Помона (лат. Pōmōna) је у римској митологији богиња плодног дрвећа, нарочито воћака и вртова. Осим што је богиња, такође је и нимфа дрвећа - дријада. Атрибути су јој плодови воћа и воћарски нож.[1] Помона никад није била повезана са неком грчком богињом, мада је слична Деметри[2], па се због тога сматра искључиво римским божанством.[3]
Помонино име потиче од латинске речи pomum – "воће".[4] Могуће је да је постојало старо италско божанство мушког пола које се звало Помунус и било идентично Вертумну.[5]
Према Овидијевим Метаморфозама, Помона је била лепа дријада која је живела у Лацију за време владавине краља Прока.[6] Бринула се о воћкама, заливала их, орезивала и калемила.[7] Никада није осетила потребу за љубављу, напротив, њен воћњак је заокупљао сву њену пажњу и чинио је срећном. Када су најпре полубогови Силван, а потом Пик покушали да је освоје, оградила је воћњак високом оградом како би се заштитила од њихових грубих насртаја на њену чедност.[8] И многи сатири су покушавали да је освоје, затим Пан и Силен, али нико није успео.[7] Одбила је и Вертумна мада је он волео више од других.[7] Настојећи да је заведе, он се прерушавао у жетеоца, вртлара, орача, ратника и рибара.[6] На крају се преобразио у погурену старицу да би јој пришао. Дивио се њеном воћу и успео да је пољуби неколико пута. Затим је сео на траву и посматрао грање дрвећа отежало од јесењих плодова. Насупрот њима био је брест обавијен виновом лозом и зрелим гроздовима. Рекао јој је да брест ништа не би вредео да нема грожђа на њему, а лоза би пала на земљу да нема чврстог брестовог стабла и не би могла да роди, и да то треба да јој буде упозорење - да не треба да буде сама. Онда је, и даље у лику старице, посаветовао да од свих удварача - богова и полубогова који су сви склони неверству, изабере Вертумна јер му је она прва и последња љубав, а осим тога је млад и привлачан и може да мења облик кад год зажели. Уз то се обоје баве воћарством. На крају је замолио да има самилости према њему, и да стрепи од осветољубивости богова, нарочито Венере, ако презре љубав.[7] Пристала је да се уда за њега, али тек пошто се пред њом појавио у свом правом облику лепога младића.[6]
Постоји и друга верзија мита о Помони која каже да је она била супруга краља Пика који је због ње одбио Киркину љубав.[6]
И Помона и Вертумно су заштитници воћака и вртова. Као богиња плодности, Помона симболише изобиље. Посвећена јој је јабука.[9] Плиније каже да Помона сматра да је воће довољно за храну, оно и јесте прва људска храна, а осим тога оно је прво управило човеков поглед ка небу, тј. у служби је побожности.[10] Њен високи свештеник је називан фламен Помоналис.[11] Празник Вертумна и Помоне славио се 13. августа.[3] Имала је и свети гај посвећен њој, Помонал, надомак Остије.[11]
У уметности се приказује као лепа млада жена са воћем, цвећем, рогом изобиља или воћарским ножем.[3] Нарочито су чести прикази сцене са Вертумном из Метаморфоза. Између осталих, сликали су је Рубенс и Рембрант[4] а вајали Марино Марини и Камиј Клодел.
У филмском серијалу Хари Потер по њој је названа професорка Спраут која предаје хербологију, науку о чаробним биљкама.[3]
У роману Принц Каспијан од. К. С. Луиса накратко се помиње Помона.[2]
По богињи Помони је назван астероид 32 Помона[12] и венац око Венере.