Прекодунавска Мађарска (мађ.Dunántúl), односно Задунавска Мађарска или Западна Мађарска, је једна од три мађарске статистичке регије по НУТСовој подели. Прекодунавска регија је од друге две регије највећим делом одељена реком Дунавом, па одатле и потиче и њено име, гледано из угла Будимпеште.
У античко доба, на простору данашње западне Мађарске су живела панонска племена, која су у 1. веку нове ере покорили Римљани, створивши провинцију Панонију.[1] Током 4. и 5. века, ова област је била често пустошена од стране варварских народа, а у 6. веку је потпаа под власт Авара. Тада се на просторима данашње разорене римске провинције Паноније настањује словенско становништво, које је познато под именом Панонских Словена. Средином 9. века, на тим просторима је постојала и посебна словенска држава - Балатонска кнежевина. Крајем 9. века, започиње мађарскоосвајање ових области,[2] које су укључене у састав мађарске државе, односно потоње Краљевине Угарске. Данашњи просторни опсег ове области је дефинисан након 1918. године, када су повучене нове границе према суседним државама.
