Оспа, осип, егзантем (од грч. ἐξάνθημα [exanthema] — „избити споља“) акутна је генерализована дерматоза са ефлоресценцијама различитог изгледа које могу захватити један део или целокупну површину коже тела.[1] Било да се користи од стране пацијената или лекара, реч оспа (егзантем) нема прецизно значења, и не односи се само на одређене болести или врсте поремећаја, већ је оспа (егзантем) општи назив који означава „избијање“, једне за другом промена на телу које мењају изглед осећај и стање коже. Зато се због начин на који се користи израз оспа (егзантем), она може односити на многа различита стања генерализованих и локалних промена на кожи.[2]
Оспа (егзантем) се најчешће јавља код деце али и код одраслих особа оболелих од неких вирусних и бактеријски заразних болести (нпр. морбили, рубеола, шарлах пегави тифус). Оспа (егзантем) може бити узрокована и дејством токсина (отрова) или лекова, неких микроорганизама, али и као последица поремећаја у организму код неких аутоимуних болести (нпр. лупуса, реуматске грознице итд)[3]
Већина осипа, иако понекад делује „застаршујуће“, није „опасна“ (контагиозна, заразна) за лице или људе у њиховој близини (осим ако се не ради о осипу неких заразних болести, као што су богиње, код којих садржај осипних везикула може бити инфективан).[4]
Многе осипи после одређеног време ишчезавају спонтано без икаквог лечења.
Терапија се у начелу спроводи у две фазе — пре и после постављања дијагнозе или узрока оспе.
Након појаве оспе, првих неколико дана, до утврђивања узрока, који је довео до њене појаве, применом локалних дерматика, лече се промене на кожи, као што су свраб и/или сувоћа коже и секундарне инфекције коже.
По утврђивању коначне дијагнозе болести која је довела до појаве оспе, примарном (етиолошком) терапије лече се основни узроци појаве оспе: иритација (надражај) коже, тровања или болести (нпр осипне грознице) у којима је оспа само пратећи симптом.[5]
Код осипа изазваних инфективним болестима, лечење се спроводи уз обавезну изолацију болесника и спровођење свих процедура за спречавање ширења зараженог материјала из осипних везикула.[5]