PROFILBARU.COM

Лођ
пољ. *Łódź*
Лођ; пољ. Łódź
	Пиотрковска улица Железничка станица Лођ Фабрична Палата Познански, Музеј Лођа Црква Силаска Светог Духа Księży Młyn Бела Фабрика Центар Мануфактура
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство лођско
Становништво
Становништво	‍
— 2016.	698.688
— густина	2.382,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	162–278 m
Површина	293,25 km2
	Лођ Лођ на карти Пољске
Поштански број	90-001 - 94-413
Позивни број	(+48) 42
Регистарска ознака	EL
Веб-сајт
	http://www.lodz.pl/

Лођ (пољ. Łódź, изговор: /'wuʨ/, слушај (помоћ·инфо)) је по величини трећи град Пољске и главни град истоименог војводства. Налази се у централном делу земље, око 120 km југозападно од Варшаве. Представља пољски центар текстилне, електронске као и индустрије играчака. Број становника Лођа стално опада због дугогодишње привредне кризе у региону, иако посједује универзитет и филмску академију и представља јако културно средиште Пољске. Године 2016. имао је 698.688 становника.^[1]

Историја

Лођ је основан у 15. веку. Владислав II Јагело доделио му је статус града 1423. Након Друге деобе Пољске 1793. ушао је у састав Прусије. Током 1806. ушао је у састав Наполеоновога Варшавскога војводства. Од 1815. у саставу је Конгресне Пољске, која је била у персоналној унији са Руском Империјом. Развоју Лођа велики допринос дало је 1850. укидање царинских баријера са Руском Империјом.^[2] Град је брзо постао други град по величини у Конгресној Пољској. Најинтензивнији период индустријскога развоја десио се 1870–1890. Већина индустријалаца била је јеврејског порекла.^[3] Јевреји су 1897. чинили 31% становништва Лођа. Лођ је постао и центар јакога социјалистичкога покрета, тако да је штрајк 1892. парализирао већину индустријских погона. Био је поприште руско-немачких борби 1914. Након Првога светскога рата уследио је период стагнације због Царинског рата са Немачком, Велике депресије и Октобарске револуције, која је Лођ лишила великога источнога тржишта. У граду је током 1931 било 52% Пољака, 33% Јевреја и 14% Немаца.^[4]

Нацистичка Немачка је окупирала град на почетку Другог светског рата. За време рата град је био припојен Немачкој. У њему су нацисти образовали Лођски гето за Јевреје. Данас је важна раскрсница путева.^[5]

Демографија

Демографија
1946.	1995.	2000.	2005.	2010.	2012.
496.929	823.215	793.217	767.628	737.098	718.960

Тржиште рада у Лођу

Тржиште рада у Пољској није само подложно сезонским променама, већ је и територијално разнолико. Један од индикатора који показује да се шансе за проналажење посла веома разликују у различитим деловима земље је стопа незапослености. Овај индикатор узима у обзир само оне незапослене који су се пријавили бироу за запошљавање, тако да не одражава у потпуности размере незапослености - многи људи траже посао сами, без пријаве на бироу за запошљавање. Међутим, стопа незапослености је један од индикатора који нам омогућавају да проценимо стање на локалном тржишту рада и да ли је правац предузетих иницијатива – нпр. професионална активација становника – исправан.^[6]

Међутим, постоје и јасне разлике унутар лошког региона. Најнижи ниво незапослености забележен је, на пример, у округу Рава - 2,9%, а највиши у округу Кутно - 7,9%. Поређења ради, вреди додати да је у јулу 2024. стопа незапослености израчуната за Пољску износила 5,0%.

Послове у Лођу стварају, између осталог, бројни индустријски погони и услужна предузећа.

У јулу 2024. године у Лођу (подрегија величине округа) пословало је чак 105.180 субјеката националне привреде (извор: РЕГОН), укључујући чак 24 са најмање хиљаду људи и још 85 са особљем од 250-999 запослених. . Скоро свака десета од свих пословних јединица у Лођу је индустријски погон, а свака пета - трговачко предузеће или сервис за поправку возила. Постоје и бројни субјекти који обављају стручну, научну и техничку делатност, као и грађевинска предузећа.[1]