Нису потребне посете здравственој установи, и цене су ниске[1]
Кондом или презерватив (лат.praeservare — спречити) предмет је израђен од гуме, латекса или сличних еластичних материјала који се превлачи преко пениса и представља средство контрацепције и заштите од сексуално преносивих болести као и заштите од заразе ХИВвирусом путем сексуалних контаката.[1] Постоји и женски кондом са истом наменом.[5] Постоје и специјално прављени презервативи са зупцима и грбицама, чији је циљ да појачају трљање о женске гениталије и њихово дражење. Што се тиче величине постоје S, M, L, XL, XXL. Прва величина је уска и она се препоручује за људе чија је величина пениса до 14 cm. Следећа величина варира негде од 15 до 18 cm. Последње 3 величине су кондоми од 18 до 20 cm и сви су исте дужине, али различите ширине. Уз правилну употребу и примену при сваком полном односу, жене чији партнери користе мушке кондоме доживљавају стопу трудноће од 2% годишње.[1] Уз типичну употребу, стопа трудноће је 18% годишње.[6] Њихова употреба у великој мери смањује ризик од гонореје, хламидије, трихомонијазе, хепатитиса Б и ХИВ/АИДС-а.[1] У мањој мери штите и од гениталног херпеса, хуманог папилома вируса (HPV) и сифилиса.[1]
Мушки кондом се пре сполног односа намотава на усправни пенис и делује тако што ствара физичку баријеру која блокира сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[1][7] Мушки кондоми се обично праве од лејтекса, а ређе од полиуретана, полиизопрена или јагњећег црева.[1] Мушки кондоми имају предности једноставности употребе, приступачности и мало нуспојава.[1] Мушкарци са алергијом на лејтекс могу да користе кондоме направљене од других материјала, попут полиуретана.[1] Женски кондоми су обично направљени од полиуретана и могу се користити више пута.[7]
Ефикасност кондома, као и већине облика контрацепције, може се проценити на два начина. Савршена употреба или метод стопе ефикасности укључују само људе који правилно и доследно користе кондоме. Стварна или типична стопа ефикасности употребе је за све кориснике кондома, укључујући и оне који користе кондоме погрешно или не користе кондоме при сваком чину сношаја. Стопе се генерално представљају за прву годину коришћења.[12] Најчешће се користи Перл индекс за израчунавање стопа ефикасности, мада неке студије користе табеле смањења.[13]:141
Уобичајена стопа трудноће код корисника кондома варира у зависности од популације која се проучава, и у распону од 10 до 18% годишње.[14] Стопа савршене употребе кондома је 2% годишње.[12] Кондоми се могу комбиновати са другим облицима контрацепције (попут спермицида) ради веће заштите.[15]
Кондоми се широко препоручују за превенцију полно преносивих инфекција (STI). Показало се да су ефикасни у смањењу стопе инфекције код мушкараца и код жена. Иако није савршен, кондом је ефикасан у смањењу преношења организама који узрокују AIDS, генитални херпес, рак грлића материце, гениталне брадавице, сифилис, хламидиозу, гонореју и друге болести.[16] Кондоми се често препоручују као додатак ефикаснијим методама контроле рађања (попут IUD) у ситуацијама у којима је такође потребна заштита од полно преносивих болести.[17]
Један NIH преглед из 2000. је извео закључак да употреба кондома значајно смањује ризик од гонореје код мушкараца.[18] У једној студији из 2006. је изнето становиште да правилна употреба кондома смањује ризик преношења хуманог папилома вируса (HPV) на жене за приближно 70%.[21] Друга студија исте године показала је да је конзистентна употреба кондома ефикасна у смањењу преношења вируса херпес симплекс-2, познатог и као генитални херпес, и код мушкараца и код жена.[22]
Иако је кондом ефикасан у ограничавању изложености, може доћи до преноса болести чак и при употреби кондомом. Инфективна подручја гениталија, посебно ако су присутни симптоми, не бивају увек покривена кондомом, те се као резултат тога неке болести попут HPV-а и херпеса могу пренети директним контактом.[23] Примарни проблем у погледу ефикасности употребе кондома за спречавање полно преносивих болести је, међутим, недоследна употреба.[24]
Кондоми такође могу бити корисни у лечењу потенцијално преканцерозних промена грлића материце. Изложеност хуманом папилома вирусу, чак и код појединаца који су већ заражени вирусом, повећава ризик од преканцерозних промена. Употреба кондома помаже у промовисању регресије ових промена.[25] Осим тога, истраживачи у Великој Британији сугеришу да хормон у сперми може погоршати постојећи рак грлића материце, те да употреба кондома током секса може спречити излагање хормону.[26]
^World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771. WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
Guttmacher Institute (1992). „Choice of Contraceptives”. The Medical Letter on Drugs and Therapeutics. 34 (885): 111—114. PMID1448019.
^Kestelman, Philip; Trussell, James (1991). „Efficacy of the Simultaneous Use of Condoms and Spermicides”. Family Planning Perspectives. 23 (5): 226—232. JSTOR2135759. PMID1743276. doi:10.2307/2135759.
^„Condom”. Planned Parenthood. 2008. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 2007-11-19.
^Weller, Susan C.; Davis-Beaty, Karen (2002). „Condom effectiveness in reducing heterosexual HIV transmission”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3). doi:10.1002/14651858.CD003255.
^World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (WHO/RHR) & Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health/Center for Communication Programs (CCP), INFO Project (2007). Family Planning: A Global Handbook for Providers. INFO Project at the Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health. стр. 200. Архивирано из оригинала 2009-08-27. г.
^Winer, Rachel L.; Hughes, James P.; Feng, Qinghua; O'Reilly, Sandra; Kiviat, Nancy B.; Holmes, King K.; Koutsky, Laura A. (2006). „Condom Use and the Risk of Genital Human Papillomavirus Infection in Young Women”. New England Journal of Medicine. 354 (25): 2645—2654. PMID16790697. doi:10.1056/NEJMoa053284.
^Wald, Anna; Langenberg, Andria G.M.; Krantz, Elizabeth; Douglas, John M.; Handsfield, H. Hunter; Dicarlo, Richard P.; Adimora, Adaora A.; Izu, Allen E.; Morrow, Rhoda Ashley; Corey, Lawrence (2005). „The Relationship between Condom Use and Herpes Simplex Virus Acquisition”. Annals of Internal Medicine. 143 (10): 707—713. PMID16287791. S2CID37342783. doi:10.7326/0003-4819-143-10-200511150-00007.
^Villhauer, Tanya (2005-05-20). „Condoms Preventing HPV?”. University of Iowa Student Health Service/Health Iowa. Архивирано из оригинала 2010-03-14. г. Приступљено 2009-07-26.
^Hogewoning, Cornelis J.A.; Bleeker, Maaike C.G.; Van Den Brule, Adriaan J.C.; Voorhorst, Feja J.; Snijders, Peter J.F.; Berkhof, Johannes; Westenend, Pieter J.; Meijer, Chris J.L.M. (2003). „Condom use promotes regression of cervical intraepithelial neoplasia and clearance of human papillomavirus: A randomized clinical trial”. International Journal of Cancer. 107 (5): 811—816. PMID14566832. S2CID12065908. doi:10.1002/ijc.11474.