Никола Нинковић

Никола Нинковић
Лични подаци
Пуно име Никола Нинковић
Надимак Пеглица
Датум рођења (1994-12-19)19. децембар 1994. (30 год.)
Место рођења Богатић, СР Југославија
Висина 1,82 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Мачва Богатић
Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2016. Партизан 81 (13)
2016—2018. Ђенова 17 (2)
2016. → Кјево 1 (0)
2017—2018. → Емполи 20 (4)
2018—2021. Асколи 62 (15)
2021. Бреша 0 (0)
2021—2022 Пролетер Нови Сад 18 (2)
2022—2023. Борац Бања Лука 20 (3)
2023— Торпедо Кутаиси 37 (10)
Репрезентативна каријера**
2011. Србија до 17 2 (0)
2012. Србија до 19 5 (3)
2012—2016. Србија до 21 4 (1)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2023.
** Датум актуелизовања: 5. новембар 2019.

Никола Нинковић (Богатић, 19. децембар 1994) српски је фудбалер који игра на средини терена.

Клупска каријера

Партизан

Нинковић је родом из Клења а прве фудбалске кораке је направио у Мачви из Богатића,[1] одакле је прешао у млађе категорије Партизана. Дана 11. јула 2011, заједно са Лазаром Марковићем потписује свој први професионални уговор са ФК Партизаном.[2][3] Деби у дресу Партизана је имао 19. јула 2011, у другом колу квалификација за Лигу шампиона на гостовању Шкендији, када је заменио Звонимира Вукића у 77. минуту.[4] Након што је пропустио већи део сезоне 2011/12. због мононуклеозе,[5] Нинковић је свој деби у Суперлиги Србије дочекао 31. марта 2012, против Рада на Бањици.[6] Забележио је до краја сезоне још три утакмице у шампионату 2011/12, у којем су црно-бели освојили титулу.

Свој први гол у дресу Партизана је постигао 11. августа 2012, у првенственој победи од 7:0 над БСК-ом из Борче.[7] Дана 31. октобра 2012, Нинковић је са 17 година, 10 месеци и 12 дана постао најмлађи капитен у историји клуба, а траку је добио у 64. минуту куп утакмице са чачанским Борцем, када је терен напустио Марко Шћеповић.[8] Најмлађи капитен је био до марта 2014. када је његов рекорд оборио Андрија Живковић.[9]

Нинковић је у дресу Партизана одиграо укупно 121 утакмицу и постигао 17 голова. Учествовао је у освајању три титуле (2012, 2013, 2015).

Италија

У завршници зимског прелазног рока, 1. фебруара 2016, Нинковић је потписао уговор са Ђеновом,[10][11][12] која га је одмах послала на шестомесечну позајмицу у Кјево.[13] У екипи Кјева је забележио само један наступ, 20. априла 2016, на утакмици 34. кола Серије А против Фрозинонеа.[6] Од сезоне 2016/17. почео је да игра за екипу Ђенове.[14] За Ђенову је дебитовао 2. октобра 2016, у 7. колу Серије А, на гостовању Болоњи,[6] а први гол је постигао у 10. колу, 25. октобра, на утакмици против Милана.[15] Други гол је постигао у 17. колу, 18. децембра, када је Ђенова савладала Палермо са 4:3.[16] Нинковић је као играч Ђенове у сезони 2016/17. наступио на 17 утакмица у Серији А, док је у Купу Италије забележио два наступа уз један постигнут гол, и то у продужецима утакмице са Перуђом.[17][6]

Није био у плановима Ђенове за сезону 2017/18, па је 31. августа 2017. отишао на једногодишњу позајмицу у друголигаша Емполи.[18] Са Емполијем је у сезони 2017/18. освојио прво место у Серији Б и помогао му да се врати у елитно друштво, постигавши четири гола на 20 наступа.[19] Након истека позајмице у Емполију, Нинковић се није вратио у Ђенову већ је у августу 2018. потписао трогодишњи уговор са друголигашем Асколијем.[19] У дресу Асколија је у сезони 2018/19. забележио 31 наступ (28 пута као стартер) у Серији Б, а постигао је шест голова уз седам асистенција.[20] На утакмици против Венеције, 2. новембра 2019, Нинковић се наљутио на саиграча Да Круза који му није дозволио да изведе пенал и самоиницијативно је напустио терен у 71. минуту после чега га је тренер Паоло Занети послао одмах у свлачионицу.[21] Због овог потеза, Асколи је казнио Нинковића са забраном играња на наредној утакмици против Кротонеа.[22]

Дана 1. фебруара 2021. је потписао двоипогодишњи уговор са Брешом.[23] Већ у мају исте године је раскинуо уговор са Брешом, а да није забележио ниједан наступ.[24]

Каснија каријера

Нинковић се у септембру 2021. вратио у српски фудбал и потписао уговор са Пролетером из Новог Сада.[25] У такмичарској 2021/22, у којој је Пролетер испао из Суперлиге Србије, Нинковић је наступио на 18 првенствених утакмица на којима је постигао два гола.

У сезони 2022/23. наступао је за Борац из Бања Луке.[26]

Репрезентација

Са репрезентацијом Србије до 17 година, Нинковић је играо на Европском првенству 2011. у Србији.[27] Са репрезентацијом до 19 година је играо на Европском првенству 2012. у Естонији.[28] На другој утакмици овог првенства, против Енглеске, Нинковић је постигао гол директно из корнера.[29]

За младу репрезентацију Србије, Нинковић је дебитовао као 17-годишњак, 7. септембра 2012, када је ушао у игру у другом полувремену квалификационе утакмице са Данском, и недуго затим постигао изједначујући гол за коначних 1:1.[30][31] Наступио је и 16. октобра 2012. на бараж утакмици са Енглеском у Крушевцу, коју је Србија изгубила са 0:1 па је тако остала без пласмана на Европско првенство 2013. у Израелу. Тај меч је обележила туча играча, у којој је учествовао и Нинковић.[32] Након те утакмице, Фудбалски савез Србије је суспендовао Нинковића и Огњена Мудринског са по годину дана забране играња у свим националним селекцијама.[33]

Након четири године паузе, Нинковић се 31. октобра 2016. поново нашао на списку младе репрезентације, овога пута код селектора Томислава Сивића за бараж утакмице против Норвешке.[34][35] Србија је успела да елиминише Норвежане у баражу, и избори пласман на Европско првенство 2017. у Пољској. Нинковић је наступио на првој утакмици баража у Београду,[36] док је реванш меч у Норвешкој преседео на клупи.[37] Ипак Нинковић није заиграо на Европском првенству, јер се одлуком новог селектора Ненада Лалатовића није нашао на коначном списку играча који путују на ово такмичење.[38]

Трофеји

Партизан

Референце

  1. ^ „Nikola Ninković u Seriji A”. macvainfo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 3. 11. 2019. 
  2. ^ „Partizan osvežio vezni red svojim talentima, Ninkovićem i Markovićem”. blic.rs. 11. 7. 2011. Приступљено 11. 7. 2011. 
  3. ^ „Marković i Ninković profesionalci!”. partizan.rs. 11. 7. 2011. Архивирано из оригинала 14. 07. 2011. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  4. ^ „Polished Partizan prevail against Shkëndija” (на језику: енглески). uefa.com. 19. 7. 2011. Приступљено 22. 7. 2011. 
  5. ^ „Ninković jači od mononukleoze”. b92.net. 9. 11. 2011. Приступљено 3. 11. 2019. 
  6. ^ а б в г „Nikola Ninković” (на језику: енглески). soccerway.com. Приступљено 3. 11. 2019. 
  7. ^ „Neumoljivi Partizan sa sedam golova ispratio BSK, Stojković pogodio sa penala”. sport.blic.rs. 11. 8. 2012. Приступљено 3. 11. 2019. 
  8. ^ „Ninković nasledio Jovetića i postao najmlađi kapiten u istoriji Partizana”. sport.blic.rs. 31. 10. 2012. Приступљено 3. 11. 2019. 
  9. ^ „NAJMLAĐI KAPITEN: Andrija Živković ušao u istoriju”. kurir.rs. 3. 3. 2014. Приступљено 3. 11. 2019. 
  10. ^ „Partizan prodao Ninkovića u Italiju!”. mozzartsport.com. 1. 2. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  11. ^ „FOTO: Džigi Ninković potpisao ugovor na hotelskoj recepciji”. mozzartsport.com. 1. 2. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  12. ^ „Rastanak u suzama: Moje srce ostaje u Partizanu! Znam da nije ispalo kako sam hteo, ali vratiću se jednog dana”. mozzartsport.com. 2. 2. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  13. ^ „FOTO: Džigi, dobro došao u Kjevo”. mozzartsport.com. 4. 2. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  14. ^ „Ninković predstavljen sa brojem 99, Darko Lazović u ulozi prevodioca”. mozzartsport.com. 8. 9. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  15. ^ „Prvenac Džigija Ninkovića! I to protiv Milana! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 25. 10. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  16. ^ „LUDO, LUDO, LUDO: U Đenovi 1:0, 2:1, 3:1, pa 3:4! Džigi ga dao glavom... SMS namestio gol i iznudio penal, Tomović u bolnici (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 12. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  17. ^ „Džigi odveo Đenovu u osminu finala kupa (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 12. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  18. ^ „Nikola Ninkovic è dell´Empoli” (на језику: италијански). empolicalcio.net. 31. 8. 2017. Архивирано из оригинала 10. 09. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2019. 
  19. ^ а б „"Džigi" Ninković u Seriji B”. mondo.rs. 18. 8. 2017. Приступљено 4. 11. 2019. 
  20. ^ „Askoli odustaje od Ninkovićeve prodaje: On je lider ekipe!”. mozzartsport.com. 26. 6. 2019. Приступљено 4. 11. 2019. 
  21. ^ „Skandal u režiji Džigija Ninkovića! Posvađao se sa saigračem oko penala i izašao sa utakmice”. mozzartsport.com. 2. 11. 2019. Приступљено 4. 11. 2019. 
  22. ^ „Očekivana odluka: Ninković izbačen iz tima”. mozzartsport.com. 4. 11. 2019. Приступљено 4. 11. 2019. 
  23. ^ „Džigi Ninković ima novi klub, doveo ga trener s kojim je već radio”. mozzartsport.com. 1. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021. 
  24. ^ „Džigi Ninković posle godinu dana bez utakmice traži novi klub”. mozzartsport.com. 12. 5. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  25. ^ „‘DŽIGI’ NINKOVIĆ ZA HOTSPORT: ‘Željan sam dokazivanja! Šteta što nema više ovakvih ljudi u srpskom fudbalu!’ (VIDEO)”. hotsport.rs. 22. 9. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 
  26. ^ „Borac u subotu gostuje Slobodi, Ninković odradio prvi trening”. nezavisne.com. 12. 8. 2022. Приступљено 12. 8. 2022. 
  27. ^ „Talents to watch from U17 finals” (на језику: енглески). uefa.com. 16. 5. 2011. Приступљено 4. 11. 2019. 
  28. ^ „Ten talents to track from Under-19 finals” (на језику: енглески). uefa.com. 16. 7. 2012. Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2019. 
  29. ^ „EP: Poraz Orlića, evrogol Ninkovića”. b92.net. 6. 7. 2012. Приступљено 4. 11. 2019. 
  30. ^ „Debitant Ninković evrogolom sprečio poraz od Danske i sačuvao "orliće" na prvom mestu”. sport.blic.rs. 7. 9. 2012. Приступљено 4. 11. 2019. 
  31. ^ „Ninković evrogolom približio Srbiju baražu za EP!”. novosti.rs. 7. 9. 2012. Приступљено 4. 11. 2019. 
  32. ^ „Skandal: Srpski fudbaleri posle poraza napali Engleze!”. novosti.rs. 16. 10. 2012. Приступљено 4. 11. 2019. 
  33. ^ „Ninković i Mudrinski suspendovani!”. b92.net. 25. 10. 2012. Приступљено 4. 11. 2019. 
  34. ^ „Spisak mlade reprezentacije: Povratak Džigija Ninkovića posle tri godine! Sivić opet pozvao Melega, debitant Lutovac”. mozzartsport.com. 31. 10. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  35. ^ „Ninković dočekao novu šansu u mladoj reprezentaciji: Zna se zbog koga nisam igrao”. novosti.rs. 1. 11. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  36. ^ „Serbia seize lead as Norway go home empty-handed” (на језику: енглески). uefa.com. 11. 11. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  37. ^ „Serbia take finals place despite Norway loss” (на језику: енглески). uefa.com. 15. 11. 2016. Приступљено 4. 11. 2019. 
  38. ^ „Lalatović objavio spisak Orlića za Evropsko prvenstvo”. reprezentacija.rs. 22. 5. 2017. Приступљено 4. 11. 2019. 

Спољашње везе

Read other articles:

Orang Igbo

Orang IgboLokasi  Tanah air Igbo  (dark green)di Nigeria  (green)Jumlah populasiSekitar 34 juta (perk. 2016)Daerah dengan populasi signifikan Nigeria 33 juta (2016)[1]BahasaIgboAgamaMayoritas Kekristenan, kadang-kadang disinkretkan dengan agama dan kepercayaan tradisional, minoritas Islam.[2] Orang Igbo (bahasa Inggris: /ˈɪɡboʊ/; ejaan yang salah Ibo,[3][4] sebelumnya juga dieja Iboe, Ebo, Eboe,[5] Eboa,[6] Heeb...

 

Akira Takabe

Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada April 2017. Akira TakabeInformasi pribadiNama lengkap Akira TakabeTanggal lahir 9 Mei 1982 (umur 41)Tempat lahir Prefektur Yamanashi, JepangPosisi bermain PenyerangKarier senior*Tahun Tim Tampil (Gol)2003 Tokyo Verdy 2005-2006 Rosso Kumamoto * Penampilan dan go...

 

ماريا باولا سيلفا

ماريا باولا سيلفا   معلومات شخصية الميلاد 11 مارس 1962 (61 سنة)  الطول 174 سنتيمتر  مركز اللعب لاعبة هجوم خلفي  الجنسية البرازيل  الوزن 60 كيلوغرام  أخوة وأخوات ماريا أنجيلكا  الحياة العملية الجوائز قاعة مشاهير كرة السلة للسيدات  [لغات أخرى]‏  تعديل مصدر...

Pedro González Vera

En este artículo sobre futbolistas se detectaron varios problemas. Por favor, edítalo y/o discute los problemas en la discusión para mejorarlo: Necesita referencias adicionales para su verificación. Las referencias no son claras o tienen un formato incorrecto. Este aviso fue puesto el 21 de junio de 2022. Para futbolista argentino, véase Pedro González Pierella. Para otras personas del mismo nombre, véase Pedro González. Pedro González Datos personalesNombre completo Pedro ...

 

Karlsplatz

Karlskirche di Karlsplatz, Wina. Karlsplatz (bahasa Indonesia: Alun-Alun Karl) adalah alun-alun kota yang terletak di perbatasan distrik pertama dan keempat kota Wina. Alun-alun ini menjadi salah satu pusat penghubung sarana transportasi di kota Wina. Alun-alun ini juga dikenal sebagai tempat berdirinya Karlskirche. Arsitektur Bagian terbesar alun-alun di sisi selatan yang disebut Resselpark dinamai dari penemu Josef Ressel. Di sini juga terdapat Karlskirche dengan kolam air yang besar di...

 

П'єр Московісі

У Вікіпедії є статті про інших людей із прізвищем Московісі. У Вікіпедії є статті про інших людей із прізвищем Московічі. П'єр Московісі Pierre Moscovici П'єр Московісі Міністр фінансів Франції 16 травня 2012 — 31 березня 2014Попередник Франсуа БаруенНаступник Мішель Сапен Міні...

Morgan dollar

U.S. dollar coin (1878–1904, 1921, 2021–present) This article is about the United States dollar coin. For the NASCAR team formerly known as Morgan-Dollar Motorsports, see Randy Moss Motorsports. Morgan dollarValue1 United States dollarMass26.73 g (4121⁄2 gr)Diameter38.1 mm (1.5 in)Thickness2.4 mm (0.09 in)EdgeReededComposition 90.0% Silver 10.0% Copper (1878–1904, 1921) 99.9% Silver (2021–present) Years of minting1878–1904, 1921, 2021–presentMin...

 

Itinerario Cultural del Consejo de Europa

Itinerario Cultural del Consejo de Europa es un distintivo otorgado por el Consejo de Europa a aquellas rutas, recorridos y trayectos que aglutinen una serie de valores.[1]​ Con los itinerarios culturales, el Consejo de Europa pretende ir más allá del simple lanzamiento de productos culturales o turísticos y apuesta por la protección de los valores culturales europeos, por fomentar nuevas formas de encuentros entre los jóvenes europeos, poner en valor patrimonios poco apreciados y ...

 

Tinie Tempah discography

Tinie Tempah discographyTinie at the 2010 Way Out West FestivalStudio albums3Music videos32EPs2Singles28 The discography of Tinie Tempah, a British rapper, contains three studio albums, two extended plays, twenty-eight singles (including eight as a featured artist) and thirty-two music videos. Tinie released his debut single Pass Out in February 2010. Featuring the track's producer Labrinth, the single debuted at number one on the UK chart. Frisky was released in June 2010 as Tinie's second s...

Ruqayya bint Ali

Daughter of Ali ibn Abi Talib Ruqayya bint Aliرُقَيَّة بِنْت عَلِيّBornMedinaDiedUnknownResting placeMashhad of Sayyida Ruqayya, Cairo or Bibi Pak Daman, LahoreSpouseMuslim ibn AqilChildren Muhammad ibn Muslim and Ibrahim ibn Muslim Abd Allah ibn Muslim Parents Ali (father) Al-Sahba bint Rabi'a (mother) Part of a series onShia Islam Beliefs and practices Monotheism Holy Books Prophethood Succession to Muhammad Imamate Angels Judgment Day Mourning of Muharram Intercession Cl...

 

Becky Sauerbrunn

Becky Sauerbrunn Sauerbrunn pada tahun 2017Informasi pribadiNama lengkap Rebecca Elizabeth SauerbrunnTanggal lahir 6 Juni 1985 (umur 38)Tempat lahir St. Louis, Missouri, Amerika SerikatTinggi 5 ft 7 in (170 cm)Posisi bermain Bek tengahInformasi klubKlub saat ini Portland ThornsNomor 4Karier junior Jefferson Barracks MarineKarier senior*Tahun Tim Tampil (Gol)2005 Boston Renegades 11 (1)2006–2007 Richmond Kickers Destiny 24 (3)2008–2010 Washington Freedom 50 (1)2009 → ...

 

Panchgachhi

Village development committee in Province No. 1, NepalPanchganchi पाँचगाछीVillage development committeeCountry   NepalProvinceProvince No. 1DistrictJhapa DistrictPopulation (2012) • Total16,600Time zoneUTC+5:45 (Nepal Time)Area code023 Panchganchi was a village development committee in Jhapa District in the Province No. 1 of south-eastern Nepal. At the time of the 2011 Nepal census it had a population of 16600 people living in 2207 individual ho...

Old Mine Road

Old road in Northeast America Old Mine RoadRoute informationLength104 mi (167 km)Componenthighways US 209 for much of lengthMajor junctionsSouth endColumbia, NJNorth endKingston, NY LocationCountryUnited StatesStatesNew Jersey, New York Highway system Old Mine Road is a road in New Jersey and New York said to be one of the oldest continuously used roads in the United States of America. At a length of 104 miles (167 km), it stretches from the Delaware Water G...

 

The Oath (Peretti novel)

For the 1973 novel by Elie Wiesel, see The Oath (Wiesel novel). For the 2012 book by Jeffrey Toobin, see The Oath: The Obama White House and the Supreme Court. The Oath AuthorFrank PerettiCover artistJim ThiesenLanguageEnglishGenreChristian fiction, horrorPublisherWord PublishingPublication date1995Media typebookPages656ISBN1595541896 The Oath is an allegorical 1995 horror/fantasy novel by Frank E. Peretti. The recipient of the 1996 ECPA Gold Medallion Book Award for Best Fiction,&#...

 

Neighbors: The Destruction of the Jewish Community in Jedwabne, Poland

2000 book by Jan T. Gross Neighbors: The Destruction of the Jewish Community in Jedwabne, Poland AuthorJan T. GrossOriginal titleSąsiedzi: Historia zagłady żydowskiego miasteczkaLanguagePolishSubjectJedwabne massacreGenrehistorical studiesPublisherFundacja PograniczePublication date2004Pages157ISBN9788386872138 Neighbors: The Destruction of the Jewish Community in Jedwabne, Poland is a book published in 2000 written by Princeton University historian Jan T. Gross exploring the July 194...

Matius 18

Matius 18Lukisan Yesus dan anak-anak kecil karya Carl Heinrich Bloch, berdasarkan Injil Matius 8:1-6.KitabInjil MatiusKategoriInjilBagian Alkitab KristenPerjanjian BaruUrutan dalamKitab Kristen1← pasal 17 pasal 19 → Matius 18 (disingkat Mat 18) adalah pasal kedelapan belas Injil Matius pada Perjanjian Baru dalam Alkitab Kristen, yang disusun menurut catatan dan kesaksian Matius, salah seorang dari Keduabelas Rasul Yesus Kristus.[1][2][3][4] Teks Nas...

 

Kinesiophobia

Fear of pain due to movement This article is an orphan, as no other articles link to it. Please introduce links to this page from related articles; try the Find link tool for suggestions. (January 2020) Kinesiophobia is the fear of pain due to movement. It is a term used in the context of rehabilitation medicine and physical therapy. Kinesiophobia is a factor that hinders rehabilitation and actually prolongs disability and pain.[1][2][3][4][5][6]...

 

ALCO RSD-7

ALCO RSD-7RSD-7 demonstrator DL-600, the first example built by ALCO.Type and originPower typeDiesel-electricBuilderALCOModelRSD-7Total produced29SpecificationsConfiguration:​ • AARC-C • UICCo′Co′Gauge4 ft 8+1⁄2 in (1,435 mm)Prime moverAlco 244CylindersV16Performance figuresPower outputDL-600: 2,250 hp (1,678 kW; 2,281 PS)DL-600A: 2,400 hp (1,790 kW; 2,433 PS)CareerDispositionAll scrapped The ALCO RSD-7...

Freedom-class littoral combat ship

Class of American littoral combat ships For the RCI cruise ship class, see Freedom-class cruise ship. Freedom class Freedom, showing a camouflage scheme, on sea trials in February 2013 Class overview BuildersMarinette Marine Operators United States Navy Preceded byN/A Succeeded byConstellation class[2][3][4][5] Cost$362 million[1] Built2005–present In commission2008–present Planned16 Building3 Completed13 Active8 Retired5 General char...

 

Mid Surrey (UK Parliament constituency)

Mid SurreyFormer County constituencyfor the House of CommonsThe two-member area in mid-to-dark green, the stark dark/light divide showing the preceding simpler east/west division of the county.CountySurrey1868–1885SeatsTwoCreated fromEast SurreyReplaced bylarge parts of BatterseaWandsworthClapham and approximately: Epsom or (Mid-Southern)Kingston (or Mid-Northern)major parts of Wimbledon Mid Surrey was a county constituency in Surrey, England 1868 — 1885. It returned two Members of Pa...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!