Неофашизам

Франко-фалангистички и нацистички сувенири у продавници у Толеду, Шпанија

Демонстрације Златне зоре у Грчкој, 2012.

Неофашизам је идеологија која се јавља након Другог свјетског рата, садржи битне елементе фашизма, те са њим чини континуитет.

Особине неофашизма могу се примјенити на скупине које изражавају одређено дивљење према лику и дјелу Бенита Мусолинија и Адолфа Хитлера или према било ком другом фашистичком вођи, фашистичкој држави или покрету. Неофашизам обично укључује ултра национализам, популизам, антиимиграцијску политику и/или понегдје политички нативизам, антикомунизам, те противљење парламентарном систему и либералној демократији. Означавање неке групе као неофашистичке може изазвати бурне реакције, поготово ако се то користи као политички епитет. Неки режими послије Другог свјетског рата описани су као неофашистички због своје ауторативне политике, али и понекад због своје фасцинације и симпатије према фашистичкој идеологији и ритуалима.

Постфашизам је појам који се примјењује на неколико европских политичких странака које заступају измјењени облик фашизма и који учествује у уставној политици.^[1][2]

Види још

• Неонацизам
• Фашизам
• Клерофашизам
• Протофашизам
• Криптофашизам

Извори

1. (језик: енглески) Постфашизам
2. Griffin, R. (2007) The 'post‐Fascism' of the Alleanza Nazionale: A case study in ideological morphology, Journal of Political Ideologies, 1/2: 123-145

Литература

• Tondi, Aligijero (1957). Vatikan i neofašizam. Sarajevo: Svjetlost.