених билатералних (обостраних) или симетричних напада бледила и/или цијанозе коже (обично на прстима), након излагања организма хладноћи или емоционалном стресу, са очуваним-нормалним радијалним и улнарним пулсом. Код Рејноове болести нема доказа о присутности оклузивне болести крвних судова у болесника. Код појединих болесника може доћи до појаве гангрене, али је она ограничена само на кожу врхова прстију. Процес настанка промена је обрнут код загревања, али се карактерише јаким болом и отоком. Болест се најчешће јавља код жена старости од 18 и 30 година.[4]
Стање које се карактерише појавом симетричне цијанозе удова са неравномерно „ишараном“, плавом или црвеном бојом, коже зглобова прстију и глежњева, праћено обилним знојењем и хладним прстима руку и ногу. Настаје након спазма крвних судова, најчешће удова и настаје као последица излага организма хладноћи, емоционалном стресу, или другим чиниоцима.
Рејноов феномен
Представља последицу поновљених и пролазних напада грчева (спазама) малих мишићнихартерија прекапиларних артерија, артериола и артерио-венских шантова оба уда (екстремитета)и других акралних делова тела, са секвенцијалним („трофазним“) променама у боји коже обично после излагања хладноћи и стресу. Прсти прво постају бледи, а затим плави (цијанотични)и болни, да би на крају напада добили светло црвену боју. Рејноовим феноменом се означавају и секундарни симптоми са карактеристикама Рејноове болести који настају као компликација других болести са оклузивним променама (вазоспазмом) артерија висцералних органа код; системске склерозе, реуматоидног артритиса, примарне плућне хипертензије, миксоедем или код повреде.[5] У својој докторској дисертацији, Рејно је описао промене на кожи неколико болесника у облику цијанозе и бледила прстију, након излагања хладноћи. Један од његових пацијената је имао прилично драматичну реакцију и умро је две године касније, а да Рејно, није могао да објасни овај феномен.[6]
Маја2011, на предлог лекара васкуларне медицине, Краљевског друштва за медицину Велике Британије постигнут је консензус у коме је препоручено напуштање примене термина Рејноов синдрома и Рејноова болест због недостатка одговарајућих доказа о њиховој употреби и предлажена искључивљ примена термина, Рејноов феномен[7][8].
Историја
Рејноов феномен је назив добио по францускомлекару др Морису Рејноу (1834—1881) (фр.dr Maurice Raynaud),[9] који је први крајем 1850. уочио промене на прстима руку код једне младе Францускиње старе 27 година. Њене руке су на моменте, одједном постајале бледе и хладне, да би се током наредних неколико недеља неки њени прсти смежурали и попримили црну боју, а болесница је осећала јаке болове.
Гледајући промене на рукама ове девојке, код које су се спонтано развијала и које су личиле на гангренупрстију, али без јасног повода, јер је девојка изгледала здрава и са потпуно очуваним покретима у зглобовима прстију руку. Рајно је дошао до закључка да се његова пацијенткиња не уклапа ни у једну клиничку слику класичне гангрене која је могла бити узрокована неким од тада лекарима познатим механизмима као што је; блокада главних артерија у уду, дијабетес, тифус, или тровање ерготом (гљивом која расте на буђавој ражи). Пажљивим проучавањем историје болести Рејно је уочио да се боја девојкиних прстију мењала сваки пут када је она била изложена хладноћи или неком стресном догађају.
У разговору са колегама Рејно је сазнао да су и они у пракси сретали сличне случајеве. Након систематског рада Рејно је прикупио историје болести 25 пацијената чији су прсти руку и стопала, или понекад лице и ушију мењали боју под утицајем хладноће.
Отприлике у исто време, још један велики францускилекарКлод Бернар, је открио да су артерије, крвни судове који преносе свежу (оксигенирану) крв, јарко црвене боје, широм тела, и да под дејством вегетативног нервног система, артерије могу сузити свој лумен (вазоспазам) што доводи до смањења протока крви у ткивима. Ова сазнања су омогућила Рејноу да нађе одговор зашто се промене сличне гангренозним, јављају повремено и у блажој форми у погођеним подручјима тела болесника (најчешће прстима). Који повремено побеле или поплаве и на крају поцрвене, када се крв поново врати у њих. Рејно је тада размишљао да ове промене највероватније настају због неке врсте повремених застоја у снабдевању крвљу а да је спонтана појава гангренозних промена на врховима прстију на неки начин повезана са застојем у циркулацији и коначно закључио да је...„локална асфиксија у екстремитетима (удовима) резултат повећане раздражљивости у централним деловима нервног система који „председавља“ васкуларну инервацију“...[10]
Ова своја запажања Рејно је објавио 25. фебруара1862. у облику докторске тезе под називом; (фр."De l'asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités")[11] или преведено "Локална асфиксија и симетрична гангрена удова“. Касније ће овај феномен који је Рејно први описао носити његово славно име „Рејноова болест“. (данас познатија под епонимом Рејноов феномен).
Око 70 година касније, Луис (Lewis T) је навео да узрок овог феномена није централног порекла због промена у (ЦНС), већ периферног порекла због...„спазма дигиталних артерија као последица ненормале реакције на хладноћу која је директно изазвана измењеним стањем зида крвног суда на локалном нивоу а не резултат рефлексне вазомоторне реакције нерава.“..[12]
Упркос многих доказа који указују да су периферни механизми првенствено одговорни, за манифестацију промена код већине пацијената, највероватније да и централни механизми доприносе појави симптома, нарочито код секундарног облика Рејноовог феномена када се промене јављају на унутрашњим органима.
Без обзира на то што Рејноов феномен, може бити примарни (идиопатски) или секундарни на његову појаву утиче већи број различитих чинилаца, који не укључују само реуматична обољења, већ и низ других узрока, укључујући и спољашњу васкуларну опструкцију, као и плућни опструктивни синдром, парапротеинемију и дејство одређених лекова или хемикалије (нпр. β-блокатори, поливинил хлорид итд).[13][14] Тачна патогенеза и патофизиологија Рејноовог феномена ће још дуго варирати између ових механизама, и оних чије је основе поставио др Морис Рејно.
Епидемиологија
Иако се Рејноов феномен може јавити код пацијената свих узраста, примарни облик поремећаја обично почиње код особа између 15 и 25 године живота. Секундарни Рејноов феномен почиње у складу са основним поремећајем.
Рејноов феномен се знатно чешће јавља код пацијената који живе у хладнијим климатским подручјима (условима). Да је ова претпоставка тачна говори и појава „напада“ Рејноовог феномена код пацијената у периоду хладнијег времена.[15]
Иако процене учесталости варирају од 5 до 10%,[5] ипак већина спроведених медицинских истраживања је показала да се Рејноов феномен јавља у 3% опште популације.[15] Код већине пацијената, симптоми су благи и нису повезани са било којим оштећењима крвних судова или других ткива.
У седмогодишњој студији спроведеној у САДпреваленца Рејноов феномен у особа беле расе је била 11%, код жена и 8% код мушкараца а годишња стопа инциденце 2,2% у жена и 1,5% код мушкараца.[16]
Преваленца примарног Рејноовог феномена јако се разликује међу различитим популацијама у свету, и креће се од 4,9% - 20,1% код жена и 3,8% - 13,5% код мушкараца.[15]
У САД и светским оквирима, преваленца секундарног Рејноовог феномена зависи од примарних поремећаја.
Пол
Жене у око 75% случајева испољавају знаке Рејноовог феномена а мушкарци у 25% случајева.[5] Преваленца примарног Рејноовог феномен варира у различитим популацијама, и креће се распону од 4,9% -20,1% код жена и 3,8% -13,5% код мушкараца.
Морталитет и морбидитет
Примарни Рејноов феномен обично не проузрокује смрт или озбиљан морбидитет. Међутим, у веома ретким случајевима, израженија исхемија на појединим деловима тела може да доведе до некрозе.
Секундарни Рејноов феномен је важан као могући маркер (знак) за друге болести које могу довести до морбидитета и морталитета. Примери за то су склеродерма (прогресивне системске склерозе), системски лупус еритематосус, и хипервискозни синдром.
Етиологија
Према начину настанка и манифестацијама његових симптома и знакова Рејноов феномен се дели у два облика;
Примарни (идиопатски) облик
Већина пацијената са Рејноовим феноменом пати од примарног облика поремећаја, које карактеришу симптоми изазвани абнормалним реверзибилним физиолошким одговором, који није повезан са било којим основним обољењем. Код тих особа поремећај се јавља као последица преосетљивости или израженијег одговора њиховог организма на дејство ниске температуре и/или стреса, у односу на нормалан одговор организма присутан код већине људи.[17]
Рејноов феноменом се најчешће јавља код младих жена (у другој и трећој деценији живота) али и у зрелим годинама, вероватно због другојачијег хормоналног статуса у односу на мушки пол. Док неке студије ову разлику објашњавају разликом у величини руку, (мање женске руке се брже расхладе након излагања ниској температури).[18] Постоје и претпоставке да је примарни облик Рејноовог феномена делимично узрокован наследним факторима, мада специфични гени за сада још увек нису идентификовани.[19]
Пушење, кофеин и неки лекови погоршавају болест а „напади“ су учесталији и интензивнији. Такође код пацијената са Рејоовим феноменом, постоји и већа склоност ка настанку мигрене и ангинозних тегоба, у односу на просечну популацију.
Карактеристике примарног (идиопатског) облика Рејноовог феномена
Проток у дигиталним артеријама престаје под дејством критичне температуре затварања
Понавни проток кроз крвне судове захтева пораст перфузионог притиска
Могући патофизиолошки механизми
Повећана симпатичка активност
Повећана осетљивост крвних судова на адренергичке надражаје
Повећан број алфа-рецептора (α2-адренергичких рецептора) у зиду крвног суда[20]
Секундарни облик
Појава секундарног Рејноовог феномена је често узрокована или непосредно повезана са неком (основном) болешћу. Секундарни облик Рејноов феномен најчешће почниње и развија се код пацијената у каснијој животној доби у односу на примарни облик, (обично после 35 до 40 година старости). Уобичајена је појава да се секундарни облик Рејноов феномен најчешће јавља у пацијената са болестима везивног ткива. Зато се у више од 90% болесника са системском склерозом, и у око 30% болесника са системским еритемским лупусом и Сјогреновим синдромом јавља секундарни облик Рејноовог феномена. Секундарни облик Рејноовог феномена такође може бити повезана и са изложеношћу организма дејству вибрација (нпр. у минера, пилотахеликоптера, радника на пнеуматским бушилицама и другим вибрирајућим алатима и машинама), које изазивају микротрауме на рукама и зглобовима.[21] Рејноов феномен може бити изазван и употребом одређених врста лекова, као што су хемиотерапеутици (цитостатици), и неким хемикалијама, као што је нпр. винил хлорид.
Патофизиолошки механизми настанка примарног и секундарног Рејноовог феномен су и даље недовољно разјашњени и поред вишегодишњих истраживања. Примарни Рејноов феномен је повезан са функционалним променама у миру. Насупрот томе, секундарни Рејноов феномен је пратећа појава многих структурних микроваскуларних поремећаја. Као могући механизми у овом феномену најчешће се наводе ови услови:
поремећај нервне контроле функције крвних судова; изазван органским (нпр. системским, реуматичним и другим аутоимунским) болестима или психосоматским (нпр. код стреса) поремећајима,
повећана вазоспастична реакција крвних судова; након излагања организма или појединих његових делова ниским (код неких и на повишеним) температурама.
Пребојеност (плаветнило или бледило) коже прстију, настаје због;
Грчења (вазоспазма) мишића у зидовима мали крвних судова што изазва не само њихово сужење већ и значајно смањен проток крви која због успореног кретања и већег одавања кисеоника из крви локалном (сада већ хипоксичном) ткиву, са интермитентном тенденцијом да се крвни судови изненада прошире.
Микроскопских задебљања малих артерија и капилара у ткивима прстију, што такође доводи до патолошког сужавање лумена крвних судова и редукције протока крви.
Херик (Herrick AL) (2005) разврстава могуће патогенетске механизме код Рејноовог феномена у три групе поремећаја: васкуларне, нервне и интраваскуларне. Иако је ова подела патогенетских механизма само теоретска (јер се оне ретко јављају у изолованом облику већ се међусобно прожимају), оне треба како каже Херик да омогући читаоцу лакше разумевање ове проблематике.[24]
Ендотелин-1. У ендотелукрвних судова болесника са секундарним Рејноовим феноменом, истраживањем је утврђен високи ниво вазоконстрикторног протеина ендотелина-1.[26] Ендотелина-1 изазива вазоактивни надражај, заједно са ангиотензином, вазопресином и доводи до трансформације бета фактора раста (TGF-β).[27] Рајагопалан (2003) је у својој студији изнео податак о повећаном нивоом ендотелина-1 у крви болесника са секундарним Рејноовим феноменом.[25]
Ангиотензин, је други вазоактивни пептид који има учинак на појаву Рејноовог феномена због његовог вазоконстрикторног и профибротичког учинка.[28] Кавагучи Ј. (Kawaguchi Y) је 2004. у својој студији објавио да је ниво ангиотензина II у болесника са дифузном кожном системском склерозом (али не и у болесника са ограниченом кожном системском склерозом), значајно увећан.[29] На основу резултата ових истраживања, започета је примена ACE (енгл.Angiotensin Converting Enzym) инхибитора у лечењу Рејноовог феномена, који су донекле смањила учесталост, тежину и озбиљност „напада“ Рејноовог феномена у дифузној системској склерози, али масовнија примена ACE за сада захтева даљи наставак истраживања.[30]
Структурни поремећаји
Код болесника са системском склерозом, Рејноов феномен треба разликовати од Рејноове болести (види део епоними).[31] У системској склерози фиброзне промене на крвним судовима су примарни узрок поремећаја, који доводи до сужења њиховог лумена и смањеног протока крви.
Иако је суптилни микроваскуларни поремећај присутан у примарном Рејноовом феномену[32], опште је прихваћено да је у примарном Рејноовом феномену васкуларна дисфункција превасходно функционалног порекла. Насупрот томе, структурни поремећаји васкуларне микроциркулације дигиталних артерија су добро изражени у системској склерози.[33][34] Васкуларна структура и функције крвних судова су код болесника са кожним обликом системске склерозе међузависне. Нема сумње да је проток крви у прстима пацијената код овог поремећаја озбиљно угрожен, чак и на собној температури, и да сваки суперпонирани вазоспазам, (нпр. као резултат излагања хладноћи), повећава ризик иреверзибилног оштећења ткива.
Патогенеза структурних васкуларних поремећаја у системској склерози није у потпуности јасан[35] и обухвата програмирану ћелијску смрт (апоптоза) ћелијаендотела, ирегуларну адхезију молекула, као и интерреакцију великог броја цитокина и фактора раста.[36] Поремећаји у ендотелу се јављају рано[37], али је неразјашњено како се јавља појава црвенила код изражених задебљања интиме крвног суда која је тако тешка да доводи до скоро потпуног зачепљења крвног суда.
Структурне васкуларне аномалије су такође присутне у рукама код вибрационог синдрома (вибрациона болест изазвана локалним вибрацијама). Такеуши Т (Takeuchi T) је након проучавања препарата дигиталне биопсије код овог синдрома, описао хипертрофију глатких мишића артерија и фиброзне промене у периартеријалном подручју.[38]Капилароскопски те исте промене код вибрационог синдрома се виде као спазам капилара (ангиоспазам) или спастично атонична промена, коју карактерише атонија артеријског и венског дела капилара, стаза крви и тромбоза у венском делу капилара.
Нервни поремећаји
Централни механизам
Едвардс је (1998) извео читав низ експеримената у којима је добио код пацијената са примарним Рејноовим феномен да не навикнути на стресне стимулусе реагују на исти начин као здрава контролна група пацијената. Способност да се особе навикну на стрес се описује као појава вазодилатације у мишићима подлактице вазоконстрикције у кожи, односно њеној циркулацији.
На основу ових података, претпоставља се да болесници са Рејноовим феномен више пута прођу кроз појаву вазоконстрикције у кожи на многе стресне стимулусе. Здраве особе су у стању да се на те догађаје навикну, тако да не испољавају било какав одговор.[39]
Поремећај вазодилатације
Неуропептид, калцитонин ген-пептид, (endothelin-1) који излучују нерви може имати моћан вазодилататорни учинак накретање крви у крвним судововим.[40]
Смањење броја калцитонин-ген везаних пептида које ослобађају неурони је пронађен у узорцима након биопсија коже болесника са примарним Рејноовим феноменом и системском склерозом.[41]
Увећан ниво вазоконстрикторног протеина, неуропептида-1, пронађен је у Рејноовом феномену и секундарној системској склерози.
Поремећај вазоконстрикције
Хиперактивни α2c -адренорецептори: Истраживања су показала да α2c -адренорецептори омогућавају настанак хладноћом индуковане вазоконстрикције крвних судова.[42]
Две студије које је објавио Фурспан (Furspan PB ) са сарадницима 2004. су показала да је већа контракција крвних судова, као одговор на α2 -адренергичке агонисте и хладноћу у болесника са примарним Рејноовим феномен можда повезана са повећаним нивом и већом активношћу протеина тирозин киназе.[43] Ова сазнања указују на могућност примене инхибитора протеина тирозин киназе у лечењу Рејноовог феномена.
Интраваскуларни поремећаји
У основни појаве Рејноовог феномена код системске склерозе „лежи“ повећана агрегација тромбоцита.[44] Повећана продукција тромбоцитног тромбоксана А2, снажног вазоконстриктора, откривена је код болесника са Рејноовим феноменом.[45]
Код болесника са системском склерозом, појава оштећења функција фибролитичког систем је вероватно један од узрока васкуларне опструкције.[46]
Тренутно нису у потпуности разјашњени могући утицаји хормона на васкуларни тонус крвних судова. Највероватније да периодицитет промена и специфичност у хормоналном статусу, игра важну улогу у чешћем јављању Рејноовог феномена у жена него код мушкараца. Хормоналне осцилације у крви повезане са менструалним циклусом и у преовулационом периоду, изазивају васкуларне реакције у прстима здравих жена сличне онима код пацијената са Рејноовим феноменом, што на неки начин објашњава већу учесталост овог феномена код жена.[48]
Клиничка слика
Клиничка слика која се примећује код Рејноовог синдрома обично се јавља у три фазе у погођеним регионима:[6]
Бледило коже изазвано сужавањем крвних судова због пароксизмалних васкуларних грчева. Резултат је значајно смањење протока крви у акралним подручјима . Ако се ово настави, јавља се утрнулост, осећај хладноће, губитак покретљивости и бол.[12]
Плаво обојена кожа - изазвана хипоксијом која резултује ширењем крвних судова као одговор на недостатак снабдевања ткива. Ткиво је узело више кисеоника из нагомилане венске крви него обично, што се огледа у плавичастој промени боје коже.
Хиперемија или црвенилом коже јавља се као реакција на појачан проток крви са црвенилом и отоком, пецкањем, пулсирањем, осећајем топлоте и бола.
Карактеристике ове три фазе и њихово трајање могу се разликовати од случаја до случаја. Промена боје која се обично јавља у пределу коже позната је и као феномен тробојнице .
Ако је регион недовољно снабдевен дуже време или болест траје дуго, може доћи до секундарног оштећења васкуларних зидова са накнадном некрозом и гангреном.[6]
Дијагноза се најчешће може поставити након правилно сачињене историје болести у којој доминира клиничка слика тзв. „трофазног одговора“ организма након излагања хладноћи;
Трећа фаза - еритем због хиперамије и реваскуларизације циркулације крви.
Физичким прегледом се може утврдити; да су промене код пацијената са примарним обликом Рејноове болести билатералне (обостране), симетричне и да се јављају на свим прстима. Симптоми у примарном облику су често блажи за разлику од секундарног облика Рејноовог феномена, код којег су најчешће неуједначени и асиметрични. Периферни пулс је најчешће очуван - нормалан.
Преглед крвних судова ултразвуком или ангиографијом може искључити или доказати постојање артеријске болести.
Биопсија коже
Узорак (исечак коже) за биопсију се често узима са места промене на ткиву када је узрок примарне болести код секундарног облика Рејноовог феномена непознат, или када постоји сумња на неку другу хистолошку промену. Присуство васкулитис, код секундарног облика Рејноовог феномена, најчешће се дијагностикује биопсијом, што потврђује клиничку слику.
На прегибу ноктију, капилари леже паралелно (а не окомито на) површину коже и могу се визуализовати неинвазивно коришћењем технике капилароскопије набора ноктију. Абнормални капилари набора ноктију су рана манифестација РФ и капилароскопија нокта може бити кључно истраживање код пацијената са РФ.[49][50] Карактеристичне абнормалности укључују проширене капиларе, подручја аваскуларности, изобличење нормалне архитектуре ноктију и крварење.[51][52]
Доступне су различите капилароскопске технике. Док је „златни стандард“ видеокапилараскопија са великим увећањем (200–600×), расте интересовање за мање увећање, „ручне“ технике, дерматоскоп, увећања[53] или УСБ микроскоп. Ове технике малог увећања (укључујући оригиналну микроскопију широког поља имају предност у тренутном снимању целог набора ноктију, олакшавајући лако и брзо откривање абнормалности.[54] У капилароскопији се може користити и офталмоскоп који омогућава детекцију проширених капилара,[53] мада је, теже јасно визуализовати капиларе него помоћу дерматоскопа или УСБ микроскопа.
Диференцијална дијагноза
Главне диференцијалне дијагнозе и болести повезана са Рејноовим феноменом су:[55]
Болести везивног ткива:
- системска склероза
- мешовита болест везивног ткива, недиференцирана болест везивног ткива и други синдроми преклапања
Екстринзична васкуларна компресија (нпр. цервикално ребро).
Болест великих крвних судова (нпр. атеросклероза, тромбоангиитис облитеранс (Биргерова болест)), размотрите ову могућност посебно ако су симптоми асиметрични
Интраваскуларне болести повезане са повећаним вискозитетом и поремећеном дигиталном микроваскуларном перфузијом (нпр. парапротеинемија, основни малигнитет)
Одређени лекови, хемикалије или друга професионална изложеност (нпр. β блокатори, ерготамин, клонидин, винил хлорид)
Интраваскуларне болести повезане са повећаним вискозитетом и поремећеном дигиталном микроваскуларном перфузијом (нпр. парапротеинемија, основни малигнитет)
Терапија
Циљ лечења Рејноовог феномена је да смањи учесталост и ублажи интензитет вазоспазама (грчења) крвних судова на један од следећих начина (види табелу);
Први поступак у лечењу Рејноовог феномена је спречавање излагања хладноћи, а код болесника код којих је емоционални стрес главни провокативни фактор-оправдана је употреба средстава за смирење (седатива). У опште мере лечења спада и престанак пушења и конзумирање кафе и алкохола.[62][63]
У блажим случајевима Рејноовог феномена опште мере могу бити довољне.[5]
Посебан проблем у лечењу Рејноовог феномена представља појава улцерација и гангренозних промена на врховима прстију. Најчешће се ове промене јављају код болесника који се на придржавају општих мера и других савета о спречавању напада вазоспазама, или код неадекватно спроведеног медикаментозног лечења. Зато се свака појава рана мора агресивно лечити како би се спречила појава инфекције и њена прогресија у гангрену.[5]
Фармакотерапија
На основу неколико спроведених студија, није утврђено да постоје јасно прописана упутства (протоколи) о фармаколошком начину лечења Рејноовог феномена. Зато ће у овом чланку бити приказана само примена оних лекова који се тренутно користе (ван јасно дефинисаних протокола) у лечењу, чија је примена различита од случаја до случаја. При томе је вођено рачуна да се успостави равнотежа између приказа, доказа о ефикасности појединих лекова у односу на доказе о токсичности. Такође је дат и приказа лекова који погоршавају симптоме болести[64][65][66]
Орални вазодилататори
У групу ових лекова који се најчешће примењују код честих и дуготрајних вазоспазама, кад претходне мере нису утицале на њихову појаву, спадају;
Блокатори Ca++ канала
У лечењу Рејноов феномен најчешће се користе кардиоселективни дихидропиридински блокатори калцијумских канала (nifedipin, nikardipin, nizoidipin, amlodipin, diltiazem)[67] . Нифедипин изазива релаксацију глатких мишићних ћелија крвних судова и доводи до вазодилатације. У контролисаним испитивања утврђено је да нифедипин (у дози од 10 до 20 мг три пута дневно) смањује број напада за 2,8 до 5,0 недељно и њихову тежину за 33%. У случајевима када су вазоспазми чести и дуготрајни може се применити максимална доза од 180 мг дневно
Међутим, ефекти ових лекова могу бити кратког даха, нарочито код примене мањих доза. Такође и дужа примена блокатора калцијумских канала или амлодипина временом може да буде неефикасна[68]. Нажалост, у току примене ових лекова болесници често пријављују и њихова нежељена дејства као што су хипотензија, главобоља, и тахикардија, што намеће примену допунских истраживања.
Блокатори симпатичког нервног система
Тачан механизам деловања лекови из ове групе (празосин (Minipress), гуанетидин), код Рејноовог феномена је непознат. Тако нпр празосин изазива смањење укупног периферног отпора, мада се првобитно мислио да има директно дејство на опуштање глатких мишића крвних судова. Недавне студије спроведене међу животињама, међутим, говоре да се вазодилаторни ефекат празосин такође односи на блокаду постсинаптичких алфа-адренорецептора. Резултати тих експерименти показују да периферни васодилаторни ефекат празосин је углавном ограничава на ниво отпора у малим крвним судовима (артериолама). За разлику од стандардних алфа-блокатора, антихипертензивну активност празосин обично не прати рефлексна тахикардија. Празосин треба постеепено уводити у терапију. Почетна доза је обично 1,5 мг, а максимална и до 20 мг у току дана. Током дуготрајне терапије није утврђена толеранција на овај лек[69][70] .
Лекови са недоказаном ефикасношћу
ACE-инхибитори
У ову групу лекова спадају - инхибитори ангиотензин конвертујућих ензима (каптоприл, еналаприл, лизиноприл, квинаприл). Деловање каптоприла и других лекова из ове групе заснива се на блокирању ангиотензин конвертујућег ензима.[71][72] Током терапије инхибиторима ангиотензин-конвертујућег ензима може настати одложени ангиоедем, посебно код особа са инфламацијом дисајних путева услед инфекције или хроничне иритације. Ангиоедем после примене ACE инхибитора јавља се релативно ретко: највећи број студија процењује учесталост код 0,1 до 0,2% болесника[73][74].
Блокатори ангиотензин рецептора
У ову групу лекова спадају - (ARBs), (лозартан (Cozaar®))
Нитрати
У ову групу лекова спадају (исосорбид динитрат (Dilatrate-SR, Isordil, Sorbitrate))
Веома мали број болесника са тешким и упорним обликом Рејноовог феномен могу се лечити торакоскопском симпатектомијом - пресецањем живаца који изазивају вазоконстрикцију периферних крвних судове. Операција се изводи у општој анестезији. Оперишу се обе стране грудног коша кроз два реза на кожи величине по пет милиметара. Резови на кожи се лепе специјалним лепком, и ожиљака после операције готово и да нема. Ефекат операције се јавља одмах након буђења из анестезије - пацијент се буди са сувим и топлим длановима и сувим пазушним јамама.
Међутим, процедура није без могућих компликација, и има прилично низак проценат успешности (јер болеснику може да понуди само привремено олакшање). Зато симпатектомију треба применити само ако су сви други облици лечења били неуспешни.[75]
Док се вратна симпатектомија још увек сматра, контроверзном методом, због привремених резултата, дигитална симпатектомија се са већом успешношћу може применити код тежих оштећења ткива у малигнијем облику Рејноовог феномена. Симпатектомија се може применити код болесника са примарним или секундарним обликом Рејноовог феномена, али је њена примена потребнија у секундарним облицима.[76]
Васкуларне промене у Рејноовом феномену имају за последицу вазоспазам у захваћеним крвним судовима горњих и доњих удова и висцералним органима, што изазива појаву хипоксије у ткивима, која може резултовати трофичким поремећајем у кожи све до настанка гангрене и оштећења функције удова.[77]
У условима хипоксије и исхемије због смањене продукције АТП-а, јављају се многе структурне и функционалне промене нарочито у високо диференцираним ћелијама. Губитак функције ћелијске мембране представља примарни догађај у генези ћелијских оштећења у хипоксичним условима као што је то случај код Рејноовог феномена. Нажалост механизми због којих настаје мембранска дисфункција ћелија у овој болести још увек су нејасни. Постојање следећих потенцијалних механизама: поремећај јонскехомеостазе, пероксидација мембранских липида, унакрсно повезивање мембранских протеина, повећана разградња фосфолипида уз израженију продукције реактивних врста кисеоника само су неки од могућих узрока који настају у условима хипоксије.[78][79][80]
Зато у организму болесника са Рејноовим феноменом хипоксија може имати за последицу појаву улцерозних и гангренозних промена у удовима, ако су промене повезане са реверзибилним хипоксичним и исхемичним ћелијским оштећењима и ако су оне квалитативно или квантитативно „адекватне“ да могу изазвати њихова иреверзибилна оштећења.
Да би се у случајевима изражене хипоксије и исхемије удова, у болесника са Рејноовим феноменом, зауставиле ове промене неопходна је примена лекова, које обавезно треба надопунити и удисањем 100% медицинског кисеоника на увећаном притиску (ХБОТ), што ће значајно допринети очувању мембранске стабилности и заустављању даљег изумирање ћелија.[81]
Зато је поред примене стандардних лекова, у Рејноовом феномену у потпуности оправдано и лечење применом хипербаричне оксигенотерапије (што се може видети на основу резултата лечења приказаног сликама десно, применом ХБОТ).[82]
Ток болести код секундарног Рејноовог феномена зависи од основне болести, тежине исхемије и ефикасности лечења и других мера у обнови проток крви у крвним судовима.
Превенција
Принципи превенције Рејноове болести заснивају се на спречавању вазоконстрикције (сужавања) лумена крвних судова што се постиже:[83]
Избегавањем боравка на хладноћи, јер највероватније је да ће ниске температуре изазвати напад. Излагање хладноћи, као што је стављање руку у хладну воду, узимање нечега из замрзивача или боравак на хладном ваздуху, је највероватније окидач.
Употребом одговарајуће обуће и одеће са што већим фактором заштите од дејства хладноће.
Престанак пушења
Како код неких пацијента, емоционални стрес може изазвати епизоду, требало би избегавати стресне догађаје, уз претходни покушај лекара и болесника да заједнички идентификују стресогене утицаје из свакодневног живота који погоршавају симптоме.
Одржавати дом топлим - предузмите мере предострожности у затвореном простору.
Носити све време чарапе у стану а током зими и у кревету.
Током вађења хране из фрижидера или замрзивача, носите вунене рукавице или рукавице за рерну.
Носити штитнике за уши и маску за лице ако су нос и ушне ресице осетљиви на хладноћу.
Редовно вежбати ово помаже у побољшању циркулације .Пробати вежбе дисања или јогу које могу помоћи у опуштању.
Јести здраву, уравнотежену исхрану.
Загрејати ауто неколико минута пре вожње по хладном времену.
Како клима уређај може изазвати нападе, подесите клима уређај на топлију температуру.
Користите изоловане чаше за пиће.
Ублажавање или уклањање вибрација на радном месту применом следећих мера;[84]
- замена алата
- примена амортизера и пригушивача вибрација
- скраћивање радног времена за 30% до 50%
- грејање радне средине (22 °C)
- примена личних заштитних средстава на раду (рукавице, ципеле)
^Siegel ME, Stewart CA. Peripheral vascular diseases. In: Harbert J, Da Rocha F, editors. Textbook of nuclear medicine. Philadelphia: Lea and Febiger; 1984:, pp. 467-8.
^Richard Cassirer Die vasomotorish-trophischen Neurosen. Berlin, Karger, 1901.
^ абвгдђPopović M. i sar. Reumatične i srodne bolesti, dijagnoza i terapija, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000
^ абвA. G. M. Raynaud: De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux, 1862. L. Leclerc, Libraire-Éditeur.
^(језик: енглески) Reynaud’s and Scleroderma Association. Coping with Raynaud’s.[1]Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
^Raynaud M. Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862. New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888
^Maurice Raynaud De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux: 15—20. 1867.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ абLewis T. (1929). „Experiments relating to the peripheral mechanism involved in spasmodic arrest of the circulation in the fingers, a variety of Raynaud's disease”. Heart. 15: 7—101.
^Suter, L. G.; Murabito, J. M.; Felson, D. T.; Fraenkel, L. (април 2005). „The incidence and natural history of Raynaud's phenomenon in the community”. Arthritis Rheum. 52 (4): 1259—63. PMID15818710. doi:10.1002/art.20988.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Bukhari M, Herrick AL, Moore T, Manning J, Jayson MIV. Increased nailfold capillary dimensions in primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis. Br J Rheumatol
^Pistorius, M. A.; Planchon, B.; Schott, J. J.; Lemarec, H. (2006). „Heredity and genetic aspects of Raynaud's disease”. Journal des Maladies Vasculaires. 31 (1): 10—15. PMID16609626. doi:10.1016/s0398-0499(06)76512-x.
^Littleford, R. C.; Khan, F.; Hindley, M. O.; Ho, M.; Belch, J. J. (1997). „Microvascular abnormalities in patients with vibration white finger”. Q J Med. 90 (8): 525—9. PMID9327031. doi:10.1093/qjmed/90.8.525.
^Berlin, Alexander L.; Pehr, Kevin (2004). „Coexistence of erythromelalgia and Raynaud's phenomenon”. Journal of the American Academy of Dermatology. 50 (3): 456—460. PMID14988692. doi:10.1016/S0190-9622(03)02121-2.
^Duprez, D. A. (јун 2006). „Role of the renin-angiotensin-aldosterone system in vascular remodeling and inflammation: A clinical review”. Journal of Hypertension. 24 (6): 983—91. PMID16685192. S2CID3085972. doi:10.1097/01.hjh.0000226182.60321.69.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Kawaguchi, Y.; Takagi, K.; Hara, M.; Fukasawa, C.; Sugiura, T.; Nishimagi, E.; Harigai, M.; Kamatani, N. (јануар 2004). „Angiotensin II in the lesional skin of systemic sclerosis patients contributes to tissue fibrosis via angiotensin II type 1 receptors”. Arthritis Rheum. 50 (1): 216—26. PMID14730619. doi:10.1002/art.11364.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Dziadzio, M.; Denton, C. P.; Smith, R.; Howell, K.; Blann, A.; Bowers, E.; Black, C. M. (1999). „Losartan therapy for Raynaud's phenomenon and scleroderma: Clinical and biochemical findings in a fifteen-week, randomized, parallel-group, controlled trial”. Arthritis Rheum. 42 (12): 2646—55. PMID10616013. doi:10.1002/1529-0131(199912)42:12<2646::AID-ANR21>3.0.CO;2-T.
^Wigley, F. M.; Flavahan, N. A. (новембар 1996). „Raynaud's phenomenon”. Rheum Dis Clin North Am. 22 (4): 765—81. PMID8923595. doi:10.1016/S0889-857X(05)70300-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Bukhari, M.; Herrick, A. L.; Moore, T.; Manning, J.; Jayson, M. I. (1996). „Increased nailfold capillary dimensions in primary Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis”. Br J Rheumatol. 35 (11): 1127—31. PMID8948300. doi:10.1093/rheumatology/35.11.1127.
^Campbell, P. M.; Leroy, E. C. (1975). „Pathogenesis of systemic sclerosis: A vascular hypothesis”. Semin Arthritis Rheum. 4 (4): 351—68. PMID1135634. doi:10.1016/0049-0172(75)90017-7.
^Rodnan, G. P.; Myerowitz, R. L.; Justh, G. O. (1980). „Morphologic changes in the digital arteries of patients with progressive systemic sclerosis (Scleroderma) and Raynaud phenomenon”. Medicine. 59 (6): 393—408. PMID7442530. doi:10.1097/00005792-198011000-00001.
^Flavahan, N. A.; Flavahan, S.; Mitra, S.; Chotani, M. A. (2003). „The vasculopathy of Raynaud's phenomenon and scleroderma”. Rheum Dis Clin North Am. 29 (2): 275—91. PMID12841295. doi:10.1016/S0889-857X(03)00021-8.
^Rajkumar, V. S.; Sundberg, C.; Abraham, D. J.; Rubin, K.; Black, C. M. (1999). „Activation of microvascular pericytes in autoimmune Raynaud's phenomenon and systemic sclerosis”. Arthritis Rheum. 42 (5): 930—41. PMID10323448. doi:10.1002/1529-0131(199905)42:5<930::AID-ANR11>3.0.CO;2-1.
^Takeuchi T, Futatsuka M, Imanishi H, Yamada S. Pathological changes observed in the finger biopsy of patients with vibration-induced white finger. Scand J Work Environ Health
^Edwards CM, Marshall JM, Pugh M. Lack of habituation of the pattern of cardiovascular response evoked by sound in subjects with primary Raynaud's disease. Clin Sci (Lond). . 95 (3). септембар 1998: 249—60.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Furspan, P. B.; Chatterjee, S.; Freedman, R. R. (мај 2004). „Increased tyrosine phosphorylation mediates the cooling-induced contraction and increased vascular reactivity of Raynaud's disease”. Arthritis Rheum. 50 (5): 1578—85. PMID15146428. doi:10.1002/art.20214.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Lau, C. S.; McLaren, M.; Saniabadi, A.; Belch, J. J. F. (1993). „Increased Whole Blood Platelet Aggregation in Patients with Raynaud's Phenomenon with or without Systemic Sclerosis”. Scandinavian Journal of Rheumatology. 22 (3): 97—101. PMID8316776. doi:10.3109/03009749309099251.
^Lafferty, K.; De Trafford, J. C.; Potter, C.; Roberts, V. C.; Cotton, L. T. (1985). „Reflex vascular responses in the finger to contralateral thermal stimuli during the normal menstrual cycle: A hormonal basis to Raynaud's phenomenon?”. Clin Sci. 68 (6): 639—45. PMID2485265. doi:10.1042/cs0680639.
^Harrison, B. J.; Silman, A. J.; Hider, S. L.; Herrick, A. L. (2002). „Cigarette smoking as a significant risk factor for digital vascular disease in patients with systemic sclerosis”. Arthritis Rheum. 46 (12): 3312—6. PMID12483737. doi:10.1002/art.10685.
^Levien TL. (2010). „Advances in the treatment of Raynaud’s phenomenon”. Vasc Health Risk Manage. 6: 167—77.
^Baumhäkel M, Böhm M (2010). „Recent achievements in the management of Raynaud’s phenomenon”. Vasc Health Risk Manage. 6: 207—14.
^Bakst, R.; Merola, J. F.; Franks Jr, A. G.; Sanchez, M. (2008). „Raynaud's phenomenon: Pathogenesis and management”. Journal of the American Academy of Dermatology. 59 (4): 633—53. PMID18656283. doi:10.1016/j.jaad.2008.06.004.
^van Zwieten PA (1994). „Amlodipine: an overview of its pharmacodynamic and pharmacokinetic properties.”. Clin Cardiol. 17 (suppl III): III—3—III—6.. „Terapijski profil amlodipin maleata (Tenox®, Krka)”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 21. 04. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2013.
^Vleeming, W.; Van Amsterdam, J. G.; Stricker, B. H.; De Wildt, D. J. (1998). „ACE inhibitor-induced angioedema. Incidence, prevention and management”. Drug Saf. 18 (3): 171—88. PMID9530537. S2CID21040028. doi:10.2165/00002018-199818030-00003.
^Bakst, R.; Merola, J. F.; Franks Jr, A. G.; Sanchez, M. (2008). „Raynaud's phenomenon: pathogenesis and management”. Journal of the American Academy of Dermatology. 59 (4): 633—53. PMID18656283. doi:10.1016/j.jaad.2008.06.004.
^Sheikh, A. Y.; Gibson, J. J.; Rollins, M. D.; Hopf, H. W.; Hussain, Z.; Hunt, T. K. (новембар 2000). „Effect of hyperoxia on vascular endothelial growth factor levels in a wound model”. Arch Surg. 135 (11): 1293—7. PMID11074883. doi:10.1001/archsurg.135.11.1293.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Ardelt, B.K., BorovitzJ.L. and/sow, G.E. (1989). Brain lipid peroxidation and antioxidation protectant mechanisms following acute cyanide intoxication. Toxicology, 5, 147-154
^Hunt, T. K.; Pai, M. P. (октобар 1972). „The effect of varying ambient oxygen tensions on wound metabolism and collagen synthesis”. Surg Gynecol Obstet. 135 (4): 561—7. PMID5077722.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Doc Doc. dr Aleksandar Milovanović BUKA I VIBRACIJE, nastavni sadržaj iz medicine rada, Medicinski fakultet u Beogradu [2], Приступљено 6. 5. 2024.
Литература
Bakst R, Merola JF, Franks AG, Sanchez M (2008). „Raynaud's phenomenon: pathogenesis and management”. Journal of the American Academy of Dermatology. 59 (4): 633—53. PMID18656283. doi:10.1016/j.jaad.2008.06.004.
Paroksizmalno začepljenje arterija prstiju provocirano hladnoćom ili emocionalnim stresom, prolazi nakon utopljavanja (zagrevanja). Ispoljava se lokalnim bledilom, cijanozom, bolom, osećajem pečenja ili gubitkom osećaja, otokom, hiperhidrozom, a izazvano je promenom u lumena digitalnih, palmarnih i plantarnih arterija.
Deli se na; primarni (idiopatski), i sekundarni oblik.
Kalcinoza: formiranje depozita kalcijuma u vezivnom tkivu, koje se mogže otkriti rendgenom. Najčešće je lokalizovana na prstima, ruke, licu i trupu na koži iznad kolena. Kada depozita probije kožu, mogu nastati bolne ulceracije.
Sklerodaktilija:pojava uskih zadebljanja na koži prstiju, koja nastaju iz nasklaga viška kolagena u slojevima kože. Ovo promene otežavaju savijanje ili ispravljanje prstiju. Koža prvo postaje sjajnija zatim potamni, a javlja se i gubitak dlaka.
Telengiektazija: pojava malih crvenih tačkica na rukama i licu koje su izazvane otokom malih krvnih sudova. Iako nisu bolne, ove crvene mrlje mogu stvoriti estetske probleme.
Sindrom eozinofilije i hipergamaglobulinemije bez sistemskih i vaskularnih promjena, sličan progresivnoj sistemskoj sklerozi (eozinofilni fasciitis - bolni otok i induracija kože i mekih tkiva udova i razvoj kontraktura).
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).
Christian children's television channel This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Kids & Teens TV – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (July 2017) (Learn how and when to remove this template message) Television channel Kids & Teens TVHeadquartersNaples, Florida, United StatesOwnershipO...
هذه المقالة تحتاج للمزيد من الوصلات للمقالات الأخرى للمساعدة في ترابط مقالات الموسوعة. فضلًا ساعد في تحسين هذه المقالة بإضافة وصلات إلى المقالات المتعلقة بها الموجودة في النص الحالي. (فبراير 2019) مقاطعة غاريت علم الإحداثيات 39°17′00″N 79°22′00″W / 39.283333333333°N 7...
Natività della VergineAutoreDomenico Beccafumi Data1540-1543 circa Tecnicaolio su tavola Dimensioni233×145 cm UbicazionePinacoteca nazionale, Siena La Natività della Vergine è un dipinto a olio su tavola (233x145 cm) di Domenico Beccafumi, databile al 1540-1543 circa e conservato nella Pinacoteca nazionale di Siena. Indice 1 Storia 2 Descrizione e stile 3 Bibliografia 4 Altri progetti Storia La pala proviene dalla chiesa dei Santi Pietro e Paolo ed è datata su base stilistica, per a...
Cet article est une ébauche concernant un coureur cycliste sud-africain. Vous pouvez partager vos connaissances en l’améliorant (comment ?). Pour plus d’informations, voyez le projet cyclisme. Christopher JenningsInformationsNaissance 5 mai 1991 (32 ans)NatalNationalité sud-africaineÉquipes amateurs 2010RC Pesant Club Liégeois2014Bonitas2015Martigues SC-Drag BicyclesÉquipes professionnelles 2011Burgos 2016-Castilla y León2012Rapha Condor-Sharp2013La Pomme Marseillemodifie...
Carlos Lopes Carlos Lopes (Canchungo, 1960) is een Guinee-Bissaus ambtenaar. Biografie Lopes studeerde ontwikkelingsstudies aan de universiteit van Genève tussen 1978 en 1984. Vervolgens doctoreerde hij in de geschiedenis aan de Sorbonne.[1] In 1988 start hij als ontwikkelingseconoom voor het ontwikkelingsprogramma van de VN. Tussen 2005 en 2012 was hij adviseur van de VN-secretarissen-generaal Kofi Annan en Ban Ki-Moon.[2] Van 2012 tot 2018 is Lopes directeur van de Economis...
Monuments médiévaux au Kosovo * Patrimoine mondial de l'UNESCO L'église du monastère de Visoki Dečani Coordonnées 42° 32′ 48″ nord, 20° 16′ 18″ est Pays Kosovo Subdivision Commune de Dečani Type Culturel Critères (ii) (iii) (iv) Superficie 2,88 ha Zone tampon 115 ha Numérod’identification 724-001 Région Europe et Amérique du Nord ** Année d’inscription 2004 (28e session) Année d’extension 2006 (30e session) Extension ...
Una neurona descendente es una neurona que transmite señales del cerebro a los circuitos neuronales de la médula espinal (vertebrados) o del cordón nervioso ventral (invertebrados). Como únicos conductos de información entre el cerebro y el cuerpo, las neuronas descendentes desempeñan un papel clave en el comportamiento. Su actividad puede iniciar, mantener, modular y terminar comportamientos como la locomoción. Dado que el número de neuronas descendentes es varios órdenes de magnitu...
هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (يوليو 2019) كريستين جاكسون معلومات شخصية تاريخ الميلاد سنة 1942 تاريخ الوفاة 11 أكتوبر 2013 (70–71 سنة) سبب الوفاة سرطان مواطنة المملكة المتحدة الحياة العملية ال
American college sports rivalry Battle of Market Street North Carolina A&T Aggies UNC Greensboro Spartans StadiumsGreensboro Coliseum ComplexCorbett Sports CenterTrophyNone The Battle of Market Street is a college crosstown rivalry between the North Carolina A&T Aggies of North Carolina A&T State University and the UNC Greensboro Spartans of the University of North Carolina at Greensboro.[1] Both programs are the two NCAA Division I schools located in Greensboro, North Car...
Фатальний патруль логотип серіалу-екранізаціїЗагальна інформаціяВидавець DC Comics, Vertigo, Young AnimalДебют My Greatest Adventure #80 (1963)Автори Арнольд Дрейк, Боб Ханей, Бруно ПреміаніСклад Negative Man, Robotman, Space Case, Crazy Jane, Flex Mentallo, Danny the Ambulance «Фатальний патруль» (також «Горе-варта» та інше, (англ. Do...
British children's animated television show This article is about the original series. For the reboot series, see Bob the Builder (2015 TV series). For the title character, see Bob the Builder (character). This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsou...
American basketball player D-Will redirects here. The term may also refer to Derrick Williams. Deron WilliamsWilliams with the Brooklyn Nets in 2014Personal informationBorn (1984-06-26) June 26, 1984 (age 39)Parkersburg, West Virginia, U.S.Listed height6 ft 3 in (1.91 m)Listed weight200 lb (91 kg)Career informationHigh schoolThe Colony (The Colony, Texas)CollegeIllinois (2002–2005)NBA draft2005: 1st round, 3rd overall pickSelected by the Utah JazzPlaying career...
This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Unrest 2006 film – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (April 2022) (Learn how and when to remove this template message) 2006 American filmUnrestDirected byJason Todd IpsonWritten byChris BillettJason Todd IpsonProduced byAdam LebovitzJulio BoveJas...
Swiss footballer (born 1991) Alexandre Pasche Pasche in 2011Personal informationDate of birth (1991-05-31) 31 May 1991 (age 32)Place of birth Lausanne, SwitzerlandHeight 1.74 m (5 ft 9 in)Position(s) MidfielderTeam informationCurrent team BadenNumber 24Youth career1998–2002 Cugy2002–2006 Lausanne-SportSenior career*Years Team Apps (Gls)2006–2009 Lausanne-Sport 47 (4)2009–2012 Young Boys 10 (0)2009–2010 Young Boys II 7 (0)2010–2012 → Lausanne-Sport (loan) 49 (...
The list of shipwrecks in March 1862 includes ships sunk, foundered, grounded, or otherwise lost during March 1862. March 1862 MonTueWedThuFriSatSun 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Unknown date References 1 March List of shipwrecks: 1 March 1862 Ship Country Description Alice United Kingdom The brigantine was wrecked at Halifax, Nova Scotia, British North America.[1] David Lyon United Kingdom The ship was wrecked at Havan...
Untuk orang lain dengan nama yang sama, lihat Supardi. SupardiInspektur Jenderal Departemen Pendidikan dan KebudayaanMasa jabatan9 Mei 1973 – 28 April 1980MenteriSyarief ThayebDaoed JoesoefPendahuluR.F. SoedardiPenggantiF.X. SoedijanaDirektur Jenderal Pemuda dan Olahraga[a]Masa jabatan18 April 1968 – 9 Mei 1973MenteriSanusi HardjadinataMashuri SalehSumantri BrodjonegoroPendahuluHusein Mutahar(Direktur Jenderal Pemuda)Sukamto Sajidiman(Direktur Jenderal Olahraga)P...
Human settlement in EnglandWiddringtonWiddringtonLocation within NorthumberlandPopulation167 (2011 census)Civil parishWiddrington VillageUnitary authorityNorthumberlandCeremonial countyNorthumberlandRegionNorth EastCountryEnglandSovereign stateUnited Kingdom List of places UK England Northumberland 55°15′25″N 1°36′01″W / 55.25682°N 1.60018°W / 55.25682; -1.60018 Widdrington is a village and (as Widdrington Village) a civil parish in the ...
The Smile Jamaica Concert was a reggae concert held on 5 December 1976, at the National Heroes Park in Kingston, Jamaica, aimed at countering political violence. Bob Marley had agreed to perform but two days before the concert he was shot in his home. He recovered and with The Wailers played a 90-minute set for the 80,000 people in attendance. Background A general election was due in Jamaica in early 1977, and in 1976 there was an escalation in pre-existing political conflict between supporte...