Никола Шпирић (Дрвар, 4. септембар 1956) српски је политичар, универзитетски професор и доктор економских наука. Садашњи је председавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, министар финансија и трезора у Савету министара и председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.
Биографија
Рођен је 4. септембра 1956. године у Дрвару у тадашњој Народној Републици Босни и Херцеговини, СФРЈ. Ожењен је супругом Надом Шпирић, сестром босанскохерцеговачког певача Неџада Салковића, рођеном као Наида Салковић. Имају двоје деце, ћерку Јовану и сина Александра.[1]
Образовање
Основну школу је завршио у Дрвару 1970. године, a средњу, Електротехничку школу 1975. г. у Сарајеву. На Економском факултету у Сарајеву је 1979. г. дипломирао, а 1982. г. и магистрирао, одбранивши магистарски рад под насловом "Формирање и употреба средстава за финансирање развоја у самоуправном друштву".[2] Докторирао је 1999. године на Економском факултету у Српском Сарајеву на тему "Инвестициона политика као компонента стратешког менаџмента предузећа".[3]
Професионална каријера
Од 1980. до 1992. године био је асистент истраживач на Економском институту у Сарајеву.[2]
Од 1992. г. ради на Катедри за економску теорију, анализу и политику Економског факултета Универзитета у Бањој Луци, где данас предаје два предмета, Монетарне и јавне финансије и Фискалне и монетарне финансије.[3]
На Економском факултету у Бањој Луци изабран је у звање доцента 1999. године, у звање ванредног професора 2002. г., те напослетку у звање редовног професора 2006 г.[3]
Политичка каријера
Политиком се почео бавити 1993. године као члан Српске радикалне странке, где је био члан Извршног одбора. Године 1997. оснива Демократску странку за Бању Луку и Крајину, а годину дана касније излази на Опште изборе у БиХ као кандидат Српске демократске странке (СДС). На тим изборима освојио је двогодишњи мандат у Парламенту БиХ.[2]
Јуна 2000. године постаје заменик министра за људска права и избеглице у Савјету министара БиХ.[2]
На парламентарним изборима 2000. године улази у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине као кандидат Партије демократског прогреса (ПДП).[2]
Након чланства у ПДП, 2002. године постаје члан, a касније и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД),[4] те на општим изборима исте године као кандидат ове странке бива изгласан у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.[5] У периоду од 2002. до 2006. године такође је вршио функције председавајућег и заменика председавајућег Представничког дома.[6]
На Општим изборима 2006.[7] и 2010. године[8] је изабран у Представнички дом Парламента БиХ као кандидат СНСД, али оба пута је бирао извршне функције.
Председавајући Савјета министара Босне и Херцеговине
Након Општих избора 2006. године одриче се мандата у Представничком дому да би 4. јануара 2007. био именован за председавајућег Савјета министара БиХ.[9][10]
Високи представник за Босну и Херцеговину Мирослав Лајчак донео је 19. октобра 2007. године Закон о измјенама и допунама Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине.[11] У знак протеста, Шпирић је 1. новембра исте године поднео оставку на место председавајућег Савјета министара,[12] због страха да би одлука Високог представника могла умањити утицај Срба у Босни и Херцеговини у корист Бошњака и Хрвата. Његова оставка је изазвала по некима најгору кризу у Босни и Херцеговини од завршетка рата.[13]
Већ следећи месец поверен мандат да састави нови Савјет.[14] Дан касније, 28. децембра 2007. потврђен је нови сазив Савјета, који је имао исти састав као и претходни, чиме је криза решена.[15]
Испред Босне и Херцеговине је са европским комесаром за проширење Оли Реном и министром иностраних послова Словеније Димитријем Рупелом 16. јуна 2008. године потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.[16]
Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине
После Општих избора 2010. године одрекао се освојеног мандата у Представничком дому, да би 10. фебруара 2012. био именован за министра финансија и трезора БиХ.[17]
Политика
На састанку са америчким конгресменима Џоном Мекејном, Билом Делахантом и Денисом Кучинићем у фебруару 2010. навео је евроатлантске интеграције као приоритет босанскохерцеговачке политике и затражио је пријем Босне и Херцеговине у Акциони план за чланство у НАТО.[18]
Овај став је потврдио и у марту исте године у Бриселу, где је након састанка са Генералним секретаром НАТО Андерсом Фог Расмусеном изјавио да је интеграција Босне и Херцеговине у ЕУ и НАТО, заједно са добром регионалном сарадњом, кључни и стратешки спољнополитички циљ БиХ.[19]
Контроверзе
Центар за истраживачко новинарство је 9. новембра 2014. године објавио податке о непријављеној имовини босанскохерцеговачких политичара, укључујући и Николу Шпирића. Наиме, у имовинском картону, који се предаје Централној изборној комисији (ЦИК), није пријавио три стана, један у његовом власништву у Новом Саду и два стана његове деце у Београду и Бечу.[20] Иако су политичари дужни предати ЦИК-у имовинске картоне у којима наводе своју имовину и имовину чланова најуже породице, законом није прописана санкција за случај кршења те обавезе.
Признања
Српска православна црква је Николу Шпирића одликовала Орденом Светог Саве првог степена, због његовог доприноса на обнови православних светиња у Крајини.[21]
Никола Шпирић је кум Цркве Успења Пресвете Богородице у Прекаји.[22]
Референце
Спољашње везе
.jpg)
