Миленко Стојичић

Миленко Стојичић
Датум рођења(1956{{month}}{{{day}}})1956.
Место рођењаМркоњић Град, ФНРЈ
Датум смрти11. мај 2019.(2019-05-11) (62/63 год.)
Место смртиБања Лука, Република Српска, БиХ

Миленко Стојичић (Мркоњић Град, 1956 — Бања Лука, 11. мај 2019) био је српски писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар и новинар из Републике Српске, Босне и Херцеговине.[1]

Биографија

Рођен је 1956. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и гимназију. Живео је и радио у Бањој Луци.[2][3]

Био је уредник Културно-образовног програма на радију РТРС.[2] Писао је фељтоне и колумне у „Вечерњим новостима“, „Ослобођењу“, „Гласу Српске“, „Независним новинама“ и „Фокусу“.[4] Објавио је тридесетак књига, међу којима неколико књига пјесама и приповијетки, десетак романа итд. Приредио је „Антологију српске приповијетке РС“, а његова дјела су заступљена у антологијама „Млада српска проза“, „Најљепше српске приче“ и др. Нека дјела су му превођена на француски и њемачки језик.[1]

Награде

Добитник је Кочићеве награде за 2010. годину,[5] Годишње награде удружења књижевника Републике Српске, награде Кочићево перо, књижевних награда Иво Андрић, Зија Диздаревић, Младен Ољача, Веселин Маслеша,[1] Никица Павлић, Гордана Тодоровић, награде Фондације „Петар Кочић“ из Дортмунда, награде „Вечерњих новости“ за фељтон итд.[4] Добио је Награду Удружења књижевника Српске за најбољу књигу у 2011. години, за роман „Пиши тише Андрићево име“.[6]

Дела

књиге пјесама
  • „Стилус“, Београд
  • „Псалми и проклетства“, Свјетлост, Сарајево 1988.
  • „Брижит Бардо књижевности“, Бања Лука
књиге приповијетки
  • „Књига од живог меса“, Глас, Бања Лука, 1987.
  • „Слаткиш за Варлама Тихоновића“
  • „Министру свјетске књижевности“, Октоих, Подгорица 1996.
  • „Андрићев писмар“, Београд
  • „Сентиментална историја књижевности“, Бесједа, Бања Лука. 2003. ISBN 99938-35-42-0.
  • „Причар“, Глас српски. 2002. ISBN 978-86-7119-225-5.
  • „Кратке приче у дуге ноћи“, Бања Лука
романи
  • „Уштапи“, Веселин Маслеша. 1986. ISBN 978-86-21-00088-3.
  • „Од страха почетница“, Свјетлост, Сарајево, 1990.
  • „Тајна буквица“, Књижевна омладина Србије, Београд, 1995.
  • „Перо на жуч“, Рад, Београд, 1995.
  • „Кочић, муња над књижевином“
  • „Титон“, Филип Вишњић, Београд. 2007. ISBN 978-86-7363-534-7.
  • „Адресат Андрић“, Народна књига - Алфа. 2002. ISBN 978-86-331-0727-3.
  • „Казанова у Савезу комуниста“, Бесједа, Бања Лука. 2000. ISBN 978-86-7492-005-3.
  • „Ломоносов: први Рус“, Прелом, Бања Лука. 2003. ISBN 99938-648-6-2.
  • „Бањалучки милоштар“, Art print, Бања Лука, 2008.
  • Пиши тише Андрићево име, издавач: Радио-телевизија Републике Српске (2011)[7]
остало
  • „Антологија савремене приповијетке РС“ - антологија
  • „Еколоквијум“, ЈПШ Шуме Републике Српске - антологија и еко читанка
  • „Те(к)стирање читача“ - књига есеја и критика
  • „Добро(не)дошла књига“, Глас Српски. 1996. ISBN 978-86-7119-087-9. - књига документарне прозе
  • „Киш, уобличења“ - књига посвећена Данилу Кишу
  • „Лијепа књига о Кочићу“, Бесједа, Бања Лука, 2004.
  • „Моји разговорници“, Књижевна задруга, Бања Лука, 2004.
  • „Бескрај Крајине“
  • „64 поља књижевности“,
  • „Књига над Бањалуком“
  • „Мноштвена књига“

Референце

  1. ^ а б в Неда Симић-Жерајић: Миленко Стојичић: Прижељкујем критичка решета[мртва веза], Глас Српске, 25. август 2010.
  2. ^ а б „Миленко Стојичић”. Приступљено 9. 9. 2010. [мртва веза]
  3. ^ Преминуо писац Миленко Стојичић rtrs.tv
  4. ^ а б „Глас истока”. Приступљено 9. 9. 2010. 
  5. ^ Невена Вржина: Миленко Стојичић: Људи се боје откључати Кочића, Независне новине, 13. август 2010.
  6. ^ Радио-телевизија Републике Српске: Награђен Стојичићев роман, 16. 1. 2012. (језик: српски)
  7. ^ „Промовисана књига Миленка Стојчића”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 10. 2011. Приступљено 19. 10. 2011. 

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!