Метонимија је стилска фигура у којој се реч или синтагма користи у пренесеном значењу (да означи нешто друго).[1] За разлику од метафоре, која је скраћено поређење и заснива се на сличности, метонимија може бити опсежнија и заснива се на стварној блискости и логичкој повезаности (нпр. стваралац и дело, народ и држава, узрок и последица, посуда и садржина, оруђе и радња, знак и означена појава...). Ако се део целине јасно исказује целином или целина јасно предочава својим делом, то је онда синегдоха.
Метонимија означава употребу речи у пренесеном значењу, и код ње значење се преноси према одређеним стварним односима.
Уместо једне речи која означава одређени појам, употребљава се друга реч, односно други појам, који је у некој стварној вези с првим појмом.
Реч метонимија је настала од грчке речи μετωνυμία (metōnymía), што значи „промена имена”, или од μετά (metá), што значи „после”, „иза” и -ωνυμία (-ōnymía) суфикс који именује стилску фигуру, од ὄνυμα (ónyma) или ὄνομα (ónoma), што значи „име”.[2]
Метонимија се може наћи у песми Почетак буне против дахија.[5]
Метонимија и друге стилске фигуре су и у стиху народне песме Остаћу ја [неудата] певачице Ане Бекуте:
Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.