Антикоминтернски пакт

Јапански амбасадор при Њемачкој Кинтомо Мушакођи и министар спољашњих послова Њемачке Јоахим фон Рибентроп потписују Антикоминтернски пакт.

Антикоминтернски пакт представљао је њемачко-јапански уговор из 25. новембра 1936. чије су се земље потписнице обавезале на политичку подршку у случају рата против СССР. Њемачка и Јапан су се овим споразумом обавезале да ће се, у случају да Совјетски Савез нападне било коју од њих, консултовати како да „заштите заједничке интересе”. Такође су се обавезале да ниједна од њих неће потписивати никакве споразуме са Совјетским Савезом, а Њемачка се додатно сложила да призна независност Манџукуа.

Осим што је требало да се бори против комунизма, Немачкој је донео и другу корист; давало је могућност да се агресивни планови Немачке пред западним силама још убедљивије приказу као искључиво антикомунистички и антисовјетски. Рачунало се да се уз помоћ Јапана, Велика Британија и Француска што јаче притисну и угрозе на Далеком истоку, како би ослабиле њихову отпорност у Европи.

Постојали су и одређени интереси у Јапану, који је имао експанзионистичке претензије на Далеком истоку и Пацифику, где су му главни противници били САД, Велика Британија и Француска, а не СССР. Намера им је била да се шире по Далеком истоку, онда када би Французи и Британци били заузети борбама у Европи (старом континенту). Немачка помоћ би била од капиталног значаја, ако би се Јапан ипак уплео у сукоб са СССР-ом.

Антикоминтернском пакту су касније приступиле и Италија, Мађарска, Манџукуо, Шпанија, Финска, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словачка, Кинеска национална влада Нанкинга, Ел Салвадор и Турска као посматрач.

Покушаји побољшања англо-њемачких односа

Прије потписивања Антикоминтернског пакта, у јуну 1935. године, потписан је Англо-њемачки поморски споразум између Уједињеног Краљевства и Нацистичке Њемачке. Тај догађај је означио почетак низа Хитлерових покушаја да побољша односе између те двије земље и тако изолује Совјетски Савез, док су Совјетски Савез и Уједињено Краљевство у исто вријеме покушавали то исто да ураде са Њемачком. Хитлер је покушао да утиче и на Пољску да се прикључи Антикоминтернском савезу, обећавајући рјешење територијалних питања између те двије земље.[1][2][3][4][5] Међутим, Пољска је то одбила у страху да ће тако постати марионетска држава Њемачке.

У то вријеме, многи јапански политичари, укључујући и адмирала Исорокуа Јамамота, били су изненађени[тражи се извор] Англо-њемачким поморским споразумом, али је њихов војни врх сматрао да је у питању смишљен план да се добије на времену док њемачка морнарица не дорасте британској. Наставили су да планирају рат или против Совјетског Савеза или против земаља западног свијета, рачунајући на то да ће Њемачка ријешити проблем са њиховим потенцијалним непријатељима у Европи.

Споразум

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Антикоминтернски споразум (1936).

Први њемачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против Коминтерне као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против Совјетског Савеза. После дужег размишљања и двоумљења, војно–политичко вођство Јапана прихватило је предлог о закључењу пакта са Немачком у форми анти–комунистичког, а не анти–совјетског споразума. Тако је 25. новембра 1936. године између Немачке и Јапана потписан уговор на пет година о пружању заједничког отпора „субверзивној активности” комунистичкој интернационали, и њеној разорној делатности против постојећих држава и друштвено–политичког система. Антикоминтерна пакт је имао тајни додатак, који је предвиђао да у случају „неизазваног напада или претње нападом од стране Совјетског Савеза на једну од потписница, друга неће преузети ништа што би олакшало положај Совјетског Савеза”.

У Совјетском Савезу, Антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају „Свети рат против Совјетског Савеза”.

Хитлер ће у току 1937. године главну пажњу усмерити на придобијање Италије за антикоминтерна пакт. Због добрих односа са СССР-ом, Мусолини ће дуго оклевати да му приступи. Да би се придобила Италија, најпре је Геринг путовао у Рим у јануару 1937. године, носећи Мусолинију предлог о стварању заједничке немачко–јапанско–италијанске поморске формације, и захтев да Италија напусти Друштво народа. Кључ придобијања Италије била је Мусолинијева посета Хитлеру у Минхену и Берлину 24-29. септембра 1937. године. У току помепзних свечаности, Дуче се преломио (у говору који је одржао на грандиозном митингу пред 800.000 становника Берлина, рекао је: „Кад фашиста има пријатеља, он иде са њим до краја.”). Неколико недеља касније, тачније 6. новембра 1937. године, Италија је приступила Антикоминтерна пакту.

Последице

Хитлерови напори да побољша односе са Уједињеним Краљевством су пропали. У августу 1939. године, Њемачка је прекршила одреднице Антикоминтернског пакта потписивањем споразума Рибентоп—Молотов, споразума о ненападању између Њемачке и Совјетског Савеза. Међутим, до 1940. године Хитлер је већ почео да кује план евентуалног напада на СССР, који би отпочео 1943. године, те је послао свог министра спољашњих послова, Јоахима фон Рибентропа, да преговара са Јапаном. Дана 25. септембра 1940. године, Рибентроп је послао телеграм Вјачеславу Молотову, совјетском министру спољних послова, да га обавијести да Њемачка, Италија и Јапан спремају нови војни савез. У том телеграму Рибентроп је покушао да убиједи Молотова да тај војни савез неће бити уперен против СССР него против САД:

Његова искључива сврха је да уразуми оне елементе који притискају САД да уђе у рат, тако што ће им демонстрирати чињеницу да ако САД уђу у рат, мораће аутоматски да се сукобе са три велике силе.

Обновљени пакт из 1941.

Антикоминтернски пакт је обновљен 1941. године, након напада Њемачке на Совјетски Савез, који је отпочео Операцијом Барбароса. Дана 25. новембра пакт је обновљен за наредних пет година, а земље потписнице овог пута су биле:[6]

Референце

  1. ^ Sean Greenwood: The Phantom Crisis: Danzig, 1939 стр. 225-246.
  2. ^ Martel 1999, стр. 232.
  3. ^ Anna Cienciala: Poland in British and French Policy in 1939: Determination To Fight-or Avoid War? стр. 413-433
  4. ^ Martel 1999, стр. 414.
  5. ^ Weinberg 1994, стр. 558–562.
  6. ^ Jan 2002, стр. 104

Литература

  • Akten zur deutschen auswärtigen Politik
    • Lambert, Margaret; et al., eds. 14. Juni bis 31. Oktober 1934. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'C-3'. 1973. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Lambert, Margaret; et al., eds. 26. Mai bis 31. Oktober 1936. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'C-5-2'. 1977. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Sontag, Raymond James; et al., eds. Von Neurath zu Ribbentrop. September 1937 - September 1938. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'D-1'. 1950. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. Deutschland und der Spanische Bürgerkrieg. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'D-3'. 1951. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. Polen, Südosteuropa, Lateinamerika, Klein- und Mittelstaaten. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'D-5'. 1953. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Sweet, Paul R.; et al., eds. Die letzten Wochen vor Kriegsausbruch: 9. August bis 3. September 1939. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'D-7'. 1956. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Smyth, Howard M.; et al., eds. 15. September bis 11. Dezember 1941. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'D-13-2'. 1970. . Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Rothfeld, Hans; et al., eds. 12. Dezember 1941 bis 28. Februar 1942. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). 'E-1'. 1969. . Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Ciano, Galeazzo 1937-1938: Diario. 1980.  (in Italian). Milan: Cappelli Editore.
  • Ciano, Galeazzo (2001). Gibson, Hugh (ed.). The Ciano Diaries. Simon Publications. Ciano, Conte Galeazzo (1947). The Ciano Diaries, 1939-1943: The Complete, Unabridged Diaries of Count Galeazzo Ciano, Italian Minister for Foreign Affairs, 1936-1943. Garden City Publishing Company, Incorporated. ISBN 1931313741. 
  • Goebbels, Joseph (2003). Reuth, Ralf Georg (ed.). Joseph Goebbels: Tagebücher 1924-1945 (in German). Goebbels, Joseph (2003). Tagebücher 1924 - 1945: Einführung, 1924 - 1929. Bd. 1 (3rd изд.). Munich: Piper Verlag GmbH. ISBN 3492214118.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  • Hitler, Adolf (1943) [1925]. Mein Kampf (in German). Leipzig: August Pries GmbH.
  • Horthy, Miklós; Simon, Andrew L.; Bowden, Ilona (2000) [1953]. (Nagybányai), Miklós Horthy; Simon, Andrew L. (2000). Admiral Nicholas Horthy: Memoirs. Safety Harbor: Simon Publications. ISBN 0966573439. . LCCN 00--10118.
  • Hull, Cordell (1948). The Memoirs of Cordell Hull. '2'. Hodder & Stoughton. 
  • Matsuoka, Yōsuke 日独防共協定の意義 [The significance of the Anti-Comintern Pact. 1937. ] (in Japanese). 第一出版社.
  • Rosinger, Lawrence K. (1940). „U.S.S.R. And Japan to Improve Trade Relations”. Far Eastern Survey. 9 (3): 33—35. JSTOR 3021550. doi:10.2307/3021550. .
  • Shigemitsu, Mamoru (1958). Japan and her Destiny: My Struggle for Peace. . New York CIty: E.P. Dutton & Co.
  • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 1. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 3. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 10. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
  • W. (1942). „Europäische Einheit im Zeichen des Antikominternpaktes”. Zeitschrift für Politik. 32 (1): 54—56. JSTOR 43347859. .
  • Barnhart, Michael A. (1987). Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security, 1919–1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801495298. 
  • Benson, Leslie (2001). Yugoslavia: A Concise History. Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 0333792416. 
  • Bieber, Hans-Joachim (11. 11. 2014). SS und Samurai: Deutsch-japanische Kulturbeziehungen 1933–1945. IUDICIUM Verlag. ISBN 9783862050437. 
  • Bix, Herbert P. (2007). Hirohito and the Making of Modern Japan. ISBN 9780061570742.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ). New York City: HarperCollins e-books.
  • Borejsza, Jerzy W. (1981). "Die Rivalität zwischen Faschismus und Nationalsozialismus in Ostmitteleuropa"(PDF). Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 29/4: 579–614.
  • Bosworth, Richard; Maiolo, Joseph, ур. (23. 4. 2015). The Cambridge History of the Second World War. 2: Politics and Ideologylocation=Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 9781107034075. 
  • Boyce, Robert; Robertson, Esmonde M., ур. (1989). Paths to War: New Essays on the Origins of the Second World War. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349203338. 
  • Boyd, Carl (1977). „The Role of Hiroshi Ōshima in the Preparation of the Anti-Comintern Pact”. Journal of Asian History. 11 (1): 49—71. .
  • Boyd, Carl (1981). „The Berlin-Tokyo Axis and Japanese Military Initiative”. Modern Asian Studies. 15 (2): 311—338. S2CID 145782449. doi:10.1017/S0026749X00007095. .
  • Cattaruzza, Marina (2013). Cohen, Gary B. (ed.). "Territorial Revisionism and the Allies of Germany in the Second World War". Austrian and Habsburg Studies (eBook ed.). 15. Cattaruzza, Marina; Dyroff, Stefan; Langewiesche, Dieter (децембар 2012). Territorial Revisionism and the Allies of Germany in the Second World War: Goals, Expectations, Practices. Berghahn Books. ISBN 9780857457394. 
  • Chapman, John W. M. (1987). „A Dance on Eggs: Intelligence and the 'Anti-Comintern'”. Journal of Contemporary History. 22 (2): 333—372. S2CID 159932747. doi:10.1177/002200948702200207. .
  • Duara, Prasenjit (2003). Sovereignty and Authenticity: Manchukuo and the East Asian Modern. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-2577-1. 
  • Ferris, John; Mawdsley, Evan, ур. (23. 4. 2015). „Fighting the War”. The Cambridge History of the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781107038929.  Непознати параметар |DUPLICATE_title= игнорисан (помоћ)
  • Germany and the Second World War book series
    • Deist, Wilhelm; et al. The Build-up of German Aggression. Germany and the Second World War. '1'. Превод: Falla, P. S. Oxford: Clarendon Press. 1990. ISBN 019822866X. 
    • Boog, Horst; et al. (1998). The Attack on the Soviet Union. Germany and the Second World War. '4'. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228864. 
    • Kroener, Bernhard R.; et al. (2000). „Organization and Mobilization of the German Sphere of Power: Wartime administration, economy, and manpower resources 1939–1941”. Germany and the Second World War. 5–1'. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228872. 
    • Boog, Horst; et al. „The Global War: Widening of the Conflict into a World War and the Shift of the Initiative 1941-1943”. Germany and the Second World War. 6'. 2001. . Translated by Osers, Ewald. Oxford: Clarendon Press.
  • Griesheimer, Anna (2008). Deutschland in der italienischen Literatur seit dem Ende des Zweiten Weltkrieges.  (in German). Passau: University of Passau.
  • Haslam, Jonathan (1984). Davies, R.W. (ed.). The Soviet Union and the Struggle for Collective Security in Europe, 1933-39. Studies in Soviet History and Society. The MacMillan Press Ltd. Crook, Malcolm (2002). Revolutionary France: 1788-1880. Oxford University Press. ISBN 0198731868. 
  • Henig, Ruth Beatrice (јануар 2005). The Origins of the Second World War, 1933-41. London: Routledge. ISBN 0415332621.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ). Routledge Taylor & Francis Group.
  • Hofer, Walther (1982). Hofer, Walther, ур. Der Nationalsozialismus: Dokumente 1933-1945. Fischer-Taschenbuch-Verlag. ISBN 3596260841.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ) (in German). Frankfurt/Main: Fischer Taschenbuch Verlag.
  • Holbraad, Carsten (2017). Holbraad, Carsten (6. 2. 2017). Danish Reactions to German Occupation: History and Historiography. London: UCL Press. ISBN 9781911307495. 
  • Ishida, Ken (20. 9. 2018). Japan, Italy and the Road to the Tripartite Alliance. Springer. ISBN 9783319962238. . LCCN 2018-948205.
  • Jelavich, Barbara (29. 7. 1983). History of the Balkans: Volume 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521274593. 
  • Kershaw, Ian (2000). Hitler, 1936-45: Nemesis. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 0393049949. 
  • Kershaw, Ian (2008). Hitler, the Germans, and the Final Solution. International Institute for Holocaust Research, Yad Vashem. ISBN 9780300124279. 
  • Kleßmann, Christoph, ур. (1989). September 1939: Krieg, Besatzung und Widerstand in Polen.  (in German). Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht.
  • Koch, Hannsjoachim W., ур. (1985). Aspects of the Third Reich. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349178919. 
  • Kochanski, Halik (12. 5. 2014). The Eagle Unbowed: Poland and the Poles in the Second World War. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0674284005. 
  • Lu, David John (2002). Agony of Choice: Matsuoka Yōsuke and the Rise and Fall of the Japanese Empire, 1880-1946. Lexington Books. ISBN 9780739104583.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ). Lexington Books.
  • MacDonald, Callum A. (1981). MacDonald, C. A. (30. 7. 1981). United States Britain and Appeasement 1936-1939. London: Macmillan Press Limited. ISBN 9781349165698. 
  • Mallett, Robert (2003). Mallett, Robert (јул 2003). Mussolini and the Origins of the Second World War, 1933-1940. New York City: Palgrave Macmillan. ISBN 0333748158. 
  • Martin, Bernd (1970). „Zur Vorgeschichte des deutsch-japanischen Kriegsbündnisses”. Wissenschaft und Unterricht. 21: 606—615. .
  • Michalka, Wolfgang (1980). Ribbentrop und die deutsche Weltpolitik, 1933-1940: Aussenpolitische Konzeptionen und Entscheidungsprozesse im Dritten Reich. Munich: W. Fink. ISBN 3770514009. 
  • Mitter, Rana (10. 9. 2013). Forgotten Ally: China's World War II, 1937–1945. Boston: Houghton Miffin Harcourt. ISBN 9780547840567. 
  • Morley, James William, ур. (1935). Deterrent Diplomacy: Japan, Germany and the USSR, -1940: Selected Translations from Taiheiyō sensō e no michi, kaisen gaikō shi. New York City: Columbia University Press. ISBN 9780231089692. . Translated by Baerwald, Hans.
  • von zur Mühlen, Patrik (1973). "Japan und die sowjetische Nationalitätenfrage am Vorabend und während des Zweiten Weltkrieges". Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 21/3: 325–333.
  • Nish, Ian; Kibata, Yoichi, eds. Nish, I.; Kibata, Y. (28. 9. 2000). The History of Anglo-Japanese Relations, 1600–2000: Volume II: The Political-Diplomatic Dimension, 1931–2000. Houndmills: Palgrave Macmillan. ISBN 9781403919670. 
  • Presseisen, Ernst Leopold (17 December 2013). Germany and Japan: A Study in Totalitarian Diplomacy 1933–1941. Den Haag: Springer. ISBN 978-94-017-6456-8. doi:10.1007/978-94-017-6590-9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ). Springer-Science + Business Media.
  • Schroeder, Paul W. (1958). The Axis Alliance and Japanese-American Relations, 1941. American Historical Association. ISBN 0801403715.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ). Cornell University Press.
  • Shimazu, Naoko (1998). Shimazu, Naoko (22. 1. 2002). Japan, Race and Equality: The Racial Equality Proposal of 1919. Taylor & Francis. ISBN 9780203207178. 
  • Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany (1st изд.).  New York: Simon and Schuster, Inc. LCCN 60--6729.
  • Spector, Robert M. (2005). Spector, Robert Melvin (2005). World Without Civilization: Mass Murder and the Holocaust, History and Analysis. Lanham: University Press of America. ISBN 0761829636. 
  • Chor, So Wai (2002). „The Making of the Guomindang's Japan Policy, 1932-1937: The Roles of Chiang Kai-Shek and Wang Jingwei”. Modern China. 28 (2): 213—252. JSTOR 3181354. S2CID 143785141. doi:10.1177/009770040202800203. .
  • Steiner, Zara (31. 3. 2011). The Triumph of the Dark: European International History 1933-1939. Oxford University Press. ISBN 9780199212002. 
  • Stratman, George John (1970). Germany's diplomatic relations with Japan 1933-1941. Graduate Student Theses, Dissertations, & Professional Papers. '2450'. University of Montana. 
  • Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Stanford: Stanford University Press. ISBN 0804736154. 
  • Vehviläinen, Olli (2002). Finland in the Second World War: Between Germany and Russia. New York City: palgrave. ISBN 0333801490. . Translated by McAlestar, Gerard.
  • Waddington, Lorna L. (октобар 2007). „The Anti-Komintern and Nazi Anti-Bolshevik Propaganda in the 1930s”. Journal of Contemporary History (на језику: енглески). 42 (4): 573—594. ISSN 0022-0094. doi:10.1177/0022009407081488. Приступљено 2. 1. 2024. 
  • Weinberg, Gerhard L. (1954). „Die geheimen Abkommen zum Antikominternpakt. Dokumentation”. Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (2): 193—201. 1954. .
  • Winchester, Betty Jo (децембар 1973). „Hungary and the "Third Europe" in 1938”. Slavic Review (на језику: енглески). 32 (4): 741—756. ISSN 0037-6779. JSTOR 2495494. doi:10.2307/2495494. Приступљено 2. 1. 2024. 

Спољашње везе

Антикоминтернски пакт на Викимедијиној остави.

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!