Под називом Универзитетске игре Париза одржано је такмичење од 30. августа до 8. септембра1957. уз учешће 31 земље. С обзиром на велики спортски успех и окупљање студената спортиста из целог сцета, те су у историји међународног студентског спорта бележе као Прве студентске игре уједињења. Игре у Паризу имале су на програму атлетику, пливање, ватерполо, мачевање, тенис, кошарку и одбојку. Југославија је учествовала у атлетици и ватерполу и освојила по три златне и сребрне и 4 бронзане медаље.
Иницијативу за организовање првих јединствених игара предузела је, у оквиру Међународне организације универзитетског спорта ФИСУ, Италијанска студентска спортска федерација итал.Centro Universitario Sportivo Italiano. CUSI. Иницијатори су предложили су ново име — Универзијада. До тог тренутка биле су две сстуденстске организације које су се сада у ФИСУ објединиле и учланиле све земље које су дотад припадале супротном табору.
На Универзијади 59. Учествовало је 49 земаља, са 985 спортиста.
Једна од карактеристика било је и учешће студената Народне републике Кине — прво и последње на играма ФИСУ (до 1975). Дошло је до политичког инцидента, кад је италијанска влада забранила да се истакне кинеска застава.[1] (иако је дала улазне визе кинеским спортистима) правдајући то својом обавезом као чланице НАТО пакта. Извршни комитет ФИСУ, у знак протеста, донео је одлуку да се заставе свих земаља учесница Универзијаде спусте са свих јарбола, као израз солидарности са кинеском екипом.
Највише успеха на Универзујади 59 имала је репрезентација домаћина Италије која је освојила укупно 38 медаља од тога 19 златних 10 сребрних и 9 бронзаних.
На Летњој Универзијади 1959 репрезентација Југославије је учествовала са 45 спортиста у атлетици, пливању, ватерполу, мачевању и одбојци. Освојили су по 3 златне и сребрне и 2 бронзане медаље.