Кохорта

Кохорта је у време античког Рима била војна јединица која је функционисала као део легије. У саставу једне кохорте обично је било око 480 легионара укључујући и шест центуриона као командира шест центурија које су чиниле једну кохорту. Величина једне центурије износила је 80 људи. У једној легији било је десет кохорти а прва је била двоструко већа од осталих девет, односно, број легионара у првој кохорти износио је око 900.

Сама реч потиче од латинске речи cohors (двориште) која је првобитно означавала затворен простор, забране (за животиње) а касније попримила и друга значења: „телохранитељ“, „господство“...

Историја

Легије су првобитно биле подељене на манипуле али је Гај Марије у II веку п. н. е. спровео опсежну војну реформу којом су уведене кохорте као нове формацијске јединице у оквиру легија. Идеје и експериментисање другачијом организацијом легија започели су ранији команданти попут Сципиона Афричког и доказали успешност поделе легија на кохорте. Маријанском реформом уведена је регрутација свих добровољаца (потребних физичких особина) римских држављана и Италика. Ратници су постали професионални војници, са дневном платом и осигураном пензијом, најчешће у виду комада плодне земље у колонијама.

Подела на манипуле имала је тактичке предности на тешком терену док су кохорте пружале компактност и снагу каква је римској војсци све чешће била потребна у долазећим биткама. Кохорте су бројале око 600 бораца (као три манипуле) који су у ствари раније били hastati, principes и triarii.

У једној легији било је 10 кохорти означене бројевима од I до X и са укупно 6.000 легионара (број је варирао по епохама). Главни тип јединица у њима била је тешка пешадија.

Борбени размештај био је у три линије, слично ранијим манипулама распоређеним наизменично, по систему шаховског поља, како би легионари из друге и треће линије лакше прелазили у прву линију.

Врсте кохорти

У првом параграфу дат је опис типичне кохорте у легији. У стварности, постојало је неколико врста кохорти:

У Римској Империјалној Преторијанској гарди постојале су појединачне кохорте снаге 500 (cohors quingenaria) или 1000 ( cohors milliaria ) људи, а било је и мешаних пешадијских и коњичких јединица (cohors equitata) и оне су заједно егзистирале.

Ту су биле и:

• Cohors alaria, помоћна јединица.
• Cohors classica, првобитно попуњавана морепловцима и морнарима.
• Cohors equitata, јединица помоћне пешадије са придуженим коњичким ескадроном.
• Cohors peditata, јединица пешадије.
• Cohors speculatorum, јединица сачињена од извиђача који су чували Марка Антонија.
• Cohors torquata, помоћна јединица која је примила војно одликовање.
• Cohors tumultuaria (од tumultus - хаос), нередовна помоћна јединица.

Друге врсте кохорти

Спољашње везе

Неке паравојне трупе у Риму састојале су се од једне или више кохорти, али ниједна није била део неке Легије:

• Девет преторијанских кохорти, (не)чувени преторијанци. Назив је првобитно означавао генералове телохранитеље у време Републике. Касније је постојала и јединица империјалне гарде cohors palatina, дворска јединица.
• Cohors togata била је јединица Преторијанске гарде у цивилној одећи која је своје дужности обављала унутар pomeriuma (светог централног дела главног града у коме је било забрањено присуство наоружаних јединица).
• Cohortes urbanae, „градска кохорта“, војна полиција која је патролирала главним градом.
• Cohortes vigilum, „чувари“, јединица полицијских снага при ватрогасној бригади у главном граду.
• Cohors Germanorum, империјални телохранитељи регрутовани међу Германма.