Признавање истополних заједница у Србији

Законски статус истополних партнерстава у Европи
  Истополни бракови[А]
  Грађанске заједнице[А]
  Ограничено признање за држављане (кохабитација)[А]
  Ограничено признање за стране држављане (право на боравак)
  Нема признања истополних заједница
  Уставом забрањен истополни брак

  1. ^ а б в Можда укључује скорашње законе и судске одлуке које су створиле законско признање истополних партнерстава, али које још нису стављене на снагу

Србија нема никакав облик законског признавања истополних парова. Истополни бракови забрањени су Уставом Србије усвојеним 2006. године, међутим, у Народној скупштини је било расправе о легализацији грађанских заједница.

Грађанске заједнице

У јануару 2011. Министарство спољних послова дало је дозволу британској амбасади у Београду да спроведе церемонију успостављања грађанске заједнице између два британска држављана или британског држављанина и једног несрпског држављанина. Француска амбасада у Београду нуди и пактове грађанске солидарности француским грађанима и њиховим иностраним партнерима.

Србија је према пресудама Европског суда за људска права у предметима Олијари и други против Италије [en] из 2015. и Федотова и други против Русије [en] из 2021. обавезана да омогући правно признање истополним паровима, а мањак таквог закона се сматра кршењем Европске конвенције о људским правима.[1][2][3][4]

Покушаји доношења закона о грађанским заједницама

Године 2010. је цивилни сектор саставио први нацрт Закона о истополним заједницама, али он није разматран.[4]

У мају 2013. године најављено је да ће 4. јуна 2013. у Народну скупштину бити представљен нацрт Закона о истополним заједницама. Закон би дозволио посете у болници и право на наследство за истополне партнере, иако се није знало да ли ће то бити у облику нерегистроване ванбрачне заједнице или регистрованог партнерства.[5] Нацрт закона је застао и никада није изгласан.

У јуну 2019. најављени су планови за измену Грађанског законика како би се омогућила породична партнерства између истополних парова, обезбеђујући нека од законских права које пружа брак, укључујући имовинска права и алиментацију. Међутим, партнери не би могли да наследе имовину преминулог партнера, да усвоје или да приступе третманима за оплођивање.[6][7][8] Лезбијски пар из Новог Сада, Јелена Дубовић и Сунчица Копуновић, покренуле су у јулу 2019. године правни спор за успостављање законског признања истополних парова.[9][10]

Министарка за људска и мањинска права и социјални дијалог Гордана Чомић је у новембру 2020. најавила да ће Закон о истополним заједницама бити изнет пред Скупштину у првој половини 2021. године.[11] Нацрт закона је представљен на јавну расправу у фебруару 2021. године.[12] Председник Александар Вучић је у мају 2021. рекао да ће ставити вето на предлог закона ако га усвоји Народна скупштина: „Не знам шта Скупштина планира када је у питању Закон о истополним заједницама. Али, као председник Србије, дужан сам да штитим Устав и не могу да потпишем тај закон.“[13] Чомић је одговорила да предлог закона не регулише институт брака нити усвајања деце од стране истополних парова, већ друга питања као што су посете болници и наследство. Марко Михаиловић, директор Београд Прајда, рекао је: „Мислимо да је прилично чудно да председник Србије, који је такође дипломирани правник, поставља питање неуставности закона, што апсолутно није тачно. Овај закон не може бити противуставан јер ово није закон о истополним браковима“. Чомић је у јануару 2022. саопштила да је завршена коначна верзија закона, али је сваки напредак на предлогу закона одложен због избора у априлу 2022. и недостатка политичке воље.[14] Тристан Флезенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду, рекао је да ће закон „променити животе људи у Србији на боље” и одговорио је на одлагање речима: „Да направимо праву промену, потребно је имати снажну политичку вољу и посвећеност, која ће то претворити у јак законодавни орган који неће бити само усвојен, већ и спроведен“. Кад би се усвојио, закон би успоставио институцију грађанског партнерства[а] које пружа нека од законских права, бенефиција и одговорности брака.

Истополни бракови

У члану 62. Устава Србије, усвојеног 2006. године након распада Србије и Црне Горе, стоји: „Брак се склапа на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом“.[15] Оваква формулација се тумачи као правна забрана склапања истополних бракова.[16]

Реакције

Струка

Закон о истополним заједницама је подржало више од 1000 академика, психолога, социолога, новинара и академских радника, а Друштво психолога Србије је изјавило да ће овај закон донети добробит ЛГБТ+ појединцима и њиховим породицама:[17][18]

„Упоредна искуства других земаља показују да је законско препознавање истополних заједница повезано са смањењем стреса, депресивних и анксиозних симптома и других проблема менталног здравља попут суицида.”

Верске организације

Закону о истополним заједницама се противи Српска православна црква (СПЦ).[19] Синод СПЦ је навео да се изједначавањем истополне заједнице са брачном заједницом „дискриминише брачна заједница”, док је Патријарх Порфирије изјавио да „разуме и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака понекад и да имају потребу да регилишу сопствени статус”.[18]

Политичке странке

Покрет слободних грађана подржао је регулисање права и обавеза истополних партнера.[20] Коалиција Морамо изјавила је да су странке које је чине усаглашене у својим ставовима према правима ЛГБТ људи и да би гласали за усвајање Закона о истополним заједницама.[21] Бранко Ружић из Социјалистичке партије Србије подржао је законско уређење истополних заједница.[21] У новембру 2015. године бивши председник Борис Тадић изразио је подршку истополним браковима и усвајању од стране истополних парова.[22]

Политичке странка Двери и Српска радикална странка су исказале противљење доношењу Закона о истополним заједницама.[23][24] Противљење је изнео и Вук Јеремић, председник Народне странке.[25]

Удружење грађана Доста је било се противи доношењу таквог закона јер би „доношење таквог закона било директно кршење Устава Србије”, али сматра да ЛГБТ особе треба да уживају сва права као и други грађани Србије.[21] Демократски савез Хрвата у Војводини је изјавио да би њихова подршка закону „зависила од садржаја”, али да ЛГБТ заједница треба да има сва грађанска права.[21]

Јавно мњење

У „Апелу 212 српских интелектуалаца” се 212 грађана противи доношењу Закона о истополним заједницама, Закона о родној равноправности и изменама Закона о забрани дискриминације, јер сматрају да за таквим законима нема потребе.[26]

Истраживање центра Е8 из 2018. дошло је до закључка да жене чешће подржавају истополне бракове од мушкараца.[27]

У истраживању организације Civil Rights Defenders (CRD) из 2020, 80% испитаника подржава бар нека права која би Закон о истополним заједницама донео истополним паровима. Иако свега 26% људи подржава истополне бракове, свако појединачно право које је превиђено Законом подржава од 59% до 73% испитаника.[28]

У истраживању ЦЕСИД-а из 2021, кад су упитани о томе да ли проблеме истополних заједница треба регулисати правним прописима, 37% је рекло не, 20% је рекло да овакав закон треба да реши све потенцијалне односе, а 26% да би само техничке ствари требало решавати, јер се не ради о браку. Оне групе које изнад просека имају позитивне ставове према ЛГБТ+ заједници су и изнад просека подржале законску регулативу.[16]

У истраживању ЦЕСИД-а, противљење изнад просека истополним заједницама су исказали верници, особе старије од 50 година, становници западне Србије и Шумадије и особе у бошњачким и мађарским срединама (у односу на припаднике других нација).[16] У истраживању CRD-а, изнад просека су се истополним заједницама противили старији од 60 година, особе са само завршеном (или не завршеном) основном школом, особе из руралних средина, као и особе које не комуницирају са ЛГБТ+ особама.[29][28]

Подршка истополним браковима и истополним заједницама
Организација Година Питање или тема Да Не
Удружење за једнака права[30] 2018. ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да наследе имовину истополног преминулог партнера / 70%
Е8[27] Хомосексуалним паровима би требало да буде дозвољено да се венчају једнако као и хетеросексуални парови 32,6% 50,8%
Civil Rights Defenders[28][29] 2020. Право ЛГБТИ+ особа да посећују своје партнере у болници или затвору 73,4% /
Право ЛГБТИ+ особа да имају здравствено осигурање преко партнера 60% /
Право ЛГБТИ+ особа на судски поступак о подели имовине при окончању кохабитације 59,2% /
Право ЛГБТИ+ особа на наслеђивање имовине у случају смрти партнера 59% /
Право ЛГБТИ+ особа да се третирају као чланови породице (за доношење одлука у име партнера) у случају њихове болести или смрти 58,6% /
Право ЛГБТИ+ особа да наслеђују пензију преминулог партнера 57,8% /
ЦЕСИД[16] 2021. Заједница између двоје људи, ма ког пола да су, је њихова лична ствар и нико не сме да их спречава да је законски остваре 22% 44%
Озакоњење истополних заједница у Србији ће законски уредити живот једном делу наших суграђана и то треба подржати 20% 44%

Види још

Напомене

  1. ^ На другим језицима Србије:

Референце

  1. ^ „ECtHR: refusal of any form of legal recognition and protection for same-sex couples breaches Convention”. EU Law Live. 17. 1. 2023. 
  2. ^ „EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U SLUČAJU OLIARI AND OTHERS V. ITALY: UTVRđENA POVREDA čLANOVA 8 I 14 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, KOJI SE ODNOSE NA PRAVO NA POšTOVANJE PRIVATNOG I PORODIčNOG żIVOTA I ZABRANU DISKRIMINACIJE”. paragrafco.co.rs. 12. 11. 2015. Приступљено 28. 8. 2022. 
  3. ^ „OLIARI AND OTHERS V. ITALY: A STEPPING STONE TOWARDS FULL LEGAL RECOGNITION OF SAME-SEX RELATIONSHIPS IN EUROPE”. strasbourgobservers.com. 16. 9. 2015. Приступљено 28. 8. 2022. 
  4. ^ а б Ђорђевић, Катарина (25. 5. 2018). „Србија се обавезала да озваничи истополне заједнице”. politika.rs. Политика. Приступљено 28. 8. 2022. 
  5. ^ „Serbia Mulls Offering Rights to Gay Couples”. Balkan Insight. 2013-05-03. Приступљено 2014-04-11. 
  6. ^ „Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava”. GayEcho (на језику: енглески). 2019-06-05. Приступљено 2019-06-06. 
  7. ^ Petrović, Alekaandra (4. 6. 2019). „Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava”. politika.rs (на језику: српски). 
  8. ^ Društvo, Srbija (2. 6. 2019). „PALA ODLUKA O GEJ BRAKOVIMA: Novi zakon šokiraće Srbe!”. pravda.rs (на језику: српски). 
  9. ^ Savage, Rachel (18. 7. 2019). „Lesbians launch landmark same-sex partnership case in Serbia”. Reuters. 
  10. ^ Powys Maurice, Emma (19. 7. 2019). „Lesbian couple launch landmark gay marriage case in Serbia”. PinkNews. 
  11. ^ „Čomić: U pripremi zakon o istopolnom partnerstvu”. Blic. 30. 11. 2020. Приступљено 2020-11-30. 
  12. ^ „Јавне консултације за израду текста Нацрта закона о истополним заједницама”. Јавне расправе. Directorate for eGovernment of the Republic of Serbia. Архивирано из оригинала 8. 2. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2021. 
  13. ^ „Vučić says he will not sign the same-sex unions law, his justification raises suspicion”. European Western Balkans. 6. 5. 2021. 
  14. ^ „Delay in the adoption of the Law on Same-Sex Unions in Serbia a consequence of lack of political will”. European Western Balkans. 24. 1. 2022. 
  15. ^ Serbian Constitution Архивирано 2010-11-27 на сајту Wayback Machine
  16. ^ а б в г „KA BOLJEM RAZUMEVANJU PRAVA LGBTI OSOBA I NJIHOVE POZICIJE U DRUŠTVU” (PDF). cesid.rs. ЦЕСИД. Приступљено 2022-08-15. 
  17. ^ Мартиновић, Ива (2021-05-01). „LGBT aktivisti zbunjeni Vučićevom izjavom da neće potpisati Zakon”. Радио слободна Европа. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ а б Јанковић, Марија (2021-04-01). „LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi - od penzije do usvajanja dece”. bbc.com/serbian. Приступљено 2022-07-17. 
  19. ^ Чалија, Јелена (2021-03-05). „Православне цркве већ су рекле „не” истополним заједницама”. politika.rs. Политика. Приступљено 2022-07-17. 
  20. ^ „PSG: Regulisanje prava istopolnih partnera je važan deo procesa unapređenja ljudskih prava u Srbiji”. Аутономија. 2021-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  21. ^ а б в г „LGBT i Srbija: Da li će izbori promeniti status istopolnih zajednica u Srbiji”. 021. 2022-03-16. Приступљено 2023-08-27. 
  22. ^ „Korigujem stav o gej parovima”. Радио-телевизија Војводине. 2015-11-06. Приступљено 2023-08-26. 
  23. ^ „Маја Митић: Закон о истополним заједницама омогућава злоупотребе”. dveri.rs. Двери. Архивирано из оригинала 27. 08. 2023. г. Приступљено 2022-07-17. 
  24. ^ „Radikali u Leskovcu delili Šešeljeve knjige i sakupljali potpise protiv istopolnih brakova”. danas.rs. Данас. 2022-02-25. Приступљено 2022-07-04. 
  25. ^ „Vuk Jeremić protiv zakona o istopolnim zajednicama”. politika.rs. Политика. 2021-03-31. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ Гочанин, Соња (2021-03-25). „Borba 'spiskovima' oko Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji”. Радио Слободна Европа. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ а б „Muškarci u Srbiji” (PDF). Приступљено 2022-06-30. 
  28. ^ а б в „Serbia is Ready for Law on Same Sex Union, Poll Finds Strong Support for LGBTI+ Rights”. Civil Rights Defenders. 2. 4. 2021. 
  29. ^ а б „Attitudes towards LGBTI+ rights and issues in Serbia” (PDF). Civil Rights Defenders. 2020. Приступљено 2023-08-24. 
  30. ^ „2018 US HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). Приступљено 2022-06-30. 

Read other articles:

Penyerbuan Polandia

Penyerbuan PolandiaBagian dari Perang Dunia IIKapal Jerman Schleswig-Holstein, menembak Westerplatte, 1 September 1939.Tanggal1 September – 6 Oktober 1939(1 bulan, 5 hari)LokasiPolandia dan Kota Merdeka DanzigHasil Kemenangan Blok Poros dan Soviet; Teritori Polandia terbagi antara Jerman dan Uni SovietPihak terlibat  Polandia Jerman Nazi Uni Soviet SlowakiaTokoh dan pemimpin Edward Rydz-Śmigły Wacław Stachiewicz Tadeusz Kutrzeba Juliusz Rómmel Fedor von Bock Gerd von Rundstedt Walt...

 

Artur Gachinski

Russian figure skater Artur GachinskiGachinski at the 2012 European Championships.Full nameArtur Andreyevich GachinskiOther namesArtur KhilBorn (1993-08-13) 13 August 1993 (age 30)Moscow, RussiaHeight1.75 m (5 ft 9 in)Figure skating careerCountryRussiaSkating clubCSKA MoscowBegan skating2000RetiredDecember 24, 2015 Medal record Representing  Russia Figure skating: Men's singles World Championships 2011 Moscow Men's singles European Championships 2012 Sheffield Men's s...

 

Rio Martil

Rio MartilLatar belakangNama lahirAntonius Rio Alex BuloLahir(1975-05-02)2 Mei 1975[1]Sleman, DI Yogyakarta, IndonesiaMeninggal8 Agustus 2008(2008-08-08) (umur 33)[2]Karangtengah, Cilongok, Banyumas, IndonesiaHukumanHukuman matiPembunuhanJumlah korban5 orangTanggalSejak 1997 hingga 12 Januari 2001 (2001-01-12)NegaraIndonesiaSenjataMartil Antonius Rio Alex Bulo atau lebih dikenal dengan nama Rio Martil (2 Mei 1975 – 8 Agustus 2008) adalah pembunuh bera...

فلاندر الشرقية

فلاندر الشرقية    علم شعار الاسم الرسمي (بالهولندية: Oost-Vlaanderen)‏    الإحداثيات 51°00′N 3°45′E / 51°N 3.75°E / 51; 3.75  [1] سبب التسمية مقاطعة فلانديرز  تقسيم إداري  البلد بلجيكا[2][3]  التقسيم الأعلى الإقليم الفلامندي (1980–)  العاصمة غنت  ا

 

List of volcanoes in Costa Rica

Map all coordinates using: OpenStreetMap Download coordinates as: KML GPX (all coordinates) GPX (primary coordinates) GPX (secondary coordinates) This is a list of active and extinct volcanoes in Costa Rica.[1][2] Name Type Elevation Location Last eruption Aguas Zarcas volcanic field extinct, one hill and eight hillocks 160 metres (520 ft) to 528 metres (1,732 ft) 10°22′29″N 84°20′20″W / 10.374611°N 84.338833°W / 10.374611; -84.338...

 

Людвік Набєляк

Людвік Набєлякпол. Ludwik Nabielak Людвік НабєлякІм'я при народженні пол. Ludwik NabielakНародився 16 грудня 1804(1804-12-16)Стоберна, нині Ряшівський повіт, ПольщаПомер 14 грудня 1883(1883-12-14) (78 років)Париж, ФранціяПоховання Пер-Лашез і Grave of Nabielakd :  Громадянство  ФранціяНаціональність

Spyscape

New York City espionage museum SPYSCAPE HQ - 2022 SPYSCAPE is a contemporary edutainment brand focused on secrets. SPYSCAPE's physical HQ in New York City[1] uses immersive stories and experiences to help people uncover their own potential.  The 60,000-square-foot museum & experience was created by London-based private investment group Archimedia and designed by Sir David Adjaye.[2] SPYSCAPE HQ has seven main gallery zones: Encryption, which focuses on the cryptanalys...

 

Ferdinand Richthofen

Ferdinand von Richthofen(1833-1905)Lahir(1833-05-05)5 Mei 1833Carlsruhe, Prussian Silesia (Provinsi Opole)Meninggal6 Oktober 1905(1905-10-06) (umur 72)BerlinKebangsaanGermanAlmamaterUniversity of Breslau University of BerlinPenghargaanWollaston Medal (1892)Karier ilmiahBidanggeographyInstitusiUniversity of Bonn University of Leipzig University of BerlinMahasiswa doktoralSven Hedin Alfred Philippson Arthur Berson Wilhelm Sievers Ferdinand Freiherr von Richthofen (5 Mei 1833 - 6 Oktober 19...

 

Miriam Adams

Canadian dancer, choreographer and archivist Miriam AdamsPhoto/Liliana ReyesBornMiriam Elaine Adams (née Weinstein) (1944-01-29) January 29, 1944 (age 79)Toronto, Ontario, CanadaKnown for Dancer Choreographer Archivist Publisher Movement Ballet Modern/Contemporary dance Miriam Elaine Adams CM (née Weinstein; born January 29, 1944) is a dancer, choreographer, and dance archivist from Toronto.[1] After performing with the National Ballet of Canada, she co-founded 15 Dance La...

Online vetting

Online vetting, also known as cyber-vetting[1] is used by potential employers and other acquaintances to vet people's online presence or internet reputation (netrep)[2] on search engines such as Google and Yahoo, and social networking services such as Facebook, Twitter, Instagram and LinkedIn.[3] Employers may check profiles, posts, and photographs for indications that the candidate is unsuitable for a certain job or position. Views and practice Many young people are p...

 

Thrissur Pooram (film)

2019 film by Rajesh Mohan Thrissur PooramTheatrical release posterDirected byRajesh MohanWritten byRatheesh VeghaScreenplay byRatheesh VeghaProduced byVijay BabuStarringJayasuryaSwathi ReddyCinematographyR. D. RajasekharEdited byDeepu JosephMusic byRatheesh VeghaProductioncompanyFriday Film HouseDistributed byFriday TicketsRelease date 20 December 2019 (2019-12-20) (India) Running time152 minutesCountryIndiaLanguageMalayalam Thrissur Pooram (transl. Thrissur Fest) is ...

 

Nasser Al-Khelaifi

Qatari businessman and sports executive Nasser Al-KhelaifiNasser Al-Khelaifi in 2014Full nameNasser bin Ghanim Al-KhelaifiCountry (sports)QatarBorn (1973-11-12) 12 November 1973 (age 50)Doha, QatarTurned pro1992Retired2004PlaysRight handedSinglesCareer record0–2 (at ATP Tour level, Grand Slam level, and in Davis Cup)Career titles0Highest rankingNo. 995 (4 November 2002)DoublesCareer record0–2 (at ATP Tour level, Grand Slam level, and in Davis Cup)Ca...

Renault 4CV

Renault 4CV Общие данные Производитель Renault Годы производства 1947—1961 Класс Супермини Иные обозначения катр-шво (4 лошади) Дизайн и конструкция Тип кузова 4‑дв. седан (5‑мест.)4‑дв. кабриолет (5‑мест.) 5‑дв. универсал (5‑мест.) Компоновка заднемоторная, заднеприводна...

 

Zarszyn

Village in Subcarpathian Voivodeship, PolandZarszynVillageChurch of Saint Martin and Our Lady of the Scapular FlagCoat of armsZarszynCoordinates: 49°35′N 22°1′E / 49.583°N 22.017°E / 49.583; 22.017Country PolandVoivodeshipSubcarpathianCountySanokGminaZarszyn Zarszyn [ˈzarʂɨn] is a village in Sanok County, Subcarpathian Voivodeship, in south-eastern Poland. It is the seat of the gmina (administrative district) called Gmina Zarszyn.[1] It lies app...

 

Banach–Tarski paradox

Geometric theorem Can a ball be decomposed into a finite number of point sets and reassembled into two balls identical to the original? The Banach–Tarski paradox is a theorem in set-theoretic geometry, which states the following: Given a solid ball in three-dimensional space, there exists a decomposition of the ball into a finite number of disjoint subsets, which can then be put back together in a different way to yield two identical copies of the original ball. Indeed, the reassembly proce...

Power Rangers Dino Charge

22nd season of the Power Rangers franchise broadcast in 2015 This article uses bare URLs, which are uninformative and vulnerable to link rot. Please consider converting them to full citations to ensure the article remains verifiable and maintains a consistent citation style. Several templates and tools are available to assist in formatting, such as reFill (documentation) and Citation bot (documentation). (August 2022) (Learn how and when to remove this template message) Power Rangers Dino Cha...

 

Bizcaya (football team)

Football club in Spain active 1897 to 1903 Not to be confused with Biscay representative football team. Football clubBizcayaFull nameClub BizcayaFounded1897Dissolved1903; 120 years ago (1903)GroundTiro del Pichón, MadridLeagueCopa de la Coronación1902Champion Home colours Bizcaya, also known as Bizcaya FC or Club Bizcaya (Vizcaya in Spanish) was an association football representative team from Bilbao, Spain, which participated in the 1902 Copa de la Coronación and the 190...

 

Pulau Dutungan

DutunganPulau DutunganDutunganTampilkan peta Sulawesi SelatanDutunganTampilkan peta SulawesiDutunganTampilkan peta IndonesiaDutunganTampilkan peta Asia TenggaraGeografiLokasiSelat MakassarAsia TenggaraSamudra HindiaKoordinat4°10′48.000″S 119°37′11.000″E / 4.18000000°S 119.61972222°E / -4.18000000; 119.61972222KepulauanKepulauan Spermonde, Kepulauan Sunda Besar (Pulau Sulawesi dan Pulau-pulau Kecil di Sekitarnya), Kepulauan IndonesiaDibatasi olehSelat Makass...

Administration centrale tibétaine

Pour les articles homonymes, voir ACT, CTA et GTE. Administration centrale tibétaine བཙན་བྱོལ་བོད་གཞུང་ (bo) Armoiries Drapeau Administration Statut politique gouvernement en exil (depuis le 28 avril 1959) Capitale Dharamsala (siège du gouvernement en exil) Sikyong (Dirigeant) Penpa Tsering Démographie Population 127 935 hab. (2009) Langue(s) tibétain Divers Fuseau horaire UTC + 5:30 Indicatif téléphonique 91 Hymne བོད་རྒྱ...

 

Mabato Point

Map all coordinates using OSMMap up to 200 coordinates using Bing Export all coordinates as KML Export all coordinates as GeoRSS Export all coordinates as GPX Map all microformatted coordinates Place data as RDF Ang Mabato Point ngalan niining mga mosunod: Pilipinas 1 2 Mga dapit nga gitawag Mabato Point sa Pilipinas. Mabato Point (punta sa Pilipinas, Calabarzon), Province of Rizal, 14°29′00″N 121°04′00″E / 14.48333°N 121.06667°E / 14.48333; 121.06667þ...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!