Обилић

Обилић
Обилић;
	Црква Мала Госпојина у Обилићу
	; (Република Србија) (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Обилић
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	6.864
Географске карактеристике
Координате	42° 41′ 11″ С; 21° 04′ 12″ И / 42.68638° С; 21.07008° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	526 m
	Обилић Обилић на карти Србије
Регистарска ознака	PR
Веб-сајт
	obiliq.rks-gov.net

Обилић (алб. Obiliq или Obiliqi, или Kastriot или Kastrioti) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 6.864 становника.^[б]

Налази се северозападно од Приштине, на путу према Косовској Митровици. Општина Обилић формирана је 1989. Пре тога Обилић и околина припадали су приштинској општини. Овде се налази црква посвећена Светом архангелу Михаилу.

Назив

Име Обилић је добио 1912. године, након ослобођења од Турака, по Милошу Обилићу, хероју Косовске битке, који је убио султана Мурата I. До тада се звао Глободерица. У последње време Албанци за град користе име Кастриоти, по Скендербегу.

Порекло становништва по родовима

Православни Роми^[1]

Ђокићи (7 к., Св. Никола) и Шашићи (5 к., Св. Никола), старинци.

Јоцовићи (3 к., Св. Василије). Досељен из Летанца (Лаб) средином 19. века.

Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Дреновца (Вучитрн) око 1880.

Николић (1 к., Св. Никола). Досељен из Ораховца (Подрима) за време бугарске окупације у првом светском рату.

У селу је 1933. живело и 7 кућа муслиманских Рома, надничара. У Обилићу су се настанили 1929. и 1930.

Цинцарски родови

Јовановићи (2 к.). Доселили се из Гопеша (Битољ) још одмах по подизању косовске пруге (1873) као житари, али само одрасли мушкарци. Породице су преселили по ослобођењу од Турака. За време првог светског рата се повукли у Гопеш, а по његовом свршетку поново дошли.

Ерковићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1912, куда су се повукли за време првог светског рата, да поново дођу 1918.

Трпчевићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1921.

Колонисти

из Лике

Иванишевић (5 к,), Цвијановићи (3 к.), Матићи (3 к.), Трбовићи (1 к.), Орлићи (4 к.), Пјевац (1 к.), Белићи (4 к.). Сви су досељени измећу 1922. и 1924.

из Црне Горе

Стојановићи (1 к.), из Иванграда.

Ђуровићи (1 к.), из љешанске нахије.

Контићи (1 к.), Влаховићи (1 к.), (1 к.). Радовановићи Досељавали се између 1921. и 1928.

из Боке

Суботићи (3 к.), Перовићи (1 к.), Даковићи (1 к.), Ћетковићи (3 к.), Радановићи (1 к.). Сви се доселили 1921.

из Хрватске

Марићи (1 к.), Хрвати, 1923.

из Истре

Вижин (1 к.), Словенац, досељен 1923.

из Србије

Павловић (1 к.), Мицић (1 к.), Јовић (1 к.), Пешић (1 к.), Поповић (1 к.), сви из Лесковца, досељени између 1922. и 1926.

Ивковић (1 к.), из Жупе александровачке, 1924.

Томовић (1 к.), из Вељег Бријега (Ибарски Колашин), 1924.

Дражевић (1 к.), родом из Обилића. Избегли са Косова 2001. године. Тренутно живе у Лазаревцу. Глава куће Влада и Соња Дражевић. Син Миодраг се школује, тренутно завршава средњу школу. Игра рукомет у Колубари, будући таленат светског рукомета.

Сви су колонисти за време рата били протерани од стране окупатора. Око 10 породица њихових није се вратило натраг. У њихове куће и на њихова имања су се доселили:

Илић (1 к.) и Симић (1 к.) из Србије.

Раденковић (1 к.), такође из Србије, иначе предратни колониста у Дреници.

Ивановићи (2 к.), из Црне Горе, предратни колониста у Метохији.

Ћућуз (1 к.), из Лике.

Албански род

Ашан (24 к.), од фиса Краснића. Старином је из Мата, а у Обилић досељен око 1820. из Новог Села („Новосеј“) у пределу Топојане у Љуми. Доселили се као сточари на купљени део чифлика и све до 1885. су лети гонили стоку на Кораб.

Становништво

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Обилић.

Етнички састав према попису из 1961.^[2]‍

Срби	1.778	48,8%
Албанци	1.434	39,3%
Црногорци	248	6,8%
Хрвати	77	2,1%
Укупно: 3.646

Етнички састав према попису из 1981.^[3]‍

Албанци	3.289	37,5%
Срби	2.828	32,2%
Роми	1.883	21,5%
Црногорци	466	5,3%
Муслимани	150	1,7%
Укупно: 8.769

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Албанци	6.627	96,5%
Ашкалије	155	2,2%
Роми	28	0,4%
Египћани	26	0,4%
Бошњаци	13	0,2%
Горанци	5	0,1%
Укупно: 6.864

Број становника на пописима:

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.217
1953.	1.613
1961.	3.646
1971.	6.906
1981.	8.769
1991.	11.612

Галерија

Споменик Милошу Обилићу пре рата 1998-1999. године
Споменик Милошу Обилићу, премештен из Обилића у порту Манастира Грачаница
Главна улица у Обилићу
ТЕ Косово А
ТЕ Косово Б

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.