Осама бин Ладен

Осама бин Ладен
Осама бин Ладен, бивши вођа Ал каиде
Војна каријера
Служба	Ал Каида[1][2][3][4]
Учешће у ратовима	Совјетско-авганистански рат Рат против тероризма • Рат у Авганистану Рат у северозападном Пакистану

Усама бин Мухамед бин Авад бин Ладин (10. март 1957 — 2. мај 2011; арап. أسامة بن محمد بن عود بن لاد), познатији као Осама бин Ладен, био је саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света.^[5] ФБИ га је 1999. поставио међу десет најтраженијих осумњичених због његове умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године. Бин Ладена су ликвидирале америчке снаге у мају 2011. године, код Аботабада.^[6][7]

Биографија

Мало тога се зна на Западу о његовом животу. Наследио је животни успех од свога оца, који је поседовао грађевинску компанију, која је просперисала кроз блиске везе са саудијском краљевском породицом.

Бин Ладен је дошао у међународну пажњу 1980-их у Авганистану због своје улоге у авганистанском отпору против совјетске окупације. Совјетски Савез је извршио инвазију на Авганистан 1979. Током младости Бин Ладен је пролазио кроз исламска фундаменталистичка учења, и гледао је на совјетску инвазију као на неопростиву агресију на муслимане. Да помогне отпор, Бин Ладен је осигуравао новац и помоћ, градио кампове за обуку, и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. 1988, при крају рата Бин Ладен, заједно са Египћанином Ајманом ел Завахријем оснива Ал Каиду (арапски - база), организацију која, према америчким званичницима, повезује и координира исламске фундаменталистичке групе широм света.

Након Заливског рата чињеница да се америчке снаге налазе на исламском тлу и подршка Израелу потичу га на организовање тешких напада против Запада. Његова породица га се јавно одрекла 1994. године, непосредно пре него што је Саудијска Арабија поништила његово држављанство.

Уточиште је нашао у Судану, одакле је како се верује, организовао нападе на америчке оружане снаге у Сомалији и Саудијској Арабији. Под америчким притиском Судан га је протерао 1996. па се Бин Ладен поново обрео у Авганистану. Иако се поново умешао у авганистанску политику Бин Ладен је наставио да учествује у глобалној борби против Сједињених Држава.

Године 1998. бацио је фатву позивајући на смрт свих Американаца без обзира да ли се ради о војним или цивилним особама, без обзира на пол и старост.

Држављанство БиХ

Осама бин Ладен је 1993. године примио држављанство и пасош Републике БиХ.^{[8][9][10][11][12][13]} Пасош је издала амбасада Републике БиХ у Бечу.^[8] Амерички часопис Вол Стрит Журнал је 2001, објавио да су сви главни људи Ал Каиде у периоду од 1991. до 2001. боравили на Балкану, напомињући да је сам Осама бин Ладен на Балкану боравио три пута између 1994. и 1996.^[12][14]

Терористички напади

Верује се да је он планирао бомбашке нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године.

У самоубилачком бомбашком нападу на амерички брод разарач “УСС Кол”, 12. октобра 2000. у Адену, погинуло је 17 америчких морнара, а 39 је рањено. Одговорност за напад преузела је Ал Каида образлажући напад антиизраелском политиком.

Након напада 11. септембра 2001. америчке снаге су покренуле Рат против тероризма који је избацио Ал Каиду из Авганистана и срушио талибанску владу, чији је духовни вођа био Мула Омар, која је подржавала Бин Ладена. Током вишегодишњег скривања Бин Ладен је објавио низ снимљених аудио порука осуђујући Сједињене Државе и изазивајући велико незадовољство у Вашингтону.

Смрт

Барак Обама се обраћа држављанима САД поводом бин Ладенове смрти

Осама бин Ладен убијен је у оружаном сукобу у Пакистану, после вишегодишње потраге. Мали тим америчких специјалаца из редова Морнаричких фока убио је Бин Ладена у граду Аботабад, око 100 km северно од Исламабада. Американци су бин Ладеново тело сахранили у море.^[15]

Славље испред Беле куће по објављивању вести

Његово убиство је повећало рејтинг председника САД Обаме.^[16]

Референце

1. Fair, C. Christine; Watson, Sarah J. (18. 2. 2015). Pakistan's Enduring Challenges. University of Pennsylvania Press. стр. 246. ISBN 9780812246902. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. „Osama bin Laden was a hard-core Salafi who openly espoused violence against the United States in order to achieve Salafi goals.” 
2. Brown, Amy Benson; Poremski, Karen M. (18. 12. 2014). Roads to Reconciliation: Conflict and Dialogue in the Twenty-first Century. Routledge. стр. 81. ISBN 9781317460763. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. 
3. Osama Bin Laden (2007) Suzanne J. Murdico
4. Armstrong, Karen (11. 7. 2005). „The label of Catholic terror was never used about the IRA”. The Guardian. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. 
5. „Osama bin Laden | Biography, al-Qaeda, Terrorist Attacks, Death, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-01. Приступљено 2024-01-30. 
6. L. Meckler, A. Entous and Z. Hussain (1. 5. 2011). „U.S. Forces Kill Osama bin Laden Obama Says Sept. 11 Attacks Avenged in Commando Assault on Pakistani Compound; Body of Terror Mastermind Captured”. The Wall Street Journal. 
7. „Osama bin Laden is dead, Obama announces”. The Guardian. UK. 2. 5. 2011. Приступљено 29. 6. 2011. 
8. Радио телевизија Републике Српске: Непознато како је Бин Ладен добио пасош БиХ, 03.05.2011. (језик: српски)
9. Free Republic: Bosnia: The Birthplace of Al-Qaeda, 09 July 2005 (језик: енглески)
10. Agence France Presse: Bin Laden in the Balkans, Bin Laden was granted Bosnian passport, September 24, 1999 (језик: енглески)
11. Osama Bin Laden Issued a Bosnian Passport 8 February 2011 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2011) (језик: енглески)
12. Радио телевизија Републике Српске: Бин Ладенови походи на Балкан, 03.05.2011. (језик: српски)
13. Радио телевизија Републике Српске: Бин Ладен 1993. у Бечу извадио БХ пасош, Приступљено 16. 05. 2011. (језик: српски)
14. „Free Republic: Bosnia: The Birthplace of Al-Qaeda, 09 July 2005”. Приступљено 17. 4. 2013. 
15. „Зашто је Бин Ладен сахрањен у мору? („Б92“, 3. мај 2011)”. Приступљено 17. 4. 2013. 
16. „Мртви Осама ће донети нови мандат Обами („Ало“, 4. мај 2011)”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2013. 

Литература

• Bergen, Peter (2006). The Osama Bin Laden I Know: An Oral History of Al Qaeda's Leader. Simon & Schuster. ISBN 0-7432-9592-7. 
• Bergen, Peter (2008). „Al Qaeda, the Organization: A Five-Year Forecast”. Annals of the American Academy of Political and Social Science. 618: 14—30. ISSN 0002-7162. JSTOR 40375772. doi:10.1177/0002716208317599. 
• Gutman, Roy (2008). How We Missed the Story: Osama Bin Laden, the Taliban, and the Hijacking of Afghanistan. US Institute of Peace Press. ISBN 978-1-60127-024-5. 
• Scheuer, Michael (2002). Through Our Enemies' Eyes. Washington, D.C.: Brassey's. ISBN 1-57488-553-7. „Through Our Enemies' Eyes.” 
• Stern, Jessica (2003). Terror in the Name of God (1 изд.). New York: HarperCollins. ISBN 0-06-050533-8. 
• Wright, Lawrence (2006). The Looming Tower: Al-Qaeda And The Road To 9/11. New York: Knopf. ISBN 1-4000-3084-6. „The Looming Tower: Al-Qaeda And The Road To 9/11.” 
• Al-Bahri, Nasser (2013). Guarding bin Laden: My Life in Al-Qaeda. Thin Man Press. ISBN 9780956247360. 
• Atwan, Abdel Bari (2012). After Bin Laden: Al-Qaeda, the Next Generation. Saqi. ISBN 9780863564192. 
• Atwan, Abdel Bari (2006). The Secret History of Al-Qaeda. Saqi. ISBN 9780863567605. 
• Berner, Brad K (2007). Quotations from Osama Bin Laden. Peacock Books. ISBN 978-81-248-0113-0. 
• Bin Laden, Osama; Lawrence, Bruce (2005). Messages to the world: the statements of Osama Bin Laden. Verso. ISBN 1-84467-045-7. „Osama bin Laden.” 
• Burke, Jason (2007). Al-Qaeda: The True Story of Radical Islam (2nd изд.). London: Penguin. ISBN 978-0-141-03136-1. 
• Foreign Broadcast Information Service (2006) – Compilation of Usama Bin Laden Statements 1994 – January 2004
• Mura, Andrea (2015). The Symbolic Scenarios of Islamism: A Study in Islamic Political Thought. London: Routledge. ISBN 9781317014508. 
• Ibrahim, Raymond (2007). The Al Qaeda Reader. Broadway Books. стр. 318. ISBN 978-0-7679-2262-3. 
• Scheuer, Michael (2011). Osama Bin Laden. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973866-3. 

Спољашње везе

• Hunting Bin Laden – PBS Frontline (Nov. 2002)
• FBIS Report, Compilation of Usama Bin Laden Statements 1994 – January 2004
• FBI's 10 Most Wanted Fugitives poster Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2008)
• New Yorker article on Osama's youth, December 12, 2005
• Full text: bin Laden's 'letter to America', 24 November 2002
• Осама има своје ћелије у Босни али не верује босанским муслиманима („Данас“, 9. октобар 2009)
• Who is Osama bin Laden, BBC News, 6 December 2009
• Обама: Убијен бин Ладен („Блиц“, 2. мај 2011)
• Крај човека из пећине („Политика“, 2. мај 2011)
• Радио телевизија Републике Српске: Непознато како је Бин Ладен добио пасош БиХ, 03.05.2011. (језик: српски)
• Лов на бин Ладена („Вечерње новости“, фељтон, октобар 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2012)
• Osama bin Laden collected news and commentary at Dawn
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Осама бин Ладен”. The Guardian. 
• Full text: bin Laden's 'letter to America', The Observer, November 24, 2002
• Hunting Bin Laden, PBS Frontline, (November 2002)
• "5 Facts You Probably Didn't Know About Osama bin Laden", Dainik Bhaskar, (May 2016)
• Young Osama, Steve Coll, The New Yorker, December 12, 2005
• How the World Sees Osama bin Laden, slideshow by Life
• The Osama bin Laden File from The National Security Archive, posted May 2, 2011
• Letters from Abbottabad from Combating Terrorism Center
• FBI Records: The Vault - Osama Bin Laden