Песма се састоји од девет строфа, а сам аутор песме је непознат. На почетку се говори о жељи Еугеновој да заузме Београд у царево име. Војска се спрема да преко понтонског моста пређе Дунав, а логор војске је постављен код Земуна, одакле ће кренути напад на Турке. Недуго потом Еугену пристиже ухода којег је послао у турски табор да извиди ситуацију. Турска војска је огромна и броји око 300.000 људи. Принц Еуген окупља своје команданте и наређује им да нападну Турке у десни бок. Развија се велика битка, у којој Аустријанци успешно туку турску армију и заузимају град. Но, у борбама гине Еугенов брат Лудвиг. Ожалошћен, Еуген преноси мртвог брата у Петроварадин.
Историјске нетачности
У песми постоји неколико одступања од историјских догађаја током опсаде. Пре свега, спомиње се да је главни напад на град отпочео 21. августа, док је прави напад почео пет дана раније, 16. августа. Такође, број турске војске је умногоме преувеличан, али извесно је да је турски гарнизон био знатно бројнији од нападајућих Аустријанаца. Ни податак о погибији Еугеновог брат Лудвига није тачан. Постојао је заиста један Еугенов брат по имену Лудвиг Томас, али он је умро још 1702. године током опсаде Ландауа. Међутим, песма га доводи у везу са знатно славнијом опсадом Београда.
Утицај и наслеђе песме
Сама песма је била толико популарна у Аустријском царству да је за њу композитор Јозеф Штраус компоновао један војни марш под истим именом. Овај марш је био веома популаран у Аустро-угарској војсци, а нарочито у време тензија са Србијом и у време Првог светског рата, када су аустријске јединице поново јуришале на Београд. У ту сврху су песми чак и промењене неке речи, па су тако на свим местима где се помињу Турци убачени Срби.
Текст песме
Prinz Eugen, der edle Ritter
Прва строфа
Prinz Eugen der edle Ritter,
wollt dem Kaiser wied'rum kriegen Stadt und Festung Belgerad!
Er ließ schlagen eine Brukken,
daß man kunt hinüberrucken
mit der Armee vor die Stadt.
Друга строфа
Als die Brucken nun war geschlagen,
daß man kunnt mit Stuck und Wagen
Frei passir'n den Donaufluß,
Bei Semlin schlug man das Lager,
Alle Türken zu verjagen,
Ihn'n zum Spott und zum Verdruß.
Трећа строфа
Am einundzwanzigsten August soeben
Kam ein Spion bei Sturm und Regen,
Schwur's dem Prinzen und zeigt's ihm an
Daß die Türken futragieren,
So viel, als man kunnt' verspüren,
An die dreimalhunderttausend Mann.
Четврта строфа
Als Prinz Eugenius dies vernommen,
Ließ er gleich zusammenkommen
Sein' Gen'ral und Feldmarschall.
Er tät sie recht instruieren,
Wie man sollt' die Truppen führen
Und den Feind recht greifen an.
Пета строфа
Bei der Parol' tät er befehlen,
Daß man sollt' die Zwölfe zählen,
Bei der Uhr um Mitternacht.
Da sollt' all's zu Pferd aufsitzen,
Mit dem Feinde zu scharmützen,
Was zum Streit nur hätte Kraft.
Шеста строфа
Alles saß auch gleich zu Pferde,
Jeder griff nach seinem Schwerte,
Ganz still rückt' man aus der Schanz'.
Die Musketier' wie auch die Reiter
Täten alle tapfer streiten:
's war fürwahr ein schöner Tanz!
Седма строфа
Ihr Konstabler auf der Schanzen,
Spielet auf zu diesem Tanzen
Mit Kartaunen groß und klein;
Mit den großen, mit den kleinen
Auf die Türken auf die Heiden,
Daß sie laufen all' davon!
Осма строфа
Prinz Eugenius auf der Rechten
Tät als wie ein Löwe fechten,
Als Gen'ral und Feldmarschall.
Prinz Ludewig ritt auf und nieder'.
Halt't euch brav, ihr deutschen Brüder,
Greift den Feind nur herzhaft an!
Девета Строфа
Prinz Ludewig, der mußt' aufgeben
Seinen Geist und junges Leben,
Ward getroffen von dem Blei.
Prinz Eugen war sehr betrübet,
Weil er ihn so sehr geliebet,
Ließ ihn bring'n nach Peterwardein.
