Копнена војска (скраћено КоВ) је по бројности била највећи вид Војске Југославије. У свом саставу је имала око 190.000 активних припадника а у случају потребе могла је мобилисати до 2.000.000 војника. Представљала је главни ослонац војне моћи Савезне Републике Југославије и учествовала у рату на Косову и Метохији, одбрани од НАТО агресије као и борбама на југу централне Србије.
Копнена војска је била подељена на три армије, 7 корпуса, 34 бригаде. У резервном саставу било је 27 моторизованих, 42 пешадијске и 6 артиљеријских бригада. Укупно је постојало 109 бригада, од чега 6 тенковских и 35 моторизованих.
Прва армија је држала северни део Савезне Републике Југославије. Команда Прве армије је била у Београду а касарне у Београду, Панчеву, Ћуприји, Ваљеву, Пожаревцу, Крагујевцу, Новом Саду, Суботици, Сремској Митровици, Руми, Бачкој Тополи, Зрењанину, Вршцу, Кикинди, Зајечар, Сомбору, Шапцу и Смедеревској Паланци.
Друга армије је држала југозападни део СРЈ са командом у Подгорици. Базе и касарне су биле у Подгорици, Кумбору, Бару, Пљевљима, Колашину, Плаву, Бијелом Пољу,Краљеву, Новом Пазару, Лозници, Пожеги, Рашкој, Чачку, Новој Вароши, Горњем Милановцу, Даниловграду, Никшићу и Ужицу.
Трећа армија је држала источни, централни и јужни део СРЈ са командом у Нишу. Базе и касарне су биле у Нишу, Куршумлији, Лесковцу, Приштини, Косовској Митровици, Призрену, Гњилану, Пећи, Ђаковици, Пироту, Врању и Прокупљу.
Копнена војска је у свом инвентару до НАТО агресије имала око 1500 тенкова и око 690 борбених возила пешадије. Наоружање је потицало из инвентара бивше ЈНА.