Наблус (арап. نابلس; хебр. שכם; грч. Νεάπολις) је град у Палестини, на северу Западне обале реке Јордана, отприлике 49 km северно од Јерусалима,[1] (отприлике 63 km путем), са популацијом од 126.132.[2] Смештен између Брда Ебал и Брда Геризим, административно је средиште гувернатуре Наблус и палестински комерцијални и културни центар, седиште Националног универзитета Ан Наџах, једне од највећих палестинских високошколских институција, и Палестинске берзе.[3]
Град је римски цар Веспазијан 72. године нове ере назвао „Флавиа Неаполис”. Током владавине Византијског царства, сукоб између градских хришћана и Самарићана достигао је врхунац у низу Самарићанских устанака. Након гушења устанка 529. број Самарићана у граду се драстично смањио. Освајањем муслимана у 7. веку, град је добио данашње арапско име Наблус. Крсташи су 1099. освојили град под командом Танкреда Галилејског и преименовали га у Напуљ.[4] Наблус је постао део Јерусалимског краљевства. Муслиманско, оријентално православно и самарићанско становништво остало је у граду и у коме су им се придружили неки крсташи који су се ту настанили. Године 1120. крсташи су сазвали „Наблуски сабор” на ком су донети први писани закони краљевства.[4] Самарићанску синагогу претворили су у цркву.[5] Град је 1187. пао под власт Ајубида, а касније и мамлучког султаната. Под Османлијама, који су град освојили 1517. године, Наблус је служио као административни и трговачки центар околног подручја, које одговара данашњој северној Западној обали.
Након што су британске снаге заузеле град током Првог светског рата, Наблус је инкорпориран у Британски мандат над Палестином 1922. После Арапско-израелског рата 1948., био је под јорданском влашћу заједно са остатком Западне обале. Израел је заузео Наблус од 1967. у Шестодневном рату, а од 1995. године њиме управља Палестинска управа. Данас је становништво претежно муслиманско, са малим хришћанским и самарићанским мањинама.