Крађа беба је назив за низ криминалних случајева отмице у Југославији и пост-југословенским државама, у којима су новорођенчад отимана из породилишта, а потом и продавана, углавном по иностранству.
Крађа беба се систематски спроводила почев од 1954, наставила 1990-их и касније, уз подршку криминалних елемената државне обавештајне службе УДБА-е. Родитељима је саопштавано да су им деца преминула али им тела беба никад нису показивана, нити указивано на место сахране.[1]
За овај злочин нико никад није одговарао, нити је подигнута иједна оптужница. Претпоставља се да је за неколико деценија украдено и продато и до 100.000 новорођенчади.[2]
У септембру 2021. први пут је разрешен неки случај крађе беба, у питању је породилиште у Крушевцу 1981. године.[3]
Председник удружења Удружења родитеља несталих беба Србије, Владимир Чичаревић о овом проглему наводи „Толико је српских беба већ украдено да овај злочин, и по томе што се плански одвија, има све елементе геноцида. А нити у једној другој бившој републици СФРЈ се није догађала таква крађа као у Србији. И то у свих 67 породилишта, а први случај је пријављен у Крушевцу 1957. године. Један 84-годишњак ми је рекао да ћемо бити шокирани када сазнамо колико је деце украдено само у Крушевцу”[4].