Паул Алберт Гордан (нем.Paul Albert Gordan; Бреслау, 27. април1837 — Ерланген, 21. децембар1912) био је јеврејско-немачки[1]математичар, студент Карла Јакобија на Универзитету у Кенигсбергу пре него што је докторирао на Универзитету у Бреслау (1862),[2] и професор на Универзитету Ерланген-Нирнберг.
Био је познат као „краљ теорије инваријанте“.[3][4] Гордан је показао да је прстенинваријанти бинарних квадратних форми коначно генерисан, односно да свака бинарна форма одређује коначан систем рационалних инваријанти и коваријанти помоћу којих се могу генерисати све остале рационалне инваријанте и коваријанте. Наведена теорема доказана је 1869. године, а данас је позната као Горданова теорема.[5] Ово достигнуће је генерализовао Давид Хилберт1890. године, доказавши да теорема важи за алгебарске форме са произвољним бројем променљивих. Заједно са Алфредом Клебшом осмислио је Клебш-Горданове коефицијенте за сферне хармонике.
^Harm Derksen, Gregor Kemper. (2002), Derkson, Harm; Kemper, Gregor, ур., Computational Invariant Theory, Invariant theory and algebraic transformation groups, Springer-Verlag, стр. 49, ISBN3-540-43476-3, OCLC49493513.
^edited by A. N. Kolmogorov, A. P. Yushkevich ; translated from the Russian by A. Shenitzer, H. Grant and O. B. Sheinin. (2001), Kolmogorov, A. N.; Yushkevich, A. P., ур., Mathematics of the 19th Century: Mathematical Logic, Algebra, Number Theory, Probability Theory, Springer-Verlag, стр. 85, ISBN3-7643-6442-4, OCLC174767718CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
