Мачван је рођен у Вуковару, али је због рата морао да напусти родни град, па је са мајком један период провео у Новом Саду. Касније се вратио у Вуковар, где је са шест година почео да тренира кошарку у истоименом клубу. Ипак убрзо се са породицом поново сели, овога пута у Бачку Паланку. Тамо је Мачван тренирао у екипи Дунава.[1]
Када је имао 13 година, на једном кошаркашком кампу га је запазио Милован Булатовић, тренер млађих селекција у ФМП-у. На позив овог тренера, Мачван се сели у Београд и почиње да наступа у млађим категоријама ФМП-а.[1] Са јуниорима ФМП-а у сезони 2006/07. стиже до финала јуниорске Евролиге, где су поражени од Жалгириса. Мачван је у финалној утакмици забележио 28 поена и 15 скокова.[2] Првом тиму ФМП-а је прикључен у сезони 2007/08. код тренера Владе Вукоичића. Одиграо је пет утакмица за ФМП на почетку такмичарске 2007/08. у Јадранској лиги.[3] С обзиром да Мачван није имао професионални уговор са екипом ФМП-а, јер је био малолетан, у децембру 2007, недуго након што је постао пунолетан, потписује четворогодишњи уговор са вршачкимХемофармом, који је ФМП-у платио минимално прописано обештећење од 150.000 евра.[4]
Мачван је у екипи Хемофарма провео три године (децембар 2007—децембар 2010).[5] Током тог периода тренирала су га четворица тренера — Мирослав Николић, Влада Вукоичић, Стеван Караџић и Жељко Лукајић. Мачван је у неколико наврата са Хемофармом стизао до завршница како домаћег тако и регионалног такмичења, али ипак није освојио трофеј. Био је најкориснији играч свог клуба по индексу корисности у Јадранској лиги у две узастопне сезоне — 2008/09, 2009/10,[6] док је у сезони 2010/11. био најкориснији играч целе лиге до момента одласка у децембру 2010.[7] Са вршачким клубом је у сезони 2008/09. стигао до полуфинала УЛЕБ купа (данашњи Еврокуп) где су поражени од Лијетувос ритаса. У овој сезони Мачван је пружао запажене партије у УЛЕБ купу, па је у марту 2009. добио награду „Звезда у успону”, која се додељује најбољем младом играчу у сезони.[8]
У априлу 2009. је наступао на Најк хуп самиту у Портланду, утакмици на којој играју млади играчи из САД против играча из остатка света. Мачван је предводио светску селекцију јуниора у победи над јуниорским саставом САД 97:89. Он је меч завршио са 23 поена, 14 скокова и шест асистенција, и био је најкориснији играч утакмице. Била је то прва победа екипе света након 1998. године када је за њих наступао Дирк Новицки.[9]
У децембру 2010. напушта Хемофарм и прелази у Макаби из Тел Авива.[5] Потписао је уговор у трајању од четири и по године (до лета 2015).[10] Мачван је у дресу израелског клуба дебитовао у Евролиги, али тренер Дејвид Блат му није давао велику минутажу. На 12 одиграних утакмица у најјачем клупском европском такмичењу, бележио је просечно тек 3,5 поена по мечу.[11] Макаби је у сезони 2010/11. стигао до финала Евролиге, где је поражен од Панатинаикоса, a Мачван је у финалној утакмици провео 12 минута на паркету, уз три постигнута поена.[11] Српски кошаркаш је са Макабијем освојио два трофеја, прво у фебруару 2011. национални Куп,[12] а потом у мају исте године и титулу првака Израела.[13]
У октобру 2011. Макаби га шаље на једногодишњу позајмицу у Партизан.[15] Мачван је са црно-белима у сезони 2011/12. освојио титулу првака Србије и Куп Радивоја Кораћа. Наступао је и у Евролиги где је на 10 одиграних утакмица бележио просечно 15,3 поена и 8,2 скока по мечу.[11]
У јулу 2012. раскида уговор са Макабијем и потписује двогодишњи уговор са екипом Галатасараја.[16] Мачванов бивши клуб Макаби добио је као обештећење 250.000 евра. Мачван је са екипом Галатасараја у сезони 2012/13. освојио титулу првака Турске. Након две сезоне је напустио клуб.
У октобру 2014. се вратио у Партизан, потписавши уговор до краја сезоне.[17][18] Мачван са црно-белима у сезони 2014/15. није освојио ниједан трофеј. Партизан је у овој сезони први пут након 13 година остао без титуле првака државе, након пораза од Црвене звезде у финалној серији Суперлиге Србије.[19] Ипак и поред пораза, Мачван је добио награде за најкориснијег играча и најбољег стрелца финалне серије. Он је у три дуела са Црвеном звездом сакупио укупно 65 индексних поена, постигао 46 поена и забележио по 33 скокова, четири асистенције и 19 изнуђених фаулова.[20] Од истог противника Партизан је елиминисан и у полуфиналима Купа Радивоја Кораћа и Јадранске лиге, док су у Еврокупу црно-бели елиминисани већ након прве фазе. Мачван је уврштен у идеалну петорку Јадранске лиге за сезону 2014/15, након што је бележио просечно 11,4 поена, 7,2 скока и 2,7 асистенције по мечу.[21]
У јулу 2015. потписује двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[22] У екипи коју је водио Јасмин Репеша, Мачван је провео наредне две сезоне, током којих је освојио једну титулу првака Италије (2015/16), један Суперкуп (2016) као и два трофеја Купа Италије (2016, 2017).
У јулу 2017. потписује двогодишњи уговор са Бајерн Минхеном, на чијој клупи је седео Александар Ђорђевић.[23] У јануару 2018, на утакмици Еврокупа против Зенита у Санкт Петербургу, Мачван је доживео тешку повреду колена због које је пропустио остатак сезоне 2017/18.[24] Бајерн је у овој сезони освојио Бундеслигу и Куп Немачке, па је тако Мачван освојио још два трофеја у својој каријери, иако због повреде није могао да игра у одлучујућим утакмицама. Након шестомесечне паузе, Мачван се лета 2018. прикључио припремама Бајерна код тренера Дејана Радоњића (заменио Ђорђевића у марту 2018).[25] Ипак у септембру 2018. обнавља повреду колена,[26] након чега пропушта целу 2018/19. сезону.[27]
У јулу 2019. одлази у Јапан и потписује за екипу Токио Алварк, код тренера Луке Павићевића.[28] У септембру 2019. са екипом Токија осваја Куп шампиона Азије, а том успеху је значајно допринео јер је у финалној утакмици са Ал Ријадијем постигао 20 поена, ухватио осам лопти и поделио шест асистенција.[29] У првенству Јапана је одиграо 20 утакмица на којима је бележио просечно 15 поена по мечу.[30] Због пандемије корона вируса у марту 2020. је првенство Јапана отказано, а Токио Алварк је проглашен шампионом своје конференције.[31]
Мачван је 1. јуна 2020. објавио да завршава играчку каријеру.[32]
Репрезентација
Млађе категорије
Мачван у дресу репрезентације 2010. године
Са репрезентацијом Србије до 19 година је освојио Светско првенство 2007. године у Новом Саду.[33] Мачван је на том првенству проглашен за најкориснијег играча,[34] иако је био годину дана млађи од конкуренције. Постигао је 19 поена и забележио 10 скокова у финалној утакмици са репрезентацијом САД, за коју су између осталих играли Стеф Кари, Деандре Џордан...[35] Истог лета је са својом генерацијом, репрезентацијом до 18 година, освојио златну медаљу на Европском првенству у Шпанији. Мачван је у финалној утакмици против Грчке постигао 32 поена уз 14 скокова.[36]
У августу 2008. са репрезентацијом до 20 година осваја Европско првенство у Летонији. Мачван је и на овом турниру пружао запажене партије, а у финалној утакмици са Литванијом је постигао 31 поен.[37] Лета 2009. са универзитетском селекцијом осваја златну медаљу на Универзијади у Београду.[38]
Сениори
Након добрих партија у универзитетском тиму, селектор Душан Ивковић позвао је њега, и још четворицу саиграча, на припреме сениорске репрезентације за Европско првенство 2009. у Пољској.[39] Мачван је успео да избори своје место међу првих дванаест и буде део тима који је освојио сребрну медаљу на Европском првенству.[40]
Мачван се нашао на ширем списку новог селектора Александра Ђорђевића за Светско првенство 2014. у Кини,[43] али је ипак отпао при првом скраћивању списка.[44] Наредне 2015. године се поново нашао на ширем списку селектора Ђорђевића за Европско првенство,[45] али је опет отпао при првом скраћивању списка.[46] Након три године паузе, Мачван је коначно заиграо за национални тим лета 2016. Због повреде је пропустио квалификациони турнир за Олимпијске игре, али је заиграо на Олимпијском турниру у Рију где је освојио сребрну медаљу.[47]
Као капитен је предводио репрезентацију на Европском првенству 2017. године где је освојена сребрна медаља након пораза у финалу од Словеније.[48][49] Због повреде је пропустио целу сезону 2018/19, па је у договору са селектором Ђорђевићем одлучено да пропусти и Светско првенство 2019. у Кини.[50]
