Коџики

Коџики (古事記, "Записи древних збивања") је прва записана књига у Јапану на основу усменог предања, а забележио је 712. године О-но-Јасумаро.

Српско издање књиге.^[1]

Уводни текст нас упознаје са тим у каквим околностима је дело настало. У погледу предања, тежи се чувању верзија које би доказивале легитимност новог цара (О-ама), а одбацују се оне које то не могу. Тенму О-ама по победи над Отомом (сином његовог брата, цара Тенџи), решава да од постојећих текстова среди и сачува само битне верзије по њега.

У првој фази састављања, Тенму О-ама позива казивача и моли га да упамти све „легитимне“ верзије (неки историчари тврде да је тај казивач била жена, чему иде у прилог и чињеница да су жене-шаманке у старојапанској култури углавном биле оне које чувају „божије речи“). Тај казивач Хиједа-но-Аре, памти текст како је цар наредио. Већ 711. године царица Генмеј позива дворског учењака О-но-Јасумаро-а да све забележи, што ће он и учинити већ следеће 712. године.

У уводном тексту коришћен је чисти кинески стил, а остало је мешано. О-но-Јасумаро је желео да сачува јапански језички дух и ритам, тј. стил, из казивачког причања. То је било могуће коришћењем кинеског писма у измењеном облику, тј. једино у сврху преноса њихове фонетске вредности а не и семантичке (Манјогана).

Коџики садржи три свитка (санкан):

1. Џокан - космогонијске приче (од времена настанка земље и неба па до времена цара Џинму-а). Историјски нису веродостојне будући изразито митолошке. Земљу ствара пар богова Изанаги и Изанами. Онда Аматерасу Омиками ствара небо.
2. Чукан - од цара Џинму-а до цара О-џин-а. Ту су углавном легендарне приче о одређеним јунацима као што је Јамато Такеру-но-Микото. Нема историјске вредности али као књижевно дело са око 110 песама, поред прозних делова, епски дочарава јапански дух и свет.
3. Генкан - од цара Нинтоку-а, па све до царице Сујко са више историјских прича, мање митологије; бави се временом људи, не богова.

Издвајају се две врсте текста:

1. Тејки - односи се на родослов саме царске породице
2. Хонџи - митолошке приче и легенде, не толико везане за родослов и политику

Види још

• Нихон Шоки
• Фудоки

Референце

1. Наслов књиге је транскрибован као Кођики јер је јапански глас じ приближнији слову ђ што се за сада коси са тренутним правилима српске транскрипције јапанског.

Литература

• Bently, John R. The Authenticity of Sendai Kuji Hongi: A New Examination of Texts, With a Translation And Commentary. ISBN 978-90-04-15225-0. 
• Brownlee, John S. (1997). Japanese historians and the national myths, 1600-1945: The Age of the Gods and Emperor Jimmu. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0644-2. 
• Brownlee, John S. (1991). Political Thought in Japanese Historical Writing: From Kojiki (712) to Tokushi Yoron (1712). Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-997-8. .
• Chamberlain, Basil Hall. (1919). The Kojiki.
• Nihon Koten Bungaku Daijiten Henshū Iinkai (1986). Nihon Koten Bungaku Daijiten (на језику: Japanese). Iwanami Shoten. ISBN 978-4-00-080067-9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Ono, Motonori Shinto: The Kami Way
• Philippi, Donald L. Philippi. (1977). Kojiki. Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-320-7. 
• Starrs, Roy (2005). „The Kojiki as Japan's National Narrative”. Ур.: Palmer: Global Oriental, Edwina. Asian Futures, Asian Traditions. Folkestone, Kent. ISBN 978-1-901903-16-4.