Радосав Стојановић (Паруновац, код Крушевца, 1. новембар 1950) српски је књижевник, новинар и лексикограф.[1]
Одрастао у Млачишту у Црној Трави. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Приштини.
Био је професор у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, новинар, уредник и главни и одговорни уредник (1990-1993) дневног листа „Јединство“, директор Покрајинског народног позоришта (1993-2004)[2], потом драматург, у Приштини, и уметнички директор Народног позоришта у Нишу (1999-2000).[3]
Био је редовни хроничар и колумниста Књижевне речи с Косова и Метохије (1985-1988) и Књижевних новина (1989-1990), оснивач и први председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990-1992)[4], уредник у часопису „Стремљења“ (1985-1988), и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004-2006) у Нишу. Био је члан Удружења књижевника Србије (1985-2017) и Удружења новинара Србије (1979-2017).[5] Члан је Српског књижевног друштва од 2018.[6]
Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству.[7] Превођен на стране језике.[8]
С Косова је прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и на Чемернику.
|url=