Метонимија

Пабло Ескобар, познати наркобос из Колумбије, познат је по својој метонимијској узречици „сребро ил’ олово”. Сребро у његовој дилеми значи материјално добро (најчешће новац), а ако се одбије сребро, онда следи олово, односно убиство из ватреног оружја.

Метонимија је стилска фигура у којој се реч или синтагма користи у пренесеном значењу (да означи нешто друго).^[1] За разлику од метафоре, која је скраћено поређење и заснива се на сличности, метонимија може бити опсежнија и заснива се на стварној блискости и логичкој повезаности (нпр. стваралац и дело, народ и држава, узрок и последица, посуда и садржина, оруђе и радња, знак и означена појава...). Ако се део целине јасно исказује целином или целина јасно предочава својим делом, то је онда синегдоха.

Метонимија означава употребу речи у пренесеном значењу, и код ње значење се преноси према одређеним стварним односима.

Уместо једне речи која означава одређени појам, употребљава се друга реч, односно други појам, који је у некој стварној вези с првим појмом.

Етимологија

Реч метонимија је настала од грчке речи μετωνυμία (metōnymía), што значи „промена имена”, или од μετά (metá), што значи „после”, „иза” и -ωνυμία (-ōnymía) суфикс који именује стилску фигуру, од ὄνυμα (ónyma) или ὄνομα (ónoma), што значи „име”.^[2]

Примери

• Сребро ил’ олово (сребро означава новац, а олово значи метак /убиство/)
• Читам Шантића (читам Штанићево дело)
• Цела Србија је на ногама (већина Срба прати неки догађај)
• Окренуо ми је леђа (изневерио ме је, напустио ме је)
• Попио је чашицу превише (попио је пиће превише)
• Нема хлеба без мотике (нема хране без рада)
• Већ је седе косе (већ је остарио)
• Саградио је кров над главом (саградио је кућу)

Иглси (орлови) се не односи на праве орлове, већ на НФЛ екипу Филаделфија иглс; стварна логичка блискост ипак постоји јер тим у имену има назив „Иглс”

• Иглси победили Џајантсе (екипа америчкога фудбала Филаделфија иглси победили су екипу америчкога фудбала Њујорк џајантсе)^[3]
• Померити сат (померити сказаљке на сату)^[4]
• Попио сам целу флашу (попио сву текућину из флаше)^[4]
• Чујем неки телефон (чујем звоно на нечијем телефону)^[4]

Метонимија се може наћи у песми Почетак буне против дахија.^[5]

Метонимија и друге стилске фигуре су и у стиху народне песме Остаћу ја [неудата] певачице Ане Бекуте:

• Запросио Месец зору да му дане рађа (нестанком месеца из видика од. почетком зоре излази сунце што је уобичајен почетак и трајање/ток једног дана; циклус).

Види још

• Синегдоха

Референце

1. „Metonymy - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 24. 2. 2018. 
2. Welsh, Alfred Hux; James Mickleborough Greenwood (1893). Studies in English Grammar: A Comprehensive Course for Grammar Schools, High Schools, and Academies. New York City: Silver Burdett. стр. 222. 
3. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Сумирање утисака”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-15. 
4. „Да ли сте померили сат?”. Језикофил (на језику: српски). 2016-10-31. Приступљено 2022-03-27. 
5. „Метонимија – Опште образовање”. Opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 24. 2. 2018. 

Литература

• Blank, Andreas (1997). Prinzipien des lexikalischen Bedeutungswandels am Beispiel der romanischen Sprachen. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-093160-0. 
• Corbett, Edward P.J. (1998) [1971]. Classical Rhetoric for the Modern Student (4th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511542-0. 
• Dirven, René (1999). „Conversion as a Conceptual Metonymy of Event Schemata”. Ур.: K.U. Panther and G. Radden. Metonymy in Language and Thought. John Benjamins Publishing. стр. 275–288. ISBN 978-90-272-2356-2. 
• Fass, Dan (1988). „Metonymy and metaphor: what's the difference?”. Proceedings of the 12th conference on Computational linguistics. 1. стр. 177—81. ISBN 963-8431-56-3. doi:10.3115/991635.991671. 
• Fass, Dan (1997). Processing Metonymy and Metaphor. Ablex. ISBN 978-1-56750-231-2. 
• Gaines, Charles (2003). „Reconsidering Metaphor/Metonymy: Art and the Suppression of Thought” (64). 
• Grzega, Joachim (2004). Bezeichnungswandel: Wie, Warum, Wozu? Ein Beitrag zur englischen und allgemeinen Onomasiologie. Heidelberg: Universitätsverlag Winter (de). ISBN 978-3-8253-5016-1. 
• Jakobson, Roman (1995) [1956]. „Two Aspects of Language and Two Types of Disturbances”. Ур.: Linda Waugh and Monique Monville-Burston. On Language. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-63536-4. 
• Lakoff, George (1980). Metaphors We Live By. Chicago, IL: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46801-3. 
• Lakoff, George; Johnson, mark (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and Its Challenge to Western Thought. Basic Books. ISBN 978-0-465-05674-3. 
• Low, Graham. „An Essay Is a Person”. Ур.: Cameron, Lynne; Low, Graham. Researching and Applying Metaphor. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 221—48. ISBN 978-0-521-64964-3. 
• Peters, Wim (2003). „Metonymy as a cross-lingual phenomenon” (PDF). Proceedings of the ACL 2003 Workshop on Lexicon and Figurative Language. 14: 1—9. doi:10.3115/1118975.1118976. Архивирано из оригинала (PDF) 2003-10-15. г. 
• Pérez-Sobrino, Paula (2014). „Meaning construction in verbomusical environments: Conceptual disintegration and metonymy” (PDF). Journal of Pragmatics. Elsevier. 70: 130—151. doi:10.1016/j.pragma.2014.06.008. 
• Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. стр. 680. ISBN 978-0-674-36250-5. 
• Somov, Georgij Yu. (2009). „Metonymy and its manifestation in visual artworks: Case study of late paintings by Bruegel the Elder”. Semiotica. 2009 (174): 309—66. doi:10.1515/semi.2009.037. 
• Warren, Beatrice (2006). Referential Metonymy. Publications of the Royal Society of Letters at Lund. Lund, Sweden: Almqvist & Wiksell International. ISBN 978-91-22-02148-3.