Куме (насеље) преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Куме.
Куми (насеље) преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Куми.
Древне рушевине КумеПоложај у провинцији Бапуљ
Кума (грч.Κύμη [Kumi] — Куми, или Κύμαι [Kumai], или Κύμα [Kuma] — Кума; дргрч.Κύμη [Kume] — Куме, или Κύμαι [Kumai], или Κύμα [Kuma] — Кума; лат.Cumae; итал.Cuma) је древно грчко насеље северозападно од Напуља у италијанској Кампанији. Кума је била прва грчка колонија на италијанском копну (Велика Грчка), вероватно најпознатија као седиште Куманске сибиле.
Данашња насеље Кума-Фусаро подопштина општине Баколи.
Рана историја
Верује се да је насеље основано у 8. веку п. н. е.[1] од стране Грка који су изворно дошли из Куме и Халкиса на Еубеји под вођством колонизатора Хипокла.
Грци су се населили на подручју које су пре њих насељавали домороци с културом гвоздено доба; сећање на њих је очувано у називу Кимеријци, који су наводно већ раније имали пророчанску традицију.[2] Име им је дошло од грчке речи kymé, што значи талас - вероватно као референца на велике таласе код полуострва Κyme на Еубеји. Колонија је такође важна као место с кога се на Апенинско полуострво ширио кумански алфабет, а кога ће у својој варијанти прихватити Римљани.
Кума је настала као потколонија раније колоније на острву Исхија, Питхекоуссаи,[3] коју су основали колонисти из еубејског града Кума и Халкис.[4]
Колонија је брзо напредовала. До 8. века п. н. е. је била довољно снажна да, по Паузанији, пошаље Перијера на Сицилију где је основан град Занкле, и још једну групу која је основала град Тритеју у Ахаји.[5] Утицај јој је ширио у 7. и 6. веку п. н. е., када су под власт стављени Путеоли и Мисенум.
Ширење утицаја куманских Грка је натерало домородачка племена да се удруже, при чему су се истицали Дауни и Аурунци под вођством капуанскихЕтрураца. Тај савез је 524. п. н. е. поразила куманска војска под вођством Аристодема, званог Малак, који је захваљујући популарности међу народом срушио аристократију и постао тиранин, али је касније убијен.[6]Тарквиније Охоли, последњи легендарни краљ Рима, је након установљења Римске републике живео код Аристодема у егзилу.[7]
Године 474. п. н. е. куманска флота је заједно са својим савезницима из Сиракузе поразила Етрурце у бици код Куме. Године 470. п. н. е. Кума је основала нову колонију под именом Неаполис. Упркос тако чувеној историји, најстарији спомен тих догађаја долази од Тукидида у другој половини 5. века п. н. е.
Зевсов храм у Куми је касније претворен у палеокршћанску базилику
Осканска и римска Кума
Грчки период Куме је завршио године 421. п. н. е. када су Осканци успели срушити зидове, освојити град и опустошити околину. Неки од преживелих су побегли у Напуљ.[8] Кума је касније заједно с Капуом дошла под римску власт и 338. п. н. е. добила делимично грађанство. У Другом пунском ратом, Кума се успешно одупрла Ханибаловој опсади под вођством Тиберија Семпронија Граха.[9]
Под римском влашћу Кума је постала „мирна Кума“ те таквом остала све до катастрофалних готских ратова, када је често нападана, иако је уз Неаполис била једини утврђени град у Кампанији: Велизар ју је освојио 536. године, Тотила ју је држао, а када ју је коначно освојио Нарзес, у њој је пронашао целокупну ризницу Гота. Године 1207. град је уништен као уточиште бандита под вођством краља Сицилије.
^Дионизије из Халикарнаса, вии.3; Плутарх наводе причу о Ксенокрити, девојци која је подстакла Куманце на устанак против Аристодема у Де мулиерум виртурибус 26.
